Lajk ne može da zameni aplauz 1Foto: Marko Djokovic

Ali, s druge strane, digitalna sfera nam upravo nudi jedan deo te suštine, a to je interakcija. Lajk ne može da zameni aplauz, ali je emitovanje izvođenja i kreiranje novih onlajn sadržaja odličan način za održavanje i produbljivanje komunikacije sa publikom – kaže u razgovoru za Danas Jelena Milašinović, menadžerka za odnose sa javnošću Beogradske filharmonije.

BGF ušla je u finiš onlajn sezone, iznuđene pandemijom virusa korona, koji je obeležila finalna epizoda upoznavanja najmlađe publike sa orkestrom na Fejsbuk stranici ove muzičke kuće. Osim o onlajn otvorenim probama za decu, Jelena Milašinović govori i o drugim digitalnim iskustvima najpoznatijeg i najprestižnijeg beogradskog orkestra, kao i situaciji u svetskim muzičkim kućama.

* BGF je završila onlajn predstavljanje orkestra za decu. Da li ste ovim programom na neki način oživeli preko društvenih mreža muzičku bajku „Veštica i maestro“ britanskog dirigenta Hauarda Grifitsa, čiji je Filharmonija i izdavač i ovdašnji izvođač?

– Edukativni programi Beogradske filharmonije veoma su popularni među najmlađom publikom, njihovim roditeljima i vaspitačima. Tokom godina, navikli smo decu na različite vidove „off-line“ druženja, od koncerata i raznovrsnih programa među kojima je pomenuta muzička priča „Veštica i maestro“, do otvorenih proba kada klinci dolaze kod nas u zgradu da upoznaju muzičare i sve tajne filharmonijskog života. Uspeli smo da stvorimo naviku kod brojnih generacija mladih kojima Filharmonija nije ništa strano, već, naprotiv, mesto zabave. Zato smo tu naviku nastavili da negujemo i „zalivamo“ kroz njenu onlajn varijantu koja je otvorila nove mogućnosti.

* Osim postavljanja osnova muzičkog obrazovanja za mladu publiku, šta je cilj ovakvih programa i da li su oni možda potrebni i za odrasle kad je reč o klasičnoj muzici?

– Cilj je da Beogradska filharmonija (p)ostane mesto okupljanja, druženja, prostor gde se uči kako se stvara. U onlajn upoznavanju orkestra, akcenat se prebacuje u kućni ambijent gde deca zajedno sa roditeljima dele znanje, zajedno uče i provode vreme otkrivajući neke nove prostore. Sve to uz presimpatične i posvećene filharmoničare koje na ovaj način publika može još bliže da upozna.

* Šta je obeležilo ovaj onlajn život BGF i koji su programi bili „najposećeniji“?

– Upravo su edukativni programi i onlajn vodič kroz orkestar bili među najpopularnijim. Oni su okupili sve generacije u virtuelnom prostoru kroz kvalitetan sadržaj. Na njima su nam se posebno zahvaljivali pedagozi koji su u svojim grupama ove programe uključili u svoje aktivnosti, a redovna publika je bila zahvalna što smo joj omogućili da zadrži naviku druženja sa orkestrom petkom u osam, doduše na Jutjubu umesto na Kolarcu. Trudili smo se da prikazujemo programe koji predstavljaju spoj više umetnosti, atraktivne i za gledanje, ne samo za slušanje. Među rekorderima je svakako snimak prvog koncerta na otvorenom iz 2017, a prilikom njegovog emitovanja na Jutjubu, u lajv četu sa publikom, otkrile su se brojne tajne. (smeh) Gledajući koncert, korisnici su nam otkrivali za koje su kompozicije najviše glasali, pa smo tako saznali kako su se neke manje poznate numere, ipak, našle među favoritima. Jer, sećate se, publika je bila pozvana da sama izabere program koji će orkestar svirati na muzičkom pikniku.

* Kad BGF završava onlajn sezonu i koliko je u ovim uslovima pandemije moguće planirati sledeću muzičku sezonu?

– Naša onlajn sezona je pratila oflajn kalendar, pa smo svake nedelje imali reference na planirani program uz javljanje dirigenta i solista koji su trebali da nastupe. Nova sezona 2020/2021. je uveliko završena i bila je, kao i obično, već u aprilu spremna da bude objavljena. Međutim, okolnosti to nisu dozvolile, zato smo potpuno fokusirani na jesen kako bismo bili spremni za svaku neizvesnost. Tako će naredna muzička sezona imati nekoliko opcija u kontekstu programa i izvođačkog sastava, a u zavisnosti od aktuelne epidemiološke procene.

* Mnogo se priča o problemima i izazovima preživljavanja pozorišta kao institucije, ali i umetnika u vremenima pandemija. Šta one znače za opstanak orkestara i muzičara?

– Čeka nas veoma izazovan period koji će nažalost promeniti svetsku izvođačku mapu. Orkestri se suočavaju sa ogromnim gubicima, ko bi mogao da zamisli da će jedna Njujorška filharmonija ili Metropoliten opera otkazati jesenji deo sezone i sve događaje do 2021. godine. Najuticajniji britanski dirigent ser Sajmon Retl traži pomoć i upozorava na razarajući efekat pandemije po solventnost orkestara. Sudbina brojnih ansambala u Nemačkoj takođe je krajnje neizvesna. Biće neophodno pronaći alternativna rešenja za preživljavanje u neizvesnim vremenima kada nismo sigurni da će publika moći da dođe u koncertnu dvoranu. Digitalne koncertne sale i strimovanje koncerata su opcija koja otvara šanse, ali se bojim da to nije prilika za monetizaciju, bar ne za sve.

* BGF je 13. juna proslavila 97. rođendan. Da li ste već u pripremama za predstojeću 100. godišnjicu?

– Korona u muzičkoj terminologiji predstavlja znak za slobodno produženje note ili pauze. Svi se nadamo da će njeno trajanje biti ograničeno i da neće za sobom ostaviti tektonske promene koji će uticati na dugoročne planove. Teško vreme nosi priliku za velike korake, ali u njemu opstaju snalažljivi, hrabri i posvećeni. Sve ono što se Beogradska filharmonija trudi da bude, evo, već uskoro, čitav vek!

Muzičari kao ribe na suvom

* Kakva su „korona“ iskustva drugih velikih orkestara u svetu?

– Korona je stavila celokupan muzički život na neprijatnu pauzu. Bez živih izvođenja, muzičari su kao ribe na suvom. To je jedno neprirodno, mučno stanje. Zato ne čudi odakle toliko kućnih muzičkih videa i raznih onlajn koncertnih surogata. Svi smo se suočili sa neophodnošću ulaganja u digitalne koncertne dvorane, gde apsolutno prednjači Berlinska filharmonija. Kada je otvorila svoja digitalna vrata, tih meseca dana u vreme pandemije, bili smo kao deca u prodavnici slatkiša prilikom otkrivanja blaga iz njihove ogromne digitalne biblioteke. Međutim, kada su održali prvi koncert u praznoj dvorani, bez publike, bez obzira na to što je bilo i prenosa i striminga, taj muk na mestu gde bi trebalo da usledi aplauz, za mene je bilo jedno od najtužnijih iskustava na koje ne bih volela da se navikavam u budućnosti.

Bez Betovenovog maratona

* Zbog čega je odložen Betovenov maraton u Dortmundu i Beogradu 21. i 28. juna, na kojem je trebalo da nastupaju BGF i Dortmundska filharmonija kojima je zajednički šef dirigent maestro Gabrijel Felc?

– Iz očiglednih, logičnih i brojnih epidemioloških razloga. Počnimo samo od dolaska cele Filharmonije iz Nemačke i hora iz Slovačke koji su učesnici u ovom projektu zajedno sa našim orkestrom dok epidemija još vlada. Ovaj muzički maraton će morati da sačeka neko bolje i sigurnije vreme za start, kako bismo njegovo finale dugo pamtili.

Prva liga svetskih hornista

Osim onlajn otvorenih proba za decu, digitalni program BGF obuhvata i blogove filharmoničara u izolaciji, video poruke dirigenata, emitovanje audio i video materijala. Iz BGF saopšteno je da je njen hornista Nikola Ćirić, koji je prošle nedelje zatvorio „vodič“ za decu kroz orkestar, učesnik projekta“Prva liga hornista šalje podršku svim muzičarima sveta“. Na inicijativu američke umetnice Melise Danas, 16 hornista iz najboljih svetskih orkestara zajedno su odsvirali Mendelsonovu kompoziciju „Oproštaj od šume“ (Abschied vom Walde), u aranžmanu Avišaja Šaloma, koja je emitovana na Ju-tjubu. Zahvaljujući svom prvom hornisti Ćiriću, BGF našla se društvu: Metropoliten opere, Filadelfija orkestra, Koncertgebau orkestra, Londonskog simfonijskog orkestra, Izraelske filharmonije, Filharmonije Hongkonga i mnogih drugih vrhunskih ansambala.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.