Za prvu izložbu su izabrani Gustav Klimt i Egon Šile zbog stogodišnjice njihove smrti, a jedan manji deo posvećen je Fridensrajhu Hundertvaseru. Sva trojica su Austrijanci i pripadaju pokretima koji su se razvili kao reakcija na akademizam krajem devetnaestog veka. Ovi slikari su svakako bili najistaknutiji na bečkoj umetničkoj sceni tog vremena.

Izložba je otvorena do 11. novembra ove godine. Na prostoru od 3.300 kvadratnih metara postavljeno je 140 video-projektora koji emituju slike na zidove, podove i plafone prostorija ogromnih razmera. Posebna muzička podloga je osmišljena u skladu sa projektovanim delima koja obuhvataju jedan vek bečkog slikarstva.

Ovaj muzej je smešten u jedanaestom arondismanu, u staroj livnici iz XIX veka koja se savršeno uklapa u koncept čitavog projekta. Metalna konstrukcija, dimnjak i industrijski pečat ovog objekta je idealan kadar za interaktivna događanja i kontakt s publikom.

Odluka da se napravi ovakav muzej doneta je kako bi se pokazalo da postoje i druge mogućnosti za postavku izložbi i da treba ići u korak sa novim tehnologijama. Svako umetničko delo projektovano je u visini od 10 metara, a spektakl traje tridesetak minuta. „Umetnost danas je tesno povezana sa digitalnom tehnologijom. Mislim da je to budućnost i da će postavke izložbi ići u tom pravcu. Taj novi pristup je isto tako odličan način da se privuku mlađe generacije i da im se na novi način približi svet umetnosti“, izjavio je Bruno Monije, predsednik centra za digitalnu tehnologiju u kulturi Culturespace, koji je jedan od glavnih organizatora ovog događanja.

Radovi koji su predstavljeni na izložbi pokazuju Klimtovo stvaralaštvo iz takozvanog zlatnog perioda – portreti, pejsaži, aktovi i dekorativni elementi ovde u potpunosti postaju „živi“, a publika se oseća integrisana u tu igru slika u pokretu.

Izložba se odvija u više delova. Prva tema obuhvata arhitekturu i dekore vezane za bečki neoklasicizam. Slike iz ranog perioda Gustava Klimta se postepeno pojavljuju na plafonu, a onda na stubovima i zidovima. Dijalog između arhitekture i slikarstva se nastavlja uz detalje sa Burgteatra i bečkog Nacionalnog pozorišta, da bi se na kraju na plafonu ukazale prelepe Klimtove slike sa mitološkim temama.

Sledeća tema je posvećena Klimtu kao glavnom predstavniku bečke Secesije, koja je u Austriji nastala malo kasnije, oko 1897. godine. Bečka secesija je bila pod engleskim uticajem i kritikovala je nemački Jugendštil. NJena karakteristika je originalnost ornamenata sa geometrijskim formama. Isto tako dominiraju cvetni elementi i biljni motivi, kao i stilizovani gotski oblici u arhitekturi, na čelu sa Otom Vagnerom.

Obuhvaćene su i teme prirode i portreta žena. U Klimtovim delima brojna je grupa ženskih likova, koje su prikazane u prelepim haljinama od raskošnih tkanina. Na tim portretima odeća je izuzetno važna. Ona otkriva ličnost žene i naglašava njen status u društvu. Klimt je posebno uživao da slika ženska tela pokazujući određene delove. Žena je za njega simbol slobode. Mnogi od ovih portreta su iz zlatnog perioda Klimtovog opusa i u potpunoj su suprotnosti sa uštogljenom austrijskom buržoazijom iz tog vremena.

Klimt je često boravio na jezeru Aterze gde je bio okružen zelenilom. Priroda ga je posebno inspirisala. Slike na kojima su predstavljena cvetna polja su projektovane na pod, tako da posetilac dobija utisak da hoda po tepihu prepunom cveća. Zidovi se pretvaraju u zelene šume, a stubovi u drveće.

Egon Šile je bio pod velikim Klimtovim uticajem. NJegovo delo je prikazano kroz slike sela sa kućama koje se nižu u vidu pačvorka, a gomila otkačenih likova defiluje preko visokih zidova u Radionici svetlosti. Sva ta iskrivljena tela i lica ukazuju jasno na Šileoovo neprestano balansiranje između Erosa i Tanatosa.

Treći deo izložbe posvećen je Fridensrajhu Hundertvaseru, velikom slikaru i arhitekti koji je stvarao u potpunom skladu i poštovanju odnosa prirode i čoveka. Uz pomoć digitalnih slika i video-animacije, neka dela su vrlo uspešno interpretirana. Za njegov opus su karakteristične krive linije, krugovi i kvadrati živih boja koji se gube u formama bez kraja. „Prava linija je potpuno strana čoveku, jer je lišena života i kreativnosti“, izjavio je jednom ovaj čuveni umetnik.