Popodnevni autobus kojim se vraćala nekoliko kilometara ispred Ptuja je iznenada zakočio, na klizavom putu ga je zanelo i vozač za širokim volanom je opsovao, ogromno vozilo je hvatalo ravnotežu, zaroptalo i trenutak kasnije se munjevito zaustavilo, da su sa mreža za prtljag iznad sedišta preko glava putnika poletele torbe i korpe, kroz prolaz između sedišta se otkotrljala jabuka.
Prednjim točkovima je ostalo kraj puta na ivici blatnjave njive. Vlažni i od brojnih tela topli prostor ispunila je uznemirenost, kao da ponestaje vazduha. Ljudi su ustajali i gurali se ka vratima. Kroz orošenu šoferšajbnu videlo se nekoliko crnih automobila, između njih su hodali muškarci u uniformama. Iz gužve na vratima koja se nisu otvorila, kroz gusti i vlažni vazduh širila se tišina. Ljudi su se ćutke vratili na sedišta, vraćali torbe na mreže, neko je pokupio jabuku.
Vozač je kroz prozor pričao nešto sa policajcem koji je stajao kraj autobusa. Onda je zatvorio prozor i rekao:
– Uhvatili su još jednog.
Automobili na putu su počeli da se sklanjaju, masivna kutija autobusa se zatresla, motor je zabrundao, autobus se vozeći u rikverc vraćao na put. Katica je obrisala staklo orošeno od daha i toplote ljudskih tela, široko polje u daljini gubilo se u izmaglici, blago, u naletima, vejao je sneg. Kada je autobus opet krenuo, videla je da na njivi među kukuruznim stabljikama leži nešto, nešto zgureno, kao da je neki mrtav kurent. Čovek je ležao, oko njega je stajala grupa muškaraca.
– Nisu ga samo uhvatili, upucali su ga – rekao je šofer autobusa ka tišini koja je lebdela u gustom vazduhu.
Obuzela ju je slabost. Muškarac u blatu je imao odeću navučenu preko glave, ležao je na boku među rumenim kukuruznim stabljikama, noge su mu bile čudno upletene, kao da je upravo pokušavao da ustane. Bela leđa, mokra od snega, svetlela su se iz crnog blata. Iza leđa je imao izgužvan plavi pulover, jedan od muškaraca koji su stajali kraj leša držao je u rukama kaput, mrtvačev kaput. Pavlov kaput. I plavi pulover, uprljan blatom, oko vrata čoveka na zemlji, nad belim leđima, na koji je padao mokar sneg i topio se na koži koja je još bila topla.
Autobus je polako prošao pored automobila koji su stajali kraj njive, gomila ljudi oko mrtvog begunca je nestajala u magličastoj daljini, staklo je prekrila vlažna koprena. Onda je neko otvorio prozor, gusti vazduh u prostoru se odmah razredio, prodisala je. Slabost je prošla, ali osetila je kako joj niz obraze klize suze. Same od sebe.
Prevod sa slovenačkog: Ana Ristović
Autor je najznačajniji i najprevođeniji savremeni slovenački romansijer i pripovedač, čiji je novi roman Kao i ljubav nedavno objavljen u izdanju Arhipelaga.
_______________________________________________
* (c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
