Lavina mizoginije prema braniteljkama 1Foto: Promo

Interaktivno dokumentarna izložba „O istrajnosti: Mapiranje strategija za zaštitu braniteljki i branitelja ljudskih prava“ postavljena u Centru za kulturnu dekontaminaciju, nastala je kao rezultat istraživanja koje je CZKD sproveo tokom 2020. i 2021. godine.

Ona identifikuje, dokumentuje, analizira strategije i mehanizme koje branitelji ljudskih prava koriste da bi zaštitili sebe, svoj rad i organizacije u kojima rade. Takođe, i da utvrdi obrasce suočavanja sa izvorima i vrstama pritisaka i pretnji, kao i načine za institucionalne odgovore na pritiske i pretnje sa kojima se suočavaju u svom radu.

A kako je sinoć u CZKD-u bilo organizovano vođenje kroz izložbu, kustoskinja postavke Ana Sladojević, za Danas kaže da je mizoginija najupečatljivija pojava koja se našla u izveštaju, na osnovu koga je izložba i nastala.

– Nisam očekivala da ću naići na toliko svedočanstava koji govore o mizoginiji. Ona je izuzetno prisutna. Jedna vrsta pravila je da kada braniteljka ljudskih prava uđe u fokus nastaje lavina nasilja koja se prema njoj upućuje – ističe Sladojević.

Ona je takođe izdvojila i normalizaciju nasilja.

– Druga jako upečatljiva stvar je normalizacija nasilja. Imamo dve vrste normalizacije, jednu kada se neka vrsta nasilja toliko ponavlja da odjednom prestaje da bude vest, a druga vrsta normalizacije nasilja je ona normalizacija u nama samima. Da bi uopšte funkcionisali braniteljke i branitelji moraju na neki način da normalizuju stvari koje nikako nisu normalne. To trpljenje vodi do određene traumatizacije. Sve je to podtekst čitave izložbe – pojašnjava Sladojević.

Prema njenim rečima, izložba je jedna vrsta prevođenja israživanja koje je vršeno dve godine u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Istraživanje mapira strategije, mehanizme i načine na koje se braniteljke i branitelji ljudskih prava bore.

Kako je pojasnila, među njima nisu samo aktivisti već i novinari koji zbog svoje profesije bivaju izloženi određenim vrstama nasilja i pritisaka, kao i ekološke i druge inicijative…

– Izložba sagledava čemu su sve izložene akterke i akteri i koje su njihove strategije za odbranu od pritisaka, šta im pomaže da istraju, u čemu nalaze motivacije.. Izložbu smo morali da prevedemo u dve različite forme tj, žanra teksta. U pitanju su 59 različitih intervjua sa braniteljima ljudskih prava koji su veoma afektivni. Oni se brane od različitih nivoa nasilja pritisaka, pretnji.. U prevođenju iz tog medija morali smo tekst da „materijalizujemo“. Prvu ideju za prevođenje izložbe otelotvorili smo kroz medij kineografa (flipbooks) – to su one knjižice koje kada ih listamo deluju kao neka vrsta pokretne slike – kaže Sladojević i dodaje da je izložbeni tim koji je radio na samoj postavci izdvojio iz tih intervjua deset zanimljivih narativnih momenata koji su afektivni, puni određenih emocija, traumatični i katarzični i dovode do filmičnosti samog trenutka.

Kineografe je vizuelno oblikovala umetnica Darinka Pop Mitić, na osnovu tog narativa i sinopsisa koji je dat kao vodilja, a koji su zamišljeni kao materijalizacija samog istraživanja i jedna vrsta taktilnog objekta iza koje stoji ideja o davanju i uzimanju odgovornosti.

– Svako ko dođe na izložbu može da uzme jedan od ovih kineografa i da tim činom na neki način preuzme odgovornost. Kroz njih se vide ideje, odnosno, vrenosti i prava za koje se branitelji i braniteljke zalažu. To je jedan nivo prevođenja ove vrste teksta u medij izložbe – pojašnjava kustoskinja.

Kako kaže i drugi izložbeni momenat je takođe na nivou interpretacije samog izveštaja. Tako su iz izveštaja izveli šezdeset i jednu ključnu reč i napravili jednu vrstu igre, ali ozbiljne.

– Uticaj različitih elemenata u životu branitelja počinje da se usložnjava. Zapravo postoji jedna vrsta dnevne anticipacije možda čak negativnih uticaja do kojih će doći upravo zbog bavljenja sa temama sa kojima se bavi. To je bio drugi element prevođenja izložbe. Treći je ovo što čujete u prostoru, zvučna materijalizacija čiji je autor Vladimir Janković Slonče. On je napravio četiri soundscape-a iz intervjua sa određenim editovanim delovima. Svaki soundscape ima određenu temu oko koje se vrti. Bilo je jako bitno da se čuje glas braniteljki i branitelja – pojašnjava kustoskinja i najavljuje da će se četvrti korak izložbe dogoditi sledećeg meseca online. Za taj rad angažovali su umetnicu Anu Vujović.

U pitanju je Internet-specific rad zato što izložba ima donekle hibridni karakter.

– Ideja je bila da se intervjui vode u sredinama gde deluju braniteljke i branitelji, međutim, većina je vođena online zbog pandemije. Kroz intervjue se oseća tekstura zvukova koji upućuju na sam kontekst vođenja intervjua – kaže Sladojević i dodaje da se izveštaj može skinuti sa sajta CZKD-a.

Narednog meseca kada bude prikazan rad Ane Vujović desiće se i mali nastavak izložbe, a prema rečima kustoskinje i kineografi impliciraju neku vrstu nastavka i izvan izložbenog postora.