Dve izdavačke kuće, Samizdat B92 i Službeni glasnik, zaslužne su što ovogodišnji Sajam knjiga nije prošao bez gastronomije i to zahvaljujući divot-izdanjima ovih izdavača koja su se držala zlatnog pravila da „svaka priča o hrani mora da bude i priča o ljudima“.
U tom duhu nastale su Birtija – Kod poslednjeg zalogaja Vesne Almong i Aleksandra Vasovića (Samizdat B92) i Da Vinčijeva kuhinja Dejva Devita (Službeni glasnik).
Novinari i, sudeći po Birtiji, uspešni gastronomski pisci, Vesna Almong i Aleksandar Vasović, u 70 jestivih priča donose mirise, ukuse i atmosferu sa raznih meridijana u kojima do tančina opisuju recepte i način spremanja najneobičnijih jela, uglavnom tradicionalnih, kao i zavodljive pripovesti o njihovim kuvarima.
Magija šerpi, činija i tanjira sa domaćim i belosvetskim kulinarskim navikama i specijalitetima, od majka-Marine supe, šopske salate i faširanih šnicli, koje su obeležile većinu srpskih detinjstava, do Elbasan tave, Kazan kebaba, Tabak pileta, Mimuna deda-Kasija, i tako redom uključujući gastro-iskustva Amiša, Japanaca i mnogih drugih naroda, smestila se u ovo domaćinski prisno, posebno izdanje Samizdata B92, u kome fotografije ne zaostaju za čarima njegovog sadržaja.
Da Vinčijeva kuhinja Dejva Devita zapravo je, kao što piše u njegom podnaslovu, Tajanstvena istorija italijanske kuhinje. Reč je o prevodu izdanja iz 2006, koji je Službeni glasnik, uz pomoć prevodioca Marije Dimitrijević, objavio povodom 500. godišnjice od smrti velikog renesansnog genija Leonarda da Vinčija.
Istoričari tvrde da je među savremenicima bio „poznatiji po organizovanju raskošnih banketa i spektakularnih pozorišnih predstava nego po svom umetničkom geniju“, iako je bio vegetarijanac. Devit za ovu svoju knjigu tvrdi da je „samo deo fascinantne i malo poznate priče o poreklu italijanske kuhinje koju prati od renesanse do modernog doba, kroz priče o kuvanju, piću, kuhinjskim izumima i naravno receptima i kuvarima.
NJeni glavni junaci su istorijske ličnosti, od Leonarda da Vinčija, koji je bio glavna inspiracija za ovu knjigu i njegovog sluge Šakoma Karpoti – Salaja, preko majstora Martina od Koma, autora prvog modernog kuvara (Knjiga o veštini kuvanja iz 1460), do Bartolomea Sakija – Platina, koji je inspirisan delom majstor-Martina nešto kasnije napisao sopstveno delo O iskrenom zadovoljstvu i dobrom zdravlju.
Društvo im prave i kuvar pape Pija Petog Bartlomeo Skapi, čija je Umetnost kuvanja poznatija kao Opera, objavljena 1570. u Veneciji, uticala na mnoge generacije italijanskih kuvara, kao i vojvoda od Milana Lidovika Sforcu, mecenu Da Vinčijevog umetničkog rada, ali i čuvenih gozbi i Katarine Mediči, supruge francuskog kralja Anrija Drugog, kojoj pripada zasluga za značajno poboljšanje hrane na dvoru u Parizu, kako tvrdi Dejt Devit.
Uzbudljiv sadržaj, Da Vinčijeve ilustracije, egzotični recepti – sve to sadržano je u ovom najnovijem naslovu iz Glasnikove kolekcije Umetnost u gastronomiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
