Nesavršenost kao oblik lepote

Ovog slavnog slikara svi znamo po plakatima i karikaturama koje dočaravaju život određenog pariskog načina života predstavljajući žene iz Mulen ruža i sa Monmartra.

On je znao kako da ceo taj period sa kraja devetnaestog veka, poznat kao La Belle Epoque, verno prenese na svoja platna puna života i svetlosti.

Anri de Tuluz Lotrek je rođen na jugu Francuske u gradu Albi 1864. godine i potiče iz jedne od najvećih francuskih aristokratskih porodica. U desetoj godini je dobio bolest kostiju zbog krvne veze njegovih roditelja, što je zaustavilo njegov rast, tako da je dostigao visinu od samo 1,52m. Imao je izuzetno kratke noge i deformaciju lica.

On se ovim svojim hendikepom poigravao i pokušavao stalno da ga demistifikuje. Umro je u 37. godini od posledica alkoholizma i sifilisa.

I pored toga što nije dugo živeo, Tuluz-Lotrek je bio neverovatno plodan umetnik. Ostavio je iza sebe preko 700 slika, 200 akvarela, 300 litografija i 5.000 crteža!

NJegova dela se mogu svrstati u impresionizam, postimpresionizam ili ekspresionizam. Bio je fasciniran ženskim telom i aktovima. Mnogo uči od slikara kao što su Dega, Renoar i Mone, od kojih preuzima nesavršenost kao oblik lepote.

NJegovi modeli su obično punačke, bujne, riđokose i raskalašne žene, prikazane u svom svakodnevnom okruženju.

I pored akademskog školovanja, Lotrek je najvećim delom svoje karijere, sa izuzetkom pojedinih slika, ostao crtač, jer je njegova tipična tehnika crtež na koji dodaje boju dugim, jasno definisanim potezima kičice.

Pravio je plakate za Aristida Briana, francuskog političara, i druge poznate ličnosti, oslikavao je jelovnike, pozorišne programe i knjige, a radio je i portrete raznih pisaca. Isto tako je bio ilustrator tadašnjih časopisa.

Izložba je izuzetno dobro osmišljena, a elegantna scenografija daje utisak ogromnog prostora i tako ističe dela velikog formata. Odlično su usklađeni hronološki red i teme.

Na samom ulasku posetilac se susreće sa karikaturalnim Autoportretom slikara koji čita novine iz 1893. i naslikanim Autoportretom iz 1880. Zatim se upoznajemo sa nizom tema kao što su njegove prve naturalističke slike, crteži, skice, portreti žena, muškaraca, scene iz pozorišta, kabarea…

Međutim, ideja ovakvog rasporeda nije samo tematska jer postepeno primećujemo kako se svetlost na njegovim delima menja i kako od tamnih tonova prelazi u igru tamno-svetlo.

Isto tako osećamo kako umetnik napušta naturalizam i kako prelazi na impresionistički pogled na svet koji prikazuje.

Tih devedesetih godina devetnaestog veka, Lotrek je mlad i još uvek se traži. On svoj izraz nalazi u reklamama i plakatima koje radi za Mulen ruž, kao i u karikaturalnom karakteru nekih od ličnosti.

Zbog svog fizičkog hendikepa, slikar provodi mnogo vremena u kabareima i bordelima gde je u stalnom kontaktu sa ljudima među kojima se oseća voljen i prihvaćen. Tu su prostitutke, cirkuzanti, plesačice, pevačice… Posebno je voleo da slika čuvenu Ivet Gilber i La Goulue. To su sigurno njegova najlepša dela, protkana humanošću i toplinom, koja karakterišu vesele boje.

Pred kraj izložbe se oseća kako se bliži i kraj Lotrekovog života, ali, iako iscrpljen zbog bolesti, on kao da ne želi da prihvati poraz i trudi se da poslednjim snagama dokaže kako i dalje može da izmisli nešto novo.

Ono što sigurno oseća svako ko vidi 225 dela koja sačinjavaju ovu izložbu je fascinantna snaga kojom Lotrek uspeva da izrazi realnost na jedan eksplozivan način. On je verovatno jedan od retkih umetnika koji je dostigao takav nivo u opisu stvarnosti sveta koji ga je toliko fascinirao.