U programu „Ekološki dokumentarci“ 17. festivala evropskog filma na Paliću, veliku pažnju privukao je film „US So2 Serbia“ Nebojše Pjevića, koji istražuje odnos moćnih i nemoćnih na primeru poslovanja kompanije za preradu materijala US Steel i lokalnog stanovništa okoline Smedereva. Otkako je američka kompanija kupila železaru „Sartid“ pre osam godina, životni standard stanovništva Smedereva i okoline porastao je zajedno sa dramatičnim povećanjem broja obolelih od malignih tumora. Vremenom, lokalno stanovništvo je uvidelo da ih fabrika istovremeno i hrani i ubija.
Pjević je inspiraciju za film dobio iz novinskih članaka, nakon čega je krenuo u istraživanje i upoznao se sa stanovnicima obližnjih naselja i njihovim, čini se, nerešivim problemima. Kaže da ljudi u tim krajevima žive na granici siromaštva i da nije moguće da se suprotstave kompaniji, čija je kampanja preko svake mere uveličana i koja propagira zaštitu životne sredine, a u stvarnosti se ponaša potpuno drukčije: „Bio je to jedan dug proces. Najteže je bilo to što su me stanovnici tokom snimanja posmatrali kao nekog spasioca iako su znali da u suštini i ne mogu mnogo da im pomognem“, kaže Pjević. On je tokom rada ostvario brojne kontakte sa nadležnim institucijama, s tim što od Ministarstva za zaštitu životne sredine nije dobio nikakav odgovor jer, kako kaže, postoji veliki interes države da jedna tako moćna kompanija ostane u zemlji, pa im, na uštrb stanovništva, mnogo toga „gledaju kroz prste“. Takođe, kontaktirao je i US Steel, ali kako kaže nakon tri meseca dopisivanja sa njima dobio je odgovor da čelnici kompanije ne mogu da garantuju bezbednost filmske ekipe niti njegovu kao autora tokom boravka u fabrici, tako da je odlučio da im tek sada, pošto je film gotov, pošalje dve kopije svog ostvarenja.
Na Festivalu na Paliću, gošće jučerašnje konferencije bile su francuska glumica Žuli Gaje i producentkinja Nađa Turincev, čiji je film „Osam puta ustani“ prikazan preksinoć, kao prvi film takmičarske večeri na Letnjoj pozornici. Prema njihovim rečima, bilo je izuzetno teško sastaviti budžet za ostvarenje koje je u zamisli trebalo da se razlikuje od drugih filmova francuske kinematografije, jer je uticaj krize u mnogo čemu uticao na teme i žanrove, kojima se filmadžije u Francuskoj danas bave. Priča o ženi koja se usled unutarnjeg nemira ne snalazi u današnjem vremenu, u osnovi je teška ali nedovoljno fokusirana drama, koju bi upravo konkretnija žanrovska i tematska odrednica preciznije definisale. I opet, ni pete festivalske večeri, nismo na Festivalu videli predstavnike zasad najboljeg filmskog ostvarenja. Film „Pljačkaš“ austrijskog reditelja Benjamina Hajzenberga, uzbudljivo je i intrigantno delo o spektakularnim pljačkaškim pohodima jednog vrhunskog sportiste, zavisnika od pljački banaka. Film izvanrednog ritma i atmosfere koji će, nadamo se, više domaćih festivala uvrstiti u svoje programe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
