Foto: privatna arhivaZastajkivao sam sa pisanjem dve godine, svestan posledica i rizika raznih vrsta. Ali, teralo me je detinjstvo, kada je mnogo toga bilo drugačije, pa i srpsko-albanski odnosi.
Ta slika, dakle, nije crno-bela. Kada sam na kraju ove priče stavio tačku, bilo mi je lakše. Ipak sam morao da je napišem, rekao je Milorad Doderović na promociji svog romana „Hodžina kći“, sinoć u Nišu.
Doderović, koji iza sebe ima 40 godina novinarskog staža, od kojih više od 25 kao dopisnik australijskog državnog radija SBS, kao i više publicističkih i dokumentarističkih dela, iznenadio je mnoge svojim izborom da njegovo prvo književno delo bude ljubavni roman, pri tom istančan i kompleksan. Za one koji ga poznaju, međutim, ovakav izbor i nije neobičan, jer ga je umnogome „odredilo“ Doderovićevo mesto rođenja, selo Marovac u multinacionalnoj opštini Medveđa, na tradicionalističkom jugu Srbije, iz kojeg je, između ostalog, poneo duboko i slojevito emotivno nasleđe.
„Hodžina kći“ je, naime, ljubavna priča između Bore i Ramize – treba li reći Srbina i Albanke, koji su se zavoleli kao deca, čuvajući stada na planinskim visoravnima, da bi ih život razdvojio, pa opet sastavio, spremne da prevaziđu tabue i zabrane. Planovima da Ramiza iza sebe ostavi tradiciju, da promeni veru i ime i rodi Bori dva sina, da se zajedno sa svojom ljubavlju „suprotstavi bogovima svojih nacija“, suprotstavio se, opet, sam život.
– Nadam se da sam uspeo da kroz jednu naizgled naivnu priču pošaljem neke važne poruke, onima koji hoće da ih pročitaju. Kao što reče jedan od junaka u romanu – čovek se rađa kao prazna tabla, kao ljudsko biće, a onda krivicom roditelja i okoline postaje pripadnik neke nacije, druge zajednice ili nečeg trećeg – rekao je Doderović, dodajući da je kada je završio roman osim olakšanja osetio i teskobu, jer „nije sve rekao“, što može da bude i dobro jer ostavlja prostor za nastavak priče.
Recenzent Velibor Petković je naveo da je Doderović okvir za priču pronašao u svom zavičaju, Gornjoj Jablanici, gde se ovakve antičke drame događaju i običnim ljudima. Osnovu za to daje im patrijarhalna tradicija koja nalaže da se moralne norme ne smeju prekršiti ni po koju cenu, a jače su od svih zakona koje propisuju države, prolazne i često kratkotrajnije od ljudskih života.
– Sve suštinski važne priče su o ljubavi i smrti. Sve drugo je luk i voda. Doajen novinarstva Doderović to odlično zna i zato je svoj romaneskni prvenac posvetio temama o kojima jedino i vredi pisati – ocenio je on.
Petković je na promociji kazao da čitalac iz ovog romana može saznati mnogo o srpsko-crnogorsko-albanskim odnosima na jugu Srbije, guslarsko-hercegovačkoj tradiciji ili moralnom kodu gorštaka „koji su spremni da prekrše zakon ali ne i reč“. Može dosta toga da sazna i o Gornjoj Jablanici, i tamošnjoj lokalnoj bratiji, ali i Australiji, gde rodbinski, pa i plemenski odnosi među „našim ljudima“ jačaju, dok ovde stalno i iznova slabe. To zrelo delo, u kojem Doderović hoda po tankoj ivici između novinarstva i spisateljstva, karakteriše i zanimljiv književni jezik, sa puno književnog blaga, kazao je.
Gosti na promociji, koji su već uspeli da pročitaju knjigu, ocenili su da ona predstavlja odu zavičaju, tradiciji, ljubavi i suživotu.
– Nekada smo mogli zajedno, i živeli smo bolje. Siguran sam da danas, i te kako, i opet, možemo zajedno – rekao je jedan od njih, podsećajući da je i „gospodin slučaj“ hteo da knjiga bude promovisana na Međunarodni dan ljudskih prava.
Stvarnost i fikcija
– Hodžina kći Ramiza nije izmišljen, već stvarni lik. Svi mi, dečaci, bili smo zaljubljeni u prelepu hodžinu ćerku. Čekali smo da je vidimo na izvoru i napajamo se njenom lepotom ili da je kroz tarabe gledamo kako šeta baštom. U knjizi ima i likova starih ljudi, koje pamtim i koji me progone, a koji su bili mnogo mudriji nego današnji likovi sa raznim titulama. Ima i nekih „istinitih“ ljudi iz Australije. Sve ostalo je fikcija – rekao je Doderović.
Knjiga na sajmovima knjiga u Beogradu i Nišu
Roman „Hodžina kći“ predstavljen je na nedavnom Sajmu knjiga u Beogradu, a naći će se i na predstojećem Sajmu knjiga u Nišu. Njegovo predstavljanje je planirano i u Medija centru u Beogradu i u Novom Sadu. Izdavači knjige su niška Agencija za izdavaštvo „Svici“ i Udruženje pisaca „Sedmica“ iz Frankfurta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
