U prisustvu ministra kulture i informisanja u Vladi Srbije Vladana Vukosavljevića u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti juče je predstavljen zbornik radova „Umetničko nasleđe srpskog naroda na Kosovu i Metohiji – istorija, identitet, ugroženost, zaštita“, koji je SANU objavila na srpskom i engleskom jeziku.
Reč je o pratećoj publikaciji izložbe „Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji. Identitet, značaj, ugroženost“, koja je u Galeriji SANU održana tokom oktobra i novembra prošle godine. Zbornik sadrži studijske tekstove 27 autora, među kojima su članovi SANU, Ruske i Norveške akademije, književnici, univerzitetski profesori, saradnici naučnih instituta i muzeja.
– Cilj izložbe i knjige je da tu kulturnu i umetničku baštinu, estetske uspone koje smo imali – ne samo uživali u njenoj lepoti, nego umeli da je napravimo, trajno projektujemo u svest ove populacije. Mnogo je više rodoljubivih povika, spremnosti na raznorazna herojska istupanja i istrčavanja, ali je mnogo manje znanja šta je to što tamo treba braniti i sačuvati. Naša uloga bila je da napravimo katalog te umetničke kulturne baštine, koja je u osnovi naše globalne forme identiteta i integriteta, jer se radi o vrednostima koje apsolutno nisu nikakvo poigravanje primitivnih kujundžija nego vrhunski umetnički dometi. Ni pre ni kasnije nismo sagradili ništa lepše. Cilj je da se to sačuva u nama samima, jer ja sam duboko ubeđen da je to jedina neosvojiva teritorija od velikih prijatelja – naklonjenog Zapada, naklonjenog Istoka i svih onih koji, kao i mi, nisu vodili računa da mi zapravo imamo na šta da se oslonimo i stanemo na ono što nas čini onim što jesmo – objasnio je novinarima Vladimir S. Kostić, predsednik SANU.
On je naglasio da se „identitet menja da bismo opstali, ali, da bi bio elastičan, moramo da znamo od čega polazimo i da nemamo nikakav osećaj inferiornosti koji je ponekad toliko blizak našim osećajima o istorijskim porazima“.
– Ova zbirka i izložba su celina koja nam pokazuje da smo nekada bili apsolutno estetski deo tog što danas pomalo sa setom nazivamo ‘prosvećena Evropa’, da ne kažem stihove Jovana Jovanovića Zmaja: ‘Jevropo bludnico’ – rekao je predsednik SANU.
Pored Vladimira Kostića o Zborniku su govorili i akademici Gojko Subotić, Aleksandar Loma, Miodrag Marković i profesor istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu BU Dragan Vojvodić. Marković i Vojvodić su autori izložbe i urednici Zbornika. Prema Markovićevim rečima, SANU je „trajno posvećena izučavanju srpske kulturne baštine na KiM, za šta danas postoje posebni razlozi – ta baština je ugroženija nego ikad“.
– Tokom poslednje dve decenije pretrpela je dva sistematska razaranja, preostalim spomenicima srpske kulture osporava se ili krivotvori identitet, onemogućuje se institucijama Republike Srbije da vrše njihovu konzervatorsku zaštitu i, na kraju – sasvim paradoksalno i cinično – strana koja je odgovorna za sve te postupke kandiduje se za članstvo u Unesko, čime bi, između ostalog stekla pravo da ona brine o srpskom kulturnom nasleđu na KiM. U navedenim okolnostima bilo je neophodno još jednom podsetiti našu i inostranu javnost na činjenicu da srpski narod živi na teritoriji KiM više od hiljadu godina i da u tim oblastima još od vremena Stefana Nemanje do danas neprekidno neguje raznovrsnu staralačku delatnost iz koje je proisteklo izuzetno bogato umetničko nasleđe – ukazao je Miodrag Marković.
Uprkos „necivilizovanom odnosu prema srpskoj kulturnoj baštini na KiM“, profesor Vojvodić se nada da će ovaj Zbornik SANU „doprineti razumevanju sveg značaja tog nasleđa za srpski narod i evropsku kulturu, kao i rizika kojima je izloženo i time podstaći napore da ono bude sačuvano“.
– Ovdašnji bi morali da mu posvete brigu, pretočenu u strategijski dobro osmišljenu, istrajnu borbu za njegovo održanje bez obzira na buduće političko rešenje statusa Pokrajine. Stranu kulturnu javnost, pak, pisci i urednici ove knjige pozvali su, nudeći joj produbljen uvid u problematiku, da o budućnosti umetničke baštine na KiM razmišlja s više kompetentnosti, odmerenosti i uviđajnosti“.
Sadržaj
Prilozi u Zborniku grupisani su u dve celine. U prvoj, koja nosi naziv „Srbi i Kosovo“, razmatraju se mesto i uloga KiM u istoriji srpskog naroda kao i kosovsko-metohijska izvorišta srpske duhovnosti i narodnog bića. Druga celina, čiji je naslov „Umetnička baština Srba na KiM“, podeljena je na četiri glavna poglavlja: „Evropski okviri i srpska samosvojnost srednjovekovne umetnosti“, „Istorija stvaranja“, „Povesnica stradanja“ i „Borba za očuvanje“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
