Ministar Vukosavljević o izjavama Aje Jung: Crno srce gnevne krtolice 1Foto: FoNet/ Vlada Srbije/ Slobodan Milićević

„Nerado i s mukom zbog tuđeg moralnog propadanja, prinuđen sam da javno odgovorim lažnoj balerini na po ko zna koji put, na moj račun, izrečene laži i besmislice.

Teško mi je da procenim o kakvoj se kod nje psihološkoj opsednutosti mojom malenkošću radi, ali verujem da postoje stručnjaci koji s tim u vezi mogu donekle da joj pomognu. Siguran sam da ničim nisam doprineo da u njoj pobuđujem česte javne ispade koji zbog lavine konfabulacija, bestidnih laži, prizemnih uvreda i jeftinih kleveta ostavljaju prostor za sumnju i bojazan da se možda radi i o nekoj vrsti psihičkog posustajanja. Nadam se da to ipak nije u pitanju i da je nesrećna Aja Jung ipak i dalje samo rob svoje gramzivosti i bolesnih finansijskih ambicija.

Već godinama, još iz vremena kada sam obavljao dužnost gradskog sekretara za kulturu, ta osoba me proganja zahtevima da joj, mimo pravila konkursa i mimo reda i zakona, obećam unapred ili obezbedim na uštrb drugih, neverovatne iznose za njen privatni menadžerski poduhvat, međunarodni festival savremenog plesa.

Kada je počela da shvata da sa mnom ne može biti nikakvih nezakonitih dogovora s tim u vezi, počela je sa svojim žalosnim poslom klevetanja i sipanja besmislica na moj račun. I do danas nije prestala.

Ako je ni tradicija navodnih pet generacija života u Beogradu nije naučila građanskoj pristojnosti i uzdržavanju od laganja i klevetanja, onda se postavlja pitanje da li je naša prestonica vremenom izgubila svoja blagotvorna vaspitna dejstva ili prosto Jungova nema kapacitet da ih usvoji.

Javnost mora da zna da lažna balerina na različite načine dobija novac od ministarstava kulture i turizma, Skupštine grada Beograda, Pokrajinske vlade, grada Novog Sada i drugih budžetskih izvora i javnih preduzeća, da pritiska ustanove kulture i kongresne centre da joj besplatno ili po privilegovanim cenama ustupaju svoje prostore za festivalske nastupe i da se u svim tim rabotama često poziva na, uglavnom izmišljenu ili preuveličanu podršku visokih državnih funkcionera.

Ako tome dodamo da od mnogih međunarodnih kulturnih centara u Beogradu takođe dobija izdašnu finansijsku podršku za gostovanja plesnih trupa iz njihovih zemalja, čime oni afirmišu kulturu svojih država, što i jeste jedan od bitnih ciljeva njihovih misija u Srbiji i sasvim je razumljiv, onda polako počinje svima da biva jasno kako i koliko novca godišnje zarađuje Aja Jung od građana ove zemlje i koliko drugih kulturnih poslenika ne dobija finansijsku pomoć zahvaljujući njenim dovijanjima i postupcima različitih stepena moralne prihvatljivosti, da se zaustavim na tome. Ilustracije radi, samo od Ministarstva kulture i informisanja u poslednjih pet godina dobila je oko pola miliona evra i na taj iznos gledala je sa prezirom.

Ne bi bilo loše ni da javnost konačno obavesti koliki godišnji profit ostvaruje, uglavnom zahvaljujući novcu građana Srbije i da li su i koliko u pravu oni koji tvrde da se radi o astronomskim iznosima za naše uslove. Ili to možda već znaju poreski organi?

Takođe, moraće da objasni kako je bez javne nabavke od Muzeja savremene umetnosti dobila milione za dovođenje jedne strane trupe na otvaranje muzeja i od koga je još, pošto od Ministarstva kulture i informisanja svakako nije, osim od svog koloritnog drugara Nakarade, tadašnjeg v.d. direktora, za tu rabotu imala podršku. Dosije Jung biće zanimljivo štivo mnogim istraživačima naših parakulturnih fenomena. Možda i još ponekome, ostaje da se vidi.

Andrijana Krtolica imala je zakonsko pravo da promeni svoje ime i prezime u Aja Jung a motive za takvo postupanje neka traži onaj koga to može da zanima kao fenomen. Takav dopušteni luping ipak joj ne daje za pravo da od drugih očekuje da se zbog njene finansijske pohlepe sutra postide svog imena i požele da iskoriste zakonsku mogućnost i promene ga. Obraz i ime svako čuva onako kako misli da je dolično. I prebogata i nezasita Aja Jung i najskromniji kulturni poslenik u Srbiji koji nema njenu dovitljivost i njenu gipkost karaktera.

Srećni brak notornog tabloida „Kurir“ i Aje Jung, novi je dokaz da se sličnosti na dirljiv način privlače. Stavovima i rečnikom Jungova je samu sebe predložila za novu rijaliti zvezdu a „Kurir“ samo potvrđuje svoju godinama sticanu reputaciju jeftine difamatorske platforme za iznajmljivanje.

I za sami kraj, fijasko još jedne laži neostvarenog tragikomičnog labuda slepljenih krila. U službenom autu koji koristim, nema niti je bilo ičega što se, čak i u mašti može nazvati frižiderom“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.