Muzeji se okreću veštačkoj inteligenciji za privlačenje novih posetilaca

Jedan od primera dolazi iz londonskog muzeja Lejton Haus, u kojem posetioci skeniranjem QR koda mogu da razgovaraju sa AI verzijom nekadašnjeg vlasnika kuće, viktorijanskog slikara Frederika, lorda Lejtona. Virtuelni Lejton pripoveda o svojim putovanjima na Bliski istok i objašnjava kako je prikupljao pločice kojima je uređena poznata Arapska dvorana muzeja, piše Fajnenšel tajms.

Takvi projekti postaju sve češći. Njujorški Metropoliten razvio je četbota koji posetiocima omogućava razgovor sa američkom pripadnicom visokog društva Natali Poter, a Muzej Dali nudi virtuelnu verziju Salvadora Dalija koja „oživljava“ putem njegovog prepoznatljivog telefona u obliku jastoga. Nedavno je i američki predsednik Donald Tramp tokom posete predsedničkoj biblioteci u Severnoj Dakoti razgovarao sa AI verzijom predsednika Teodora Ruzvelta, prenosi Tportal.hr.

Muzeji traže novu publiku

Razlog sve većeg interesovanja za veštačku inteligenciju nije samo tehnološka radoznalost, jer se muzeji suočavaju sa padom broja posetilaca, naročito među mladima, manjim javnim finansiranjem i sve težim pronalaženjem privatnih donatora.

Podaci pokazuju da je u nacionalnim muzejima u Engleskoj broj posetilaca mlađih od 16 godina tokom 2024/2025. pao za deset odsto, a broj prodatih ulaznica u 100 najposećenijih muzeja na svetu i dalje je oko 13 odsto manji nego pre pandemije.

Stručnjaci smatraju da mlađe generacije lakše prihvataju razgovor sa četbotom nego čitanje klasičnih tekstualnih opisa uz eksponate. „Razgovorna veštačka inteligencija je jezik našeg vremena, možda i budućnosti“, smatra Andraš Santo, savetnik brojnih muzeja i autor projekta Artlas, AI vodiča kroz muzejske zbirke.

Međutim, mnogi muzejski stručnjaci upozoravaju da generativna veštačka inteligencija još nije dovoljno pouzdana za ustanove čiji je glavni zadatak prenošenje proverenog znanja. Anders Sundnes Levli sa Univerziteta u Kopenhagenu upozorava da veliki jezički modeli često daju netačne ili pristrasne odgovore, ali ih pritom iznose veoma uverljivo.

Sa tim se slaže Natalija Kosmina iz MIT Medija Laba. „Ako nijedan čovek nije napisao, uredio ili odobrio sadržaj, zašto bi on meni, čoveku, objašnjavao našu zajedničku istoriju, umetnost ili kulturu?“, ističe Kosmina, upozoravajući na opasnost od kulturne homogenizacije i stvaranja generičkog sadržaja.

AI može da produži boravak u muzeju

S druge strane, Marion Kare, suosnivačica kompanije Ask Mona, tvrdi da pravilno razvijeni AI sistemi mogu značajno da poboljšaju iskustvo posetilaca.

Njena kompanija razvija prilagođene AI vodiče za muzeje poput Luvra i Nacionalnog muzeja lepih umetnosti u Kvebeku. Umesto odgovora zasnovanih na podacima sa interneta, modeli koriste isključivo informacije koje odobre muzejski stručnjaci.

Kare navodi da je u muzeju u Kvebeku prosečno vreme koje posetioci provedu posmatrajući umetničko delo povećano sa pet sekundi na čak pet minuta.

Ona ističe i da veštačka inteligencija može da prilagodi objašnjenja deci, odraslima ili osobama različitog obrazovanja, kao i da komunicira na jeziku koji posetilac razume.

Novi izvor prihoda

Veštačka inteligencija otvara i nove poslovne mogućnosti.

Prirodnjački muzej u Londonu već godinama razvija svoje AI sisteme, a zajedno sa Muzejom Viktorije i Alberta i Imperijalnim ratnim muzejom učestvuje u pilot-projektu britanske vlade u okviru kojeg licenciraju svoje visokokvalitetne baze podataka kompanijama koje razvijaju veštačku inteligenciju.

Direktor muzeja Dag Gar smatra da su upravo muzejske zbirke i naučne baze podataka vredna digitalna imovina koju kulturne ustanove više ne bi smele besplatno da ustupaju komercijalnim kompanijama. Njegov muzej je nedavno licencirao podatke o biodiverzitetu investicionoj kompaniji BlekRok, koja ih koristi za razvoj modela za procenu održivih ulaganja.

Stručnjaci se uglavnom slažu da veštačka inteligencija neće zameniti kustose, istoričare umetnosti i istraživače, ali bi mogla da postane vredan alat ukoliko se koristi pažljivo i pod ljudskim nadzorom.