U središtu priče je tajanstvena, neuhvatljiva žena sa inicijalom V, opsesija jednog od glavnih junaka romana, koja se nasumično pojavljuje na raznim mestima i u raznim periodima kraja 19. i prve polovine 20. veka. Tragajući za njom, na momente stvarnom, na momente samo opsenom, glavni junak nam otkriva panoramu dvadesetog veka, gde nijedna priča ne vodi nikuda, gde pojedinac ostaje suočen sa sobom u krajnje otuđenom svetu, a svaka potraga za istinom i smislom ostaje nedorečena…

Tomas Pinčon spada u red kultnih autora savremene američke proze. Po mišljenju kritike, jedan je od najznačajnijih autora 20. veka. Za „V“ je dobio prestižnu nagradu Fondacije Vilijam Fokner za najbolji debitantski roman 1963. godine.

Beni Profejn, tek otpušten iz mornarice 1956. godine, koji ništa nemajući i ništa ne želeći životari po ulicama Njujorka sa svojim drugovima u piću, sprijateljuje se sa Stensilom, opsesivno posvećenim potrazi za neuhvatljivom ženom tajanstvenog imena – V. Prateći nesvakidašnje živote pripadnika Čitave bolesne družine i paralelno pripovedajući o dramatičnim istorijskim događajima u kojima je kao britanski diplomata i špijun učestvovao i Stensilov otac, ostavljajući za sobom dragocene dnevnike u kojima njegov sin pokušava da otkrije tragove koji će ga odvesti do V., razlivajući se kroz vreme koje obuhvata prvu polovinu XX veka i povezujući Njujork, Aleksandriju, Pariz, Firencu i Afriku, dva razgranata toka priče slivaju se u jedan kada Stensil uspeva da ubedi Benija da odu na Maltu, njihovo sudbinsko ishodište.

Pripovedački lavirint koji povezuje najrazličitija ispoljavanja ljudskog tako što visoke teme (religija, umetnost, rasizam, otuđenost, istorijske protivrečnosti, fundamentalne nauke) neprekidno sagledava kroz njihov odraz u talogu najbanalnije svakodnevice (politika, vojna služba, seks, alkohol, nagoni, televizija, urbani mitovi, petparačke priče), bizarni likovi, mnoštvo fragmenata i narativnih pasaža, mnogoznačne igre rečima, cinični komentari, suptilne aluzije na sve oblike aktuelne stvarnosti – pretapaju se u rukama skeptičnog erudite u raskrinkavajuću, oštru, crnohumornu priču lišenu zaokruženih odgovora na pitanja koja postavlja jedna potraga za identitetom, ljudskošću i ljubavlju u košmaru XX veka.

Iako je svoja prva dela objavio još pedesetih godina prošlog veka, a postao poznato ime u svetu u šezdesetim, samo jedan roman američkog autora Tomasa Pinčona do sada je objavljen u Srbiji – kratak roman Objava broja 49 (izdavač Čarobna knjiga). Razlog za ovakav izostanak srpskih izdanja Pinčonovih knjiga svakako leži u činjenici da je objavljivanje prevoda njegovih romana neobično težak zadatak u celom procesu rada, od prevođenja, preko lektorisanja, pa do uredničke pripreme teksta. Tomas Pinčon je pisac čija su dela na svakom nivou analize vrlo komplikovana. Njegov rečnik je izuzetno bogat i sadrži veliki broj reči i izraza, od standardnih do slengovskih, on povremeno koristi i arhaične reči koje se retko ili skoro nikad ne pojavljuju u upotrebi, a nije mu strano ni građenje kovanica. Složene i izrazito dugačke rečeničke konstrukcije, korišćenje aluzija, igre reči i raznih stilskih figura, kao i upotreba brojnih istorijskih, kulturnih, filozofskih, naučnih, pa čak i prirodno-naučnih tema i motiva čini od ove knjige jedno bogato i kompleksno književno tkanje.