Svečano zatvaranje 17. Kustendorfa: Najveća zvezda Mateo Garone kandidovan je za Oskara, ako ga osvoji – dolazi na Mećavnik da proslavi

Laureat više od pedeset velikih evropskih priznanja obeležio je ovogodišnji festival i time što je upravo dolazeći na Kustendorf saznao da je njegov „Io Capitano“, s kojim je osvojio Srebrnog lava za režiju na festivalu u Veneciji nominovan za Oskar u kategoriji za najbolji strani film, pa je u prvom susretu s predstavnicima medija izjavio da će, ukoliko dobije najpopularniju nagradu u svetu, doći na Mećavnik da je proslavi.

Garone, koji je ove godine treći put gost festivala – bio je tu 2013. sa ostvarenjem „Rijaliti“ nagrađenim Gran prijem u Kanu, potom i 2016. sa „Pričom nad pričama“, ovogodišnji je i dobitnik Nagrade „Drvo života“ za buduće filmove, a posle ceremonije publika Kustendorfa imala je priliku da premijerno, u okviru programa „Savremene tendencije“, vidi njegovo izuzetno ostvarenje koje je u trci za 96. Oskar.

Predstavljajući ovu duboko humanističku priču o migrantima i njihovim snovima o Evropi, Garone je izjavio da je „Io Capitano“ glas za sve ljude tragičnih političkih okonosti i potresnih sudbina, čiji se glas ne čuje:

– Želeo sam da povedem publiku na surovo putovanje, o kojem smo dosta slušali, ali ga nismo emotivno doživeli. Možda znamo da tokom njega migranti umiru u pustinji i na moru pokušavajući da dođu do Evrope, ali odlučujemo da to ne vidimo, Ni glavni protagonisti ne znaju šta ih čeka kada odluče da krenu put boljeg života. Znaju da je opasno, ali nisu to nikada doživeli – izjavio je Garone.

Kako je istakao veliki autor, za njega je veoma važno što će „Io Capitano“ biti prikazan u 20 zemalja u Africi, ali i širom sveta, jer je univerzalan i govori o nasilju, i pravu svakog čoveka da putuje, da pokušava da se bori za bolji život, makar to bila samo iluzija ili san…

– Moj film daje glas onima koji dolaze na naše obale, živi ili mrtvi. Nije bilo lako snimiti ovakav film. “Ušao“ sam u kulturu koja nije moja, slušao i prenosio tuđi jezik, sve te priče i sudbine ljudi, a najviše mi je pomoglo to što su glumci koji igraju glavne junake zapravo migranti koji su preživeli sličnu sudbinu.

Imao sam privilegiju da budem neko ko će njihovu priču preneti – rekao je Garone, ističući i podatak da je u poslednjih desetak godina na ovim putovanjima tragično stradalo i umrlo više od 27 hiljada ljudi.

U susretu sa publikom i novinarima Garone je podsetio od kada datira njegovo prijateljstvo sa rediteljem i osnivačem Kustendorfa Emirom Kusturicom, i zašto se ovde dobro oseća:

– Sreli smo se 1998. kad sam na festivalu u Veneciji otišao na premijeru njegovog filma „Crna mačka, beli mačor“. Posle projekcije sam prišao Kusturici i rekao da sam inspirisan njegovim filmovima, a on je kratko odgovorio: „Vrlo dobro, mladiću!“

Godine su prošle od tada, evo me danas na Mokroj Gori po treći put, srećan sam jer u rukama držim nagradu „Drvo života“ i okružen sam ljudima koji su moja druga porodica. Nema toga na drugim mestima, da sa stvaraocima sebi bliskima delite privatne, intimne trenutke, srž života ovde je najvažnija – rekao je veliki italijanski autor.

Garone je zbog brojnih poslova završio svoje gostovanje na Kustendorfu 24. januara, a svoje filmove u istoj programskoj celini predstavili su i reditelji Edoardo de Angelis„ koji je stigao sa istorijskom dramom „Comandante“ kojom je 2023. otvoren festival u Veneciji, Vladimir Perišić čije je ostvarenje „Lost Country“ jedini sprski film u selekciji „Savremene tendencije“, i ruski reditelj Ilja Željtjakov, čiji je dokumentarac „Poslednji motorni brod“ učesnik i festivala u Berlinu.

Večeras, pre ceremonije dodele nagrada i zatvaranja 17. Kustendorfa, poslednji film u ovoj selekciji, „Disco Boy“, predstaviće italijanski reditelj Đakomo Abruceze.

Ko su ovogodišnji pobednici festivala i dobitnici nagrada Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje, u konkurenciji 17 kratkih filmova iz 17 zemaljja sveta, objaviće međunarodni žiri – Sandro Veronezi, italijanski pisac i publicista, Bojana Panić, srpska glumica i Muzafarkon Erkinov, filmski režiser iz Uzbekistana.

Odluku o nagradi „Vilko Filač“ doneće Vladan Radović, direktor fotografije iz Rima, i Mišel Amatje, direktor fotografije iz Francuske.