– Boško Buha i Sirogojno su imali glavne uloge, a Mirko i Slavko sporedne. Manje, kako da kažem – rekao je moj školski drug mrtav ‘ladan kasnih osamdesetih, odgovarajući na pitanje profesora “Odbrane“ kakva je bila uloga omladine u NOB-u i koji su njeni ključni akteri?
Ceo razred se nekoliko sekundi krivio od smeha, ne zato što drug ne zna da su Mirko i Slavko izmišljeni likovi i strip junaci, nego zato što smo navikli da je često i po cenu loše ocene, radije, umesto tačnog odgovora, smišljao neki neočekivani, ne bi li razbio samrtnu tišinu na času tokom ispitivanja. To sa Mirkom i Slavkom bila mu je čak jedna od slabijih tačaka, budući da su ova dvojica za generaciju rođenih početkom sedamdesetih, da ne pominjemo one mlađe, po sebi bili predmet večitog podsmeha najviše zbog replike s metkom.
Metka, međutim, nije bilo, tvrdio je do svoje smrti Desimir Buin Žižović (1920- 1996) ,kamenorezac i samouki slikar, crtač priča o partizanima Mirku i Slavku, koji je uz sve navedeno jedno vreme bio i četnik, kako kažu poznavaoci istorije devete umetnosti kod nas.
Jedan od najcenjenijih u tom smislu, Slobodan Ivkov, piše da su Mirko i Slavko, navodno, „rođeni“ spontano, kao čeda „negovanja revolucionarnih tradicija” u osnovnoj školi “Takovski partizanski bataljon” u Gornjem Milanovcu .
Bujin je, podseća Ivkov, čak pisao da su Mirko i Slavko direktno osmišljeni „u bazi“, od strane nastavnika i vrednih pionira, marljivih učenika iz literarne sekcije, dok drugi relevantni izvori kažu da je do nastanka “prvog komunističkog blokbastera “ došlo pošto je Jugoslovenska narodna armija optužila sve dotadašnje stripove za “antipatriotizam” te je preko svojih zvaničnih novina uputila javni poziv za strip koji će se baviti temama vezanim za narodnooslobodilačku borbu.
PREMIJERA
Štampanu premijeru “Mirko i Slavko” su imali 25. novembra 1958. godine u broju 23 školskog mesečnika Dečije Novine na svega pola stranice.“
Strip je bio smešten u vreme Drugog svetskog rata, akteri su bila dva dečaka-partizana i niko tada nije mogao da zamisli koliki uspeh će ova socrealistička, relativno loše crtana i još gore pričana serija imati u javnosti. Zapleti su bili jednostavni, likovi stereotipni, a o dijalogu se nije brinulo. Kritika će kasnije oceniti i da je ovaj strip bio propuštena prilika da se stimulišu i angažuju bolji crtači , da je pokušaj bio možda dobra ideja ali da se temi trebalo studioznije pristupiti, da su junaci stripa do apsurda nepobedivi, pa su poubijali više Nemaca nego što ih je kročilo na teritoriju bivše Jugoslavije dok je scena “Mirko, pazi metak” “ bila nepresušan izvor podsmeha da se i danas upotrebljava u žargonu.
https://www.youtube.com/watch?v=Y6eeC-uzip0
KOMERCIJALNI USPON
S druge strane, pogotovo imajući u vidu vrtoglavi komercijalni uspon ovog stripa dvojica dečaka su u očima mlađe publike moguće doživljavani kao superheroji obdareni natprirodnim moćima da u letu opaze putanju puščanog zrna, da stignu da o tome blagovremeno izveste svog prijatelja i saborca i da se se ovaj takođe zahvaljući svojoj nadnaravnoj brzini skloni i spasi od smrtonosnog hica. Ma “skoro, kao kad Neo iz Matriksa rukom zaostavlja kišu metaka, što posredstvom “slou mošuna” vidimo da ide ka njemu.”
Popularnosti stripa Mirko i Slavko doprinela je i pretplatnička mreža “Dečijih novina” u školama, koje su posle vojske tada bile najmasovnije i najsigurnije tržište. Još veći uzlet strip je dobio edicijom Nikad robom koja je pokrenuta maja 1963. godine.
– Bile su to sveske iz istorije jugoslovenskih naroda čija je glavna tema bila borba protiv stranih zavojevača – podseća Ivkov.
Omiljeni motivi autora u ovoj ediciji su bili Srednji vek i Prvi svetski rat, sve dok se nije pojavila epizoda o avanturama dvojice dečaka – partizana koji se hrabro obračunavaju sa fašistima.
– U jednom trenutku, krajem šezdesetih godina, čitava edicija Nikad robom se pretvorila u Mirka i Slavka. Neki brojevi su imali toliko ogromne tiraže, da su ih doštampavali čak do 300. 000. Povećala se i učestalost izlaženja. Jedan čovek nije mogao da postigne za nedelju dana da nacrta 66 strane sa dva crteža. Neki su zabušavali, pa imali jedan. Tu se stvorila čitava manufaktura većinom osrednjih ili loših crtača – priseća se Ivkov.
Prema njegovim rečima, vrhunac ovog pristupa produkciji bilo je snimanje filma „Mirko i Slavko“ (1973) režisera Torija Jankovića, koje je do danas ostaje jedino domaće kinematografsko ostvarenje rađeno po stripu. Njegova ekspanzija u tom periodu bila je potpomognuta i neočekivano zrelim marketinškim nastupom „Dečjih novina”.
MASOVNI FENOMEN
Likovi Mirka i Slavka su planski i sistematski štampani na školskim sveskama, majicama, pernicama, torbama, zaštitnim omotima za knjige…
Uz to i deci su neretko davana imena Mirko i Slavko.
Masovni fenomen ovog stripa prema rečima Ivkova pak nestao je na najnevjerovatniji način.
“Iako ideološki krajnje podoban, u birokratskom generalnom udaru početkom sedamdesetih na strip kao na nesporni šund te oporezivanjem Mirka i Slavka edicija je nesnosno poskupela, tražnja i tiraž su se smanjili, a likovi su opstali još samo u matičnom listu i ponekom izdanju Dečjih novina. Tako je bilo sve do 1976. godine, kada ih je, umesto Nemaca, vreme potpuno porazilo”.
PAZI METAK
Šest decenija od nastanka jednog od najznačajnijih jugoslovenskih stripova Mirko i Slavko palo je 2020. godine u veme pandemije izazvane korona virusom, pa moguće da je i zbog toga ovaj važan jubilej skromno obeležen uličnom izložbom na Cvetnom trgu. Ova 2022. Godina mogla bi onda da bude neslavni jubilej, budući da je 1972, komisija strip Mirko i Slavko proglasila šundom.
Utoliko je tekst Slobodana Ivkova u Ninu povodom šest decenija Mirka I Slavka još dragoceniji, pogotovo što u njemu skreće pažnju na mitske razmere koje je dosegla priča s metkom, a za koju u stvari nema relevantnog dokaza. Momenat u kome u trenucima najveće opasnosti Slavko upozorava Mirka: “Mirko pazi metak!” a ovaj namah procenjuje putanju, saginje se i uz osmeh odgovori drugu “Hvala Slavko” opevao je i Rambo Amadeus u pesmi Amerika i Engleska (biće zemlja proleterska) gde je čuveni dijalog začinjen Slavkovom replikom“Hvala ti Mirko! Spasio si mi život!.
Takođe prvi stihovi pesme “Ducka Diesel” grupe Monteniggers glase: “Početak! Pazi Mirko metak ! Do sad je pogađô, ali ti si izuzetak.“
Kako podseća Ivkov nema ko u Srbiji i bivšoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji nije čuo za ovu repliku, a isto tako ni ovdašnjih majstora urbane usmene dramaturgije koji su odoleli da se našale na njen račun i da je preoblikuju u najrazličitijim varijantama. Ivkov piše da su postojale tako i one koje kažu da u stvari nije Slavko upozorio Mirka, nego je bilo obrnuto, onda da je Mirko zahvaljujući se Slavku, čak i odmahnuo rukom, pa da mu je išlo sunce u oči inače bi on i sam procenio „odakle vetar duva“, ali je ispoštovao Slavka za ne daj bože…Ivkov piše da su tek s internetom iskonstruisane crtano-pisane montaže koje se umnožavaju i osnažuju ovaj mit.
Međutim ključni crtač serije Buin, je kako navodi Ivkov, sve negirao i u svakom nastupu tvrdio da mu „Mirko, pazi metak!“ nikada nijedan urednik ili koautor, odnosno pisac teksta, nije napisao (Srećko Jovanović, Žarko Vukosavljević, Aco Lazarević, M. Nicić, B. Tomić, M. Todorović…), da on to nije nacrtao, a koliko zna ni ostali koautorski crtači Mirka i Slavka, te da su mu sve to oko „metka“ sedamdesetih smestili zavidljivci i pakosnici koji su želeli da okončaju jedan monumentalan patriotski projekat.
Kagod i Mirko i Slavko odolevaju i vremenu i ukrštanju najrazličitijih ideloških tokova ovde . Da je tako svedoči i nedavno izdanje “Milionera” u kome je učesnik kviza na pitanje voditelja koje otprilike glasi kako su se zvali junaci domaćeg stripa koji su bili dečaci – partizani bez mnogo dvoumljenja uzvratio: “Mirko i Slavko”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
