Mizerna zarada u odnosu na štetu koja se pravi 1Aleksandar Kujučev

Moglo bi se reći da neki nelegalno postavljaju na internet autorski sadržaj iz čiste zlobe, neki da bi ostvarili materijalnu korist, a neki radi dopaminskog efekta, to jest lajkova na Fejsbuku i većeg broja zahteva za prijateljstvom.

U svakom slučaju, pirati, bilo da su nesvesni ili svesni, jer ih u te dve kategorije klasifikuju stručnjaci, od piraterisanja ne mogu mnogo da zarade ali zato prave veliku štetu.

Vladimir Rajičić, direktor agencije S.A.P.A. (Srpska antipiratska agencija i privatna firma – prim. A. Ć.) objašnjava za Danas ko su svesni a ko nesvesni pirati, kako funkcioniše mehanizam ostvarivanja materijalne koristi od neovlašćenog postavljanja autorskog sadržaja i njegovog deljenja na internetu.

– Postoje dve vrste pirata. Prvi svesno krše autorska prava, drugi to nesvesno čine. U prvu grupu spadaju vlasnici sajtova, Jutjub kanala i ostalih platformi koji svesno postavljaju autorski sadržaj kako bi ostvarili materijalnu korist. Tu materijalnu korist ostvaruju tako što se na njihovim videima plasiraju reklame, koje je neko od oglašivača platio. “Vlasnici” nelegalno postavljenog sadržaja ostvaraju prihod od plasiranja reklama, a tako i materijalnu korist. Ona nekad može da bude izuzetno mala, a nekada može da bude prilična za naše uslove. Ne pričamo o milionima, u ovim slučajevima je u suštini mizerna zarada u odnosu na štetu koju pirati prave. Da bi zaradili hiljadu-dve evra ili sto, dvesta, trista evra, sve zavisi od platforme na koje postave sadržaj, oni prave milionsku štetu. Ne samo za film “Toma”, nego za bilo koji autorski sadržaj – ističe Rajičić.

On dodaje da na Fejsbuku ne može da se zaradi.

– To su ljudi koji nesvesno krše autorska prava, odnosno, koji to rade zarad dobijanja lajkova na svom Fejsbuk profilu. Dosta ljudi to šeruje, mnogi im pošalju zahtev za prijateljstvom i oni tu ostvaruju nematerijalnu korist – ukazuje Rajičić, dodajući da u Srbiji ima mnogo ljudi koji su generalno neobavešteni.

– Dosta ljudi u Srbiji su neobavešteni i neinformisani što se tiče mnogih stvari, a kamoli kada je reč o autorskim pravima, koja su, kad pogledate, zadnja rupa na svirali – ističe Rajičić.

On kaže da S.A.P.A. sarađuje sa odeljenjem za visokotehnološki kriminal ali da njihova agencija zastupa svoje klijente isključivo na internetu.

– Mi bukvalno pomažemo da se sav sadržaj ukloni sa interneta pošto imamo i alate i procedure za to koji su, naravno, legalni jer ne možete se nelegalnim boriti protiv nelegalnog. Dakle, nije u pitanju nikakvo hakerisanje, niti ulaženje u privatnost ljudi, niti se radi o nelegalnom sakupljanju podataka. Sve podatke koje sakupimo su javno dostupni – poručuje Vladimir Rajičić.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Mizerna zarada u odnosu na štetu koja se pravi”

  1. Za nekoga je zarada od 2000 evra mala, za Zeljka Joksimovica svakako i manja od male, bese rodja kupio dva auta preko 100.000 evra. U tome je nevolja rodjaci. Moja plata je 430 evra, rado bih se popisao po njegovim autorskim pravima i ilegalno gledao film iz svoje kuce nego da njemu trpam milione u dzep…

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.