… uredništvo časopisa za kulturu i islamske teme Nur objavilo je specijalni broj posvećen savremenoj iranskoj kratkoj priči. Sve tekstove – 12 priča i četiri teorijska priloga o književnost za decu i mlade, savremenoj književnoj fikciji u Iranu i književnom putu Muhameda Reze Bajramija, čiji je roman „Priče sa Salabama“ 2017. objavila beogradska Geopoetika, preveli su srpski prevodioci, čime se posebno ponose u Nuru.

 Iz uvodnog teksta direktora Iranskog kulturnog centra u Srbiji i Crnoj Gori Mohsen Soleimanija, inače pisca, čije je jedna od priča ušla u izbor za ovaj Nurov specijal, saznaje se da je tradicija kratke priče na persijskom jeziku stara stotinak godina. Osnivačem ovog književnog žanra u Iranu smatra se Sajed Muhamed Ali Musavi Džamalzade (1892-1997), koji nije ni znao da njegova satirična zbirka „Nekada davno“ sa pet kritički nastrojenih i realističnih priča u modernoj formi ima obeležje kratke priče.

Soleimani upoznaje čitaoce sa delima pionira novog žanra, da bi posebnu pažnju posvetio drugoj i trećoj generaciji iranskih pisaca kratkih priča, koji su najzastupljeniji u ovom tematskom broju Nura. Za njih kaže da se razlikuju po stilu pisanja, zbog čega se dele na realiste, moderniste i postmoderniste, ali da su im teme zajedničke – kritičko preispitivanje društvene i političke stvarnosti.

„Modernistički opus savremene iranske fikcije uključuje sve raznovrsne trendove modernizma, među kojima su nadrealizam Kafkinog i egzistencijalizam Kamijevog tipa, naracija toka svesti koja je zapaženija u delima Džojsa i Foknera, dela takozvane antifikcije, uglavnom francuske književnosti – Prust, impresionisti i ekspresionosti, minimalizam tipa Rajmonda Karvera, zatim dela magijskog realizma slična Markesu ili Borhesu“, objašnjava Mohsen Soleimani.

On napominje da su „posle pobede islamske revolucije iz priča uklonjeni elementi ekstremnog vulgarizma, naturalizma i erotike, ali da su se u njima i dalje zadržali aspekti društvene kritike“, kao i da se „ozbiljno stvaralaštvo nove generacije iranskih pisaca više poistovetilo sa modernističkim, a ponekad i postmodernističkim trendovima“.

Većina priča u specijalnom broju Nura napisana je posle islamske revolucije, sa izuzetkom satire „Moje naočare“ Rasula Parvizija i priče „Tuđinsko dete“ Džalala Ale Ahmada, koje su nastale ranije.

Besprekorno ilustrovan, u duhu iranske likovne kulture i tradicije, sa biografijama i fotografijama autora novi Nur donosi priče Adnana Gurejfija, Sajeda Mahdi Šodžajia, Mustafe Mastura, Mohsena Soleimanija, Ahmada Dehkana, Golija Tarakija, Zahre Hatami, Aija Moazanija, Madžida Kejsarija, Džafara Modaresa Sadekija, Rasula Parvezija, Džalala Ale Ahmada. Mustafa Mastur, autor kultnog romana „Poljubi Boga od mene“, najprodavanije knjiga u Iranu poslednjih 80 godina, piše i o tokovima savremene književne fikcije u svojoj zemlji, dok je Ferhad Hasanzade autor prikaza iranske književnosti za decu i mlade, a Muhamed Kešavarz savremene književne fikcije u Iranu.

Imajući u vidu predstavljanje Irana kao zemlje počasnog gosta na 61. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu 2016, specijal Nura o savremenoj iranskoj kratkoj priči je novi korak u upoznavanju ove drevne zemlje, njene tradicije i kulture.