Vlada Miloša Vučevića najbrojnija u ovom veku: Kako je izgledala izvršna vlast u Srbiji poslednje tri decenije? 1foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)

Vlada Srbije na čijem je čelu Miloš Vučević broji ukupno 32 člana, odnosno 30 ministra izuzev premijera i potpredsednika vlade Aleksandra Vulina koji ne vodi nijedan resor. Među članovima je pet ministara bez portfelja.

Prema broju članova, nova vlada je najbrojnija od 2000. godine, a druga po brojnosti u poslednje 33 godine i uvođenja višestranačja u Srbiji.

Podsetimo se, zato, koliko je koja vlada u Srbiji u poslednje 33 godine imala članova, makar prilikom formiranja, imajući u vidu da su u međuvremenu mnoge smanjivale, povećavale i rekonstruisale raspored ministarstava.

Vlada Dragutina Zelenovića, formirana februara 1991, imala je 24 člana. Pored premijera tu je bilo četiri potpredsednika, od kojih je jedan bio i ministar, i 19 ministarstava. Ta vlada trajala je manje od godinu, pa smo već u decembru iste godine dobili novi sastav izvršne vlasti na čijem je čelu bio Radoman Božović sve do februara 1993. Ona je brojala 28 članova.

Nikola Šainović bio je sledeći premijer. Njegov kabinet, koji je radio nešto više od godinu dana, imao je 26 članova. Marta 1994. na mesto predsednika vlade postavljen je Mirko Marjanović i bio premijer u dva mandata. Prva vlada pod njegovim vođstvom imala je 28 članova, a druga koja je trajala dve i po godine, sve do petoktobarskih promena, čak 36 ljudi. To je ujedno i najbrojnija vlada od uvođenja višestranačja u Srbiji.

Nastupile su potom demokratske promene 2000. i do formiranja nove, demokratske vlade, Srbijom je vladala prelazna vlada sa 36 članova. Na čelu te vlade, koja je sa nešto više od tri meseca najkratkotrajnija za ove 33 godine, bio je Milomir Minić, a imala je dva potpredsednika, četiri kolegijuma ministara i 21 ministra. Ministarstvima unutrašnjih poslova, finanasija, pravde i informacija rukovodili su kolegijumi od po tri predstavnika različitih stranaka.

Prva demokratska vlada čiji je predsednik bio Zoran Đinđić imala je 24 člana. Nakon dve godine izvršen je atentat na premijera, pa je vladu preuzeo 2003. Zoran Živković koji nije menjao brojčano stanje ministara i potpredsednika.

Najmanje brojni kabinet imali su dosad Vojislav Koštunica i Aleksandar Vučić. U svom prvom mandatu od 2004. do 2007. Koštunica je prilikom formiranja te vlade imao ukupno 19 članova, sa jednim potpredsednikom i 17 ministara. Druga njegova, jednoipogodišnja vlada, ipak, bila je brojnija i imala 25 članova. Vučić je u prvoj vladi imao 18 ministara i 16 ministarstava, a u drugoj 20 članova.

Izuzimajući rekonstrukcije u jednom trenutku, vlada Mirka Cvetkovića 2008. formirana je sa 27 članova, a vlada Ivice Dačića 2012. sa 20 računajući i premijera.

Prva vlada Ane Brnabić brojala 22 ministra, druga 23, a poslednja, doskorašnja – 28.

Žene u vladama

Najviše žena među članovima izvršne vlasti imale su druga i treća vlada Ane Brnabić – po 11 računajući premijerku. Sledi novi sastav vlade koji broji 10 žena na ministarskim pozicijama.

Najviše ministarki, nakon toga, sedam, bilo je za vreme druge vlade Mirka Marjanovića od 1998. do 2000. Jorgovanka Tabaković vodila je resor za ekonomsku i vlasničku transformaciju, Gordana Pop Lazić za lokalnu samoupravu, Nada Popović Perišić kulturu, Rada Trajković Minisatarstvo za brigu o porodici, Leposava Milićević zdravlje, Kata Lazović prosvetu, dok je Maja Gojković bila ministarka bez portfelja.

Najmanje žena bilo je u prve tri vlade od uvođenja višestranačja. U prvoj to je bila samo Branka Ješić koja je vodila Ministarstvo rada, boračkih i socijalnih pitanja, u drugoj pored Ješićeve bila je i Divna Trajković zadužena za nauku i tehnologoju, dok vlada Nikole Šainovića 1993. nije imala nijednu ženu u svojim redovima.

Jedine dve žene koje su bile ministarke i pre i posle prve demokratske vlade Zorana Đinđića jesu Slavica Đukić Dejanović, funkcionerka socijalista, koja je u prelaznoj vladi 2000. kratko bila ministarka za brigu o porodici, i Maja Gojković, doskorašnja ministarka kulture.
Zorana Mihajlović bila je pet puta ministarka – energetike (2012-2014, 2020-2022) i saobraćaja i građevinarstva (2014-2020), dok je Jadranka Joksimović bila ministarka evropskih integracija u četiri vlade.

Kori Udovički bila je član tri vlade – rudarstva i energetike u dva nepuna mandata (2002-2003 i 2003-2004) i državne uprave i lokalne samouprave (2014-2016).

Ana Brnabić je za sada bila prva i jedina predsednica vlade u Srbiji.

Vlada Miloša Vučevića najbrojnija u ovom veku: Kako je izgledala izvršna vlast u Srbiji poslednje tri decenije? 2
foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)

Višegodišnji ministri

Po broju vlada u kojima je učestvovao, ističe se Ivica Dačića, lider SPS, koji je u novoj vladi Miloša Vučevića ministar unutrašnjih poslova po drugi put. Bio je prethodno deset godina ministar i dve godine premijer. U prelaznoj vladi 2000. godine bio je ministar informisanja, potom ministar unutrašnjih poslova od 2008. do 2012, premijer od 2012. do 2014, da bi od tada do 2020. bio na mestu ministra spoljnih poslova.

U desetu godinu učešća u vladama „zakoračio je“ i Aleksandar Vulin koji je u novom sastavu potpredsednik, ali bez ministarstva. Prethodno je bio ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju, pa ministar za rad i zapošljavanje, ministar odbrane i ministar unutrašnjih poslova.

U više vlada bio je i Zlatibor Lončar (SNS) koji je sada postavljanjem ponovo na mesto ministra zdravlja započeo desetu godinu ministrovanja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari