Na današnji dan pre 84 godine Orson Vels je napravio jedan od najvećih incidenata u istoriji medija

Dogodilo se to u Americi uoči Noći veštica. Kad su čuli „prelomne vesti“ na radiju, ljudi su počeli u strahu da beže iz svojih domova.

Američki reditelj, glumac, scenarista i producent Orson Vels izazvao je histeriju riječima: ‘
‘Dame i gospodo, prekidamo svoj muzički program zbog najnovijih vesti. 20 minuta prije osam prof. Farel s opservatorije Mount Jennings uočio je nekoliko eksplozija zapaljivog gasa koje su se pojavile u pravilnim razmacima na Marsu. Spektroskop je pokazao da je zapaljivi gas vodonik i da se kreće prema Zemlji velikom brzinom.“
Tog 30. oktobra 1938. godine u 20 sati ljudi su zapravo slušali radio-dramu rađenu po romanu Herberta Džorža Velsa.
Adaptaciju romana i scenario za radio-dramu napisao je Hauard Kok, uz pomoć Orsona Velsa i ostalih članova ekipe Teatra Merkur. Radnja je „prebačena“ u Grovers Mil kod Nju Džerzija i u aktuelno vreme, a dramatizacija je urađena tako da sve zvuči kao direktan radijski prenos događaja. Kako bi postigli željenu atmosferu, Orson Vels i ostali glumci uvežbavali su dramatičnost glume slušajući snimak uzbuđenog reportera koji je uživo prenosio nesreću cepelina „Hindenburg“ prethodne godine.

Panika zbog drame

Oko polovina 50-minutne drame sastojala se od ovog lažnog radio-prenosa presecanog vestima, izveštajima i saopštenjima zvaničnika. Ovakav pristup nikada ranije nije korišćen u radio-dramama, bar ne toliko dugo u kontinuitetu, što je verovatno bio ključni uzrok za konfuziju koja će uslediti.

Program je počeo parafraziranim uvodom iz romana u kome se pominju namere Marsovaca. Zatim je nastavljeno tako kao da je u pitanju obična muzička emisija (prenos svirke iz jednog njujorškog hotela), sa povremenim prekidima za kratke vesti. Te vesti su najpre bile bezazlene, u njima se pominju čudne eksplozije primećene na površini Marsa. A onda postaju sve češće i zloslutnije nakon što „meteorit“ – za koji će se ispostaviti da je Marsovska raketa – padne u Nju Džerzi. Znatiželjne mase ljudi počinju da se okupljaju oko kratera, a ceo događaj „uživo prenosi“ reporter Karl Filips, sve dok Marsovci ne naprave masakr među okupljenima spalivši ih svojim „zracima smrti“. Kasnija istraživanja pokazala su da su mnogi slušaoci čuli samo ovaj deo radio-drame, a zatim počeli da pozivaju rodbinu i poznanike, tako da su se glasine širile geometrijskom progresijom i umnogome doprinele konfuziji koja je nastala.
Ljudi su masovno počeli da se pakuju i da beže iz kuća, stvoren je saobraćajni kolaps, telefoni policije su se usijali, organizovani su molitveni skupovi.

Reagovanja na Rat svetova
Vels je nekoliko puta prekidao emisiju, da bi napomenuo da je reč o drami i fikciji, ali lažna vest se već proširila.
Procenjuje se da je te večeri program slušalo oko šest miliona ljudi, a milion i po je prenos dramne shvatilo pogrešno.
U narednih mesec dana po emitovanju emisije, objavljeno je oko 12.500 novinskih tekstova o ovoj radio-drami i reakcijama koje je izazvala. Čak se i Hitler oglasio po ovom pitanju, rekavši da je panika koja je nastala „dokaz dekadencije i iskvarenosti demokratije“.U nekim kasnijim analizama tvrdi se da je panika bila mnogo manja nego što se prikazivalo u tadašnjoj štampi.
“Šokiran sam time što je prenos izazvao, ali ovo su već radile brojne stanice pre mene. Zaključak je da radio uvek mora da bude dramatičniji od života.“, izjavio je kasnije Vels novinarima.