Foto: J Smiljanski „U 20. veku Milorad Pavić je shvatio da je klasično čitanje ispošćeno i da književnost treba da bude interaktivna; da i čitalac treba da učestvuje u nastanku romana.
I bi tako Interaktivna Književnost.
Pavić je čitaocu dao slobodu da odluči gde počinje, a gde se završava roman, kako se zapliće i raspliće, pa čak i sudbinu glavnih junaka.
Tog inovatora tzv. nelinearne, interaktivne književnosti literarni stručnjaci iz Evrope, SAD, Izraela i Brazila dva puta su nominovali za Nobelovu nagradu, a više puta je predlagan za istu.”, navodi Smiljana Popov autorka serijala Beograd za početnike i Srbija za početnike u svom tekstu Sanjaonica za proizvodnju magičnih svetova prvog pisca 21. veka.
Ovu poslednju odrednicu, dodelila mu je međunarodna književna 1985. godine, kada je svojim “Hazarskim rečnikom” Milorad Pavić književnost katapultirao u budućnost.
Prošle nedeljen objavili smo prvi deo teksta o ovom piscu i neobičnom legatu koji je ostavio Beogradu.
Reč je o stanu u kojem je Pavić živeo zajedno sa svojom suprugom Jasminom Mihajlović 17 godina , takođe književnicom.
Jasmina je, kako sama sebe naziva “živi muzeološki artekakt” Legata Milorada Pavića.
U ovom prostoru, kako smo objavili u prvom delu teksta “živi, piše, kuva, prima goste i posetioce.
Priču u vezi s Legatom Milorada Pavića nastavljamo ovde, uz podsećanje da je dostupan i u digitalnom formatu i dve fejsbuk stranice.
Poseban deo rada u Legatu je saradnja sa svim poštovaocima ili proučavaocima Pavićevog dela iz celoga sveta, među kojima su, kako oni iz književne branše, tako i primenjeni umetnici, autori stripa, režiseri, muzičari, modnim kreatori…
I premda je Milorad Pavić posle Andrića najprevođeniji srpski pisac čitan širom sveta (nedavno je npr. u Indiji odbranjen doktorat o Paviću i Eku), u Srbiji je interesovanje za Pavića, kako za Legat, tako i za njegov lik i delo nepojmljivo tiho, da ne kažemo nikakvo.
Pavić je zasigurno jedini srpski pisac koji u rodnom gradu ima isključivo strana obeležja (spomenik na Tašmajdanu je postavio Azerbejdžan, a spomen-ploču – Rusija).
“Nekoliko meseci pred njegovu smrt, dakle za života, otkriven je u Moskvi u Aleji svetskih velikana – spomenik Miloradu Paviću. On je tamo u društvu Džojsa, Dantea, Šekspira, Markesa, Gandija, pape Vojtile… Jedini Srbin u toj Aleji. Nikada nisam uspela da ijedna televizija ili naši dopisnici iz Moskve objave makar jednominutni prilog ili vest o tome. Ne možete da zamislite šta sam sve pokušavala… i evo, 12 godina – ništa!
A onda me ovde prekorno pitaju zašto je Azerbejdžan postavio spomenik Paviću!? Kao da ja išta imam sa postavljanjem spomenika! Ja sam na to otkrivanje spomenika došla sa pozivnicom Privredne komore Azerbejdžana, niko iz Beograda i Srbije me nije pozvao!
Zašto je spomen-ploča na zgradi gde je živeo, gde ja još uvek živim, gde je Legat, postavljena tek 6 godina po smrti? Pavićev sin Ivan i ja smo bili prošli sve regularne procedure kod Komisije za imenovanje ulica i spomenika – pa ništa! Onda je tadašnji upravnik Narodne biblioteke Srbije, Dejan Ristić, pokušao da nacionalna biblioteka postavi ploču – ništa!
Tek kada je ruski vajar Grigorij Potocki, autor ruskog spomenika, bukvalno doneo u Beograd izlivenu repliku, tek tada su postavili spomen obeležje”, rezignirana je Jasmina.
Stiče se utisak da je Pavić zaboravljen? … da mu se Srbija i Beograd nisu odužili sećanjem koje je zaslužio? Čini se da je i u njegovom slučaju tako bolno istinita ona srpska “niko nije bio prorok u svom selu”.
“Gotovo čujem posle ovih 12 godina od smrti šta čaršija misli: on nam je sumnjiv, nit je istok, nit je Zapad, mnogo je fin i književnost mu je nekako nezavičajna; otkuda taj njegov svetski uspeh? Ko je to platio? Ko je uopšte taj Milorad Pavić? Šta će nam on!
… Rekla sam više puta da su i u Srbiji i u nekim evropskim zemljama (kao što su Nemačka i Britanija), Pavića globalisti proglasili nacionalistom, a nacionalisti globalistom.
Savršena situacija da budeš u Srbiji – Niko. Nit si Zvezda nit Partizan, nit si crno, a ni belo.
Kod nas ne postoji zlatna sredina, samo ekstremna polarizacija po svim parametrima. A kulturno nasleđe ne bi smelo, pogotovu kod malih naroda, da bude odbacivano”, naglašava Jasmina Mihajlović.
U poslednjih deset godina Pavić se puno prevodi na Dalekom istoku, priča Jasmina, u Kini, Japanu, Koreji, Indoneziji, Vijetnamu, Indiji, Iranu, a ponovo na velika vrata i u Evropi – Francuska, Italija, Španija. Nedavno je u Francuskoj objavljen „Unikat – roman sa 100 krajeva“ u atraktivnoj opremi. Knjiga je u dvostranoj kutiji, gde je sa jedne strane sam roman, a sa druge u zasebnim listovima, numerisanih svih sto krajeva, pa čitalac može da bira (izvlači) koji završetak knjige hoće. Ne treba zaboraviti da je Pavić u svetu prisutan i kroz razne pozorišne predstave, performanse, preko seminara o njegovom delu na raznim univerzitetima, kroz doktorate, eksperimentalne filmove, primenjenu umetnost, podseća Jasmina.
“Srbija se prema Paviću posle njegove smrti ponela kao da mu je maćeha, kao da ga se stidi. Ona ga prećutkuje, gura pod tepih, minimalizuje… Dovoljno je reći da na svim svetskim jezicima Pavić više živi kroz svoje knjige, nego na maternjem, srpskom jeziku. Da li ste videli u Srbiji knjižaru sa Pavićevim imenom? Ili sa njegovom slikom u nekoj knjižari? To može da se vidi samo u centru Pariza, ne i u Beogradu. Da li ste čuli za neku književnu nagradu koja nosi ime Milorad Pavić? Ili možda za ulicu, naziv škole? Ma, ne postoji ni naziv tribine, nekog panela ili slično što bi ukazivalo u kulturi sećanja na činjenicu da je u Srbiji postojao književnik pod imenom Milorad Pavić. Mogla bih do besvesti da nabrajam apsurde u vezi sa Pavićem i sa našom nekulturom sećanja”, gorko svedoči piščeva supruga o tom “odijumu kulturne javnosti prema Miloradu Paviću”.
Samo Biblioteka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde je predavao, nosi ime Milorada Pavića.
Čak i Legat najviše posećuju stranci – Kinezi, Rusi, Amerikanci.
“Zapravo je malo interesovanje u Srbiji. Možda je zainteresovano tek desetak ljudi tokom cele godine. Ovde mislim na obične posetioce, ne na stručnjake”.
Za Pavićev Legat zainteresovani su književni stručnjaci i istraživači iz celog sveta, a sjajna stavr je što je on dostupan digitalno, i njegovo delo kroz višejezični sajt, te se fizički ne mora potegnuti u Legat, pogotovo sada, u sred planetarne epidemije.
“Legat Milorada Pavića jedna je od onih zaostavština koja se, uprkos teškoćama, izborila za poštovanje poslednje volje svog osnivača, koja ima šta da pokaže i koja bi, kao neke svetski poznate spomen-kuće, mogla da bude neizostavna tačka na kulturnoj i turističkoj mapi Beograda. I pored toga, stiče se utisak da je Milorad Pavić „nepoželjan“, kaže Jasmina. Kako posle njegove smrti, tako i za života.
“Srbija nije znala šta će sa nama i za Pavićevog života. Književni bračni par sa velikom razlikom u godinama, atraktivan, kontroverzan, uspešan, moralno i finansijski nepodmitljiv”.
Poznate su i Pavićeve reči o tom ovdašnjem nepraštanju uspeha: “Najveća razočarenja u životu donele su mi pobede. Pobede se ne isplate”.
Tako je svedočio jedan od najprevođenijih srpskih pisaca i poznavalaca srpske književnosti, jedan od najčitanijih savremenih pisaca sa Balkana, profesor univerziteta, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, akademik, svetski bestseler pisac i jedna sasvim osobena, uninaktna individua srpske kulture.
I u tom najvrlijem Holu Slavnih i Aleji Velikana koji su zadužili Srbiju svojim radom, talentom i humanizmom, a kojima se njihova država odužila zaboravom, kako to već majstorski ume, pridružuje se i Milorad Pavić.
Možda najeklatantniji primer naše “kulture zaborava” su brojni srpski legati, koje su svome “otečestvu”, svojoj zemlji i svom narodu u amanet ostavljali sve što su imali – srpski dobrotvori, zadužbinari, imućni pojedinci i porodice.
A svedoci smo da mnogima od tih legata preti propadanje usled nemara i zaborava, mnogi su nepravedno marginalizovani, mnogi tavore pod ključem nedostupni za javnost.
I jesmo li odgovorni i sami za nerazvijenu kulturu sećanja, kako naroda tako i institucija i zabrinjavajući odnos prema negovanju kulturne baštine?
“Čini se da je kod Srba stalno bila prisutna svest o nacionalnom identitetu, ali ne i o kulturnom identitetu.
Verovatno su istorijske okolnosti stalno bile takve.
A sada prisustvujemo pretvaranju nacionalnog u estradni identitet i mentalitet.
Svakim danom postajemo sve skromnije duhovnosti, obezglavljeni kič politikanstvom i bezobraznom medijskom eutanazijom”, lucidna je u dijagnostici ovdašnjih naravi, mentaliteta i identiteta udovica velikog srpskog pisca, kog “svet priznaje a Srbi ga se odriču”, kako kaže.
“Moram da zaključim da ako Pavića ovdašnja sredina ne smatra srpskom baštinom, on je svetska baština. Njegove knjige diljem zemaljske kugle zauvek štite srpsku baštinu”.
No, Jasminina “srpska kulturološka tužbalica ima jedan srećan obrt”, kako kaže. Naime, krajem 2019. godine Sekretarijat za kulturu Beograda, tj. grad Beograd predložio je da Jasmina Mihajlović i Ivan Pavić, Miloradov sin, koji su staratelji Legata, uključe u institucionalno staranje nad Legatom – Biblioteku grada Beograda, jer je do sada Legat Milorada Pavića „visio“ u operativnom smislu, objašnjava Jasmina.
Kad za koji dan bude potpisan redefinisani Ugovor, Biblioteka grada će preuzeti tekuće i stručno staranje.
“S obzirom na veličinu i fražilnost prostora, otvaranje za javnost će biti precizno određeno mogućnostima i osiguranjem prostora.
Pavićeva zaostavština je beskrajna priča, za koju se on u svim svojim knjigama zalagao”, zaključuje poetično Pavićeva supruga, Jasmina Mihajlović.
A vi dragi čitaoče, neka vam je na znanje da će Legat za posetioce biti otvoren tokom različitih beogradskih manifestacija.
Obaveštenja će biti na sajtu Biblioteke grada, napominje Jasmina, jer tek sledi detaljan ugovor sa Bibliotekom.
Do tada, pratite sajt Biblioteke grada Beograda, otkrivajte i reotkrivajte Pavića kroz njegove magično-realistične književne univerzume i imamo predlog: prošetajte za početak kroz radionicu i sanjaonicu za proizvodnju čudesnih svetova prvog pisca 21. veka jednim klikom
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
