Foto: Privatna arhiva
Prizor zaista nadrealan – umetnost među ruševinama. Slike i radovi postavljeni u postapokaliptični ambijent na oronulim zidovima, među gvožđem armature koje štrči, slomljenim staklima, prašinom, lišćem, zidinama kao u nekoj napuštenoj tvrđavi.
U Kragujevcu je prošlog vikenda, za ovdašnje prilike organizovana vrlo neobična izložba radova slikara Zorana Ignjatovića u Tržnom centru „Rad” koji, nedovršen već decenijama „stoji i postoji” u naselju Erdoglija.
Renomirani umetnik Zorana Ignjatovića, koji za sobom ima 44 samostalne izložbe i 34 godine umetničkog stvaralaštva, ovoga puta je došao na zaista originalnu ideju – izložbu na otvorenom sa ciljem da „razmrda” Kragujevčane, kao i da sve ostavi zapitanima „šta, kako i zašto” sa ovim ogromnim prostorom koji u jednom od najurbanijih gradskih naselja, nikada dovršen tavori već tri decenije.
– Tržni centar „Rad” koji je pre nekoliko decenija zidan u Erdogliji, ali zbog raznih pravnih problema nikada nije niti dovršen niti stavljen u funkciju. Sa jedne strane, izuzetno lepa zgrada, sva u crvenoj cigli i velikim prozorima, a sa druge, nedovršeni stubovi, armatura koja odasvuda viri, gomila srče, unutrašnjost koja godinama propada i predstavlja ne samo ruglo nego i pravu opasnost, kaže Ignjatović.
Upravo atrijum ovog prostora, kragujevački umetnik Zoran Ignjatović iskoristio je ovoga puta kao svoj izložbeni prostor.
– Kada sam prvi put ušao u radionicu „Grof” Slobodana Garića Krece, ugledao sam neobično inspirativan prostor i glasno zaključio da bi ovde trebalo napraviti nešto. Ima tome više godina i svi tada prisutni su se složili da je to dobra ideja i eto, tako je krenulo. Naime trebalo je da to uradimo još prošlog proleća ali nije se moglo, navodi autor.
Zapuštenu zgradu i dvorište je trebalo dovesti u nekakav red ali ne tako da bude pretarano uredno nego samo očišćeno od otpadaka koje je naneo vetar i slučajni prolaznici jer prostor je otvoren…
– Sređivanje je trajalo par nedelja kao i dogovori oko akcija koje treba preduzeti da bi radovi stigli do ovog prostora. Radovi su veliki, neki i teški (jedna skulptura ima preko 50 kg), trebalo je obezbediti prevoz, uneti i zneti iz prevoza, postaviti bezbedno na traka obeležen koliko’toliko urežen prostor, slike na čaršavima i zavesama trebalo je podići na visoku armaturu na stubovima a tu su bile potrebne i posebne merdevine i ljudi koji to znaju da urade, bilo je potrebno i ozvučenje, muzika, posluženje, priča Ignjatović za Danas kako je ovako specifična postavka „putovala” od ideje do realizacije.
Uz veliku pomoć svojih komšija i prijatelja, ovaj zapušteni tržni centar autor izložbe je najpre očistio od gomile otpadaka, zatim obeležio trakama, a potom uz pomoć iskusnog mornara iz kraja postavio svoje radove velikih formata na kanape koji su zakačeni visoko na armaturu iznad nezavršenih stubova.
– Ljudi koji su pomogli da ova izložba „na otvorenom” dobije svoj „oblik” su Kreca, Aleksandar Buđevac, Filip i Danijel Štulić, Slavoljub Galić, Dušan Soković, Miki Jablančić, Milan Ignjatović, Nataša Štulić, Nikola Miljković, Zoran Vulović, Sale Milosavljević koji je nameniski došao iz Beograda da pomogne, a bilo je i puno drugih koji su još usput pomagali a ne znam im ime, te im se zahvaljujem iz sveg srca, navodi Zoran Ignjatović.
Dvosatnu izložbu, otvorenu (i zatvorenu) u subotnje popodne, 20. aprila činilo je 30 radova: slika, skulptura, fotografija, instalacija, koje Ignjatović do sada nije izlagao u galerijskim prostorima Kragujevca i nisu bili unapred osmišljeni kao jedna postavka, ali su napuštenom tržnom centru predstavljeni kao celina pod nazivom „Svedok”.
Zoran Ignjatović ovim događajem nije želeo da daje svojevrsnu kritiku društva, već upravo da prikaže kako se svaki prostor, uz malo dobre volje, može pretvoriti u izložbeni.
– Ovakva je praksa poznata u svetu, ali kod nas nije dovoljno zastupljena, podseća on.
Svi radovi koji su ovde postavljeni nisu bili izloženi do sada ni u jednom galerijskom prostoru.
– A to je ono što je meni bilo bitno. Oni nisu rađeni namenski za ovaj prostor nego su nastajali onako kako ja radim bez nametanja ideje spolja, i sada su se „rizomski povezali” u jednu celinu koja je zajedno sa objektom i čitavim prostorom i publikom odlično komunicirala. Stvorila se jedna nova energija, atmosfera, kao i veza sa prirodom, ističe on.
Na postavci su bila izložena i velika platna 3 puta 2,5 metra, koja su nastala ove godine i autoru Ignjatoviću je jako drago da je najzad našao na prostor koji ih može predstaviti u pravom svetlu, bez granica i okvira i konvencionalnih sputavanja.
– U prvi mah, bilo je i onih koji su bili pomalo zbunjeni, koji su očekivali uobičajeni red i savršenu organizaciju postavke kao u galerijama, ali su i oni veoma brzo razumeli ovu igru, pa si se neki uključili i u razmeštanje eksponata. Međutim, mnogo je više bilo onih koji su na prvu loptu sve razumeli i zaista bili oduševljeni ovakvim konceptom. Ako si nekad bio na izložbi sa koje nisi hteo da odeš, to se ovde desilo, svi su želeli da ostanu što duže i uživaju u novom oplemenjenom prostoru, muzici i druženju, prepričava Zoran Ignjatović reakcije sugrađana na koncept njegove nesvakidašnje izložbene postavke.
Izložba je trajala svega dva sata, a posetio ju je veliki broj Kragujevčana što po Ignjatoviću predstavlja jasan znak, pre svega jer su odvojili vreme da u subotu popodne pogledaju ovo neuobičajeno dešavanje – da interesovanja za ovakve događaje među kragujevačkom publikom ima na pretek.
– Izložba je trajala samo dva sata, jer je morala da se postavi neka satnica koja bi nama omogućila da stignemo da postavimo izložbu, da se ona otvori, da bude dobvoljno vremena da se uživa u radovima, ali i da se pre mraka radovi sklone na sigurno. Bilo je tu dosta posla i opet da ponovim – zahvaljujem svima na ogromnoj pomoći podršci, bilo je ovo zaista sjajan timski rad, pojašnjava kratkotrajnost postavke „Izložbe na otvorenom” njen autor i organizator.
Za kraj razgovora u Danasu Zoran Ignjatović najavljuje nove performanse i izložbe u ovom prostoru.
– O tome će se razgovarati, novih ideja ima i biće realizovane ali sada ne možemo razotkrivati sve detalje, zagonetan je on.
A, možda njegova postavka, posle tri decenije propadanja ovog ogromnog i reprezentativnog objekta „inspiriše” i nadležene i lokalnu vlast da joj kunačno nađu namenu i spreče dalje urušavanje.
Odmah posle Ignjatovićeve izložbe na društvenim mrežama su se pojavili predlozi Kragujevčana da bi u njemu mogao da bude smešten FILUM, koji takođe većdecenijama nema svoj prostor već su njegovi studenti i profesori podstanari na ostalim kragujevačkim fakultetima i školama.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
