Foto Milica PekićIspred Skupštine, juče oko jedanaest, građani su u tišini — pre početka zvaničnog trenutka ćutanja za 16 žrtava stradalih u padu nadstrešnice u Novom Sadu — nosili transparente „Svim srcem uz Dijanu Hrku“ i „Leks specijalis neće proći“.
Uz Kneza Miloša ka Skupštini su pristizali gimnazijalci sa natpisom „Matematička traži čist račun“.
U zemlji u kojoj je „bezrečica“ proglašena rečju godine, ćutanje je, čini se, postalo najtačniji izraz društvenog stanja.
Među okupljenima je bio i Ilija Vučević iz Zbora „Stari grad“.
„Ovde smo pre svega zbog toga da bismo pokazali empatiju i saosećanje s bolom kroz koji prolazi Dijana Hrka, jer ona ne sme da bude sedamnaesta žrtva nadstrešnice i ovog korupcionog sistema. Zbog toga smo tu da je podržimo i pokažemo da nije sama u ovoj borbi. To je primarni razlog“, ističe sagovornik Danasa.
Dodaje da u ovoj državi ne postoji samo jedan razlog za okupljanje.
„Svakodnevno se dešavaju nasrtaji na društvo i na narodnu imovinu. Tako je i Generalštab jedan od razloga zašto su se ljudi danas ovde okupili. Generalštab, jedan od simbola Beograda i arhitektonsko remek-delo, vlast pokušava da pretvori u bezličnu ‘Trampovu kulu’ zarad jeftinih političkih poena.
To je nedopustivo i narod to neće dozvoliti. Svojim potezima ovaj režim pokazuje da je izgubio svaki oslonac u narodu i zdravom razumu, dok pokušava da na svaki mogući način pribavi sebi političku korist kroz prodaju jednog po jednog simbola ove države. Tako u Beogradu imamo podignut ‘fejk Dubai’, izraelske investitore koji dolaze ovde, a zauzvrat mi njima šaljemo naoružanje, čime naša država saučestvuje u genocidu u Palestini. Sledeći korak je uvlačenje Trampa i njegovog prljavog kapitala u Srbiju i rušenje Generalštaba. To neće proći“, zaključuje Vučević.
Profesor na Univerzitetu umetnosti Nikola Šuica, koji je juče viđen među okupljenima ispred Skupštine, kaže da pored svih apela kada je reč o Generalštabu veruje da se za njega i dalje vredi boriti, uprkos tome što aktuelna vlast pokušava da leks specijalisom legalizuje njegovo rušenje.
„Jedini način je, opet, komunikacija među evropskim institucijama — Savet Evrope, Strazbur… Ovde izgleda ništa ne možete da uradite. Apelovali smo mesecima na razne načine, hodali — ja imam staž od 1991. godine“, konstatuje Šuica.
Istoričarka umetnosti i donedavna savetnica u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika Aleksandra Davidov Temerinski prokomentarisala je na svom Fejsbuk profilu trenutak u kojem je vlast odlučila da stavi na glasanje leks specijalis kojim bi se opravdalo rušenje Generalštaba, i to uprkos kontinuiranom protivljenju struke i građana da se zdanju vrati status kulturnog dobra koji mu je, kako navodi, protivzakonito oduzet.
„Dok su svi koji su u prilici došli do Skupštine i pružaju podršku Dijani Hrki, nesrećnoj i najhrabrijoj majci na svetu, sekta je taj momenat prepoznala kao zgodan. U nedelju, kada se Srbija vraćala iz Novog Sada u svoje gradove i sela, Milenko Jovanov podneo je podmukli, po sadržaju i tonu u punoj meri gebelsovski Predlog zakona, po kojem će se, po hitnom postupku, Generalštab — a svakako, hteli to ili ne, i njegova okolina — sravniti sa zemljom, da bi Tramp zauzvrat malo produžio opstanak onome koji uništava Srbiju“, navela je Davidov Temerinski.
Arhitekta Slobodan Maldini ocenjuje da „predaja i rušenje Generalštaba nije samo fizički čin — to je trenutak u kojem država pokazuje koliko je spremna da proda sopstvenu istoriju i identitet“.
Prema njegovim rečima, aktuelni trenutak Srbija treba da shvati kao opomenu, budući da se cena kratkoročnih interesa plaća decenijama.
„Dok se propagira ekonomski profit, gubi se veza s prošlošću, urušava poverenje u institucije i uništava sposobnost društva da pamti. Odluka da istorijski simboli postanu roba šalje jasnu poruku: sećanje i nacionalni identitet podređeni su interesima pojedinaca i stranih aktera. Ako Srbija želi da sačuva svoj identitet i kulturnu autonomiju, ovaj trenutak mora biti shvaćen kao opomena — cena kratkoročnih interesa plaća se decenijama“, ističe Maldini.
„Padanje kulturnog dobra pred investitorskim pritiscima nije samo gubitak arhitekture već i gubitak pamćenja, identiteta i državnog dostojanstva. Kompleks Generalštaba, svedok istorije i simbol suvereniteta, ne sme postati parcela za sticanje profita, naročito u rukama stranih interesa. Očuvanje Generalštaba zahteva sinergiju pravne borbe, političkog dijaloga i društvene angažovanosti. Njegovo rušenje ili otuđenje bio bi simbolički čin nacionalnog poniženja. Generalštab mora ostati prostor sećanja i inspiracije za buduće generacije — jer država koja ne štiti svoje simbole, ne štiti ni sebe“, zaključuje Maldini.
Dosta je saučesništva:Vreme je za obustavu rada
Pisac, vizuelni umetnik i aktivista Inicijative „Beograd“ Dejan Atanacković smatra da apeli i saopštenja koja se šalju iz institucija čiji je zadatak da štite spomenike kulture grada i zemlje više nisu dovoljni.
„Nije dovoljno slati apele, nije dovoljno pisati peticije. Ne može se više ni na jedan način učestvovati u državnoj korupciji. Učešće u državnoj korupciji uključuje i to kada stručni i obrazovani ljudi poslušno sede na radnom mestu pod upravom individue koja je priznala zločin falsifikata. Više se nijedan spomenik kulture, kao ni jedno javno dobro, nijedna vrednost, pa ni sloboda i normalan život ne mogu odbraniti drugačije sem masovnim obustavljanjem rada. Predstoje nam, kako vreme odmiče, sve bolniji uvidi u tu činjenicu. U ovom slučaju, otpor i obustavljanje rada morali bi da počnu upravo od institucije koja ima najviše ingerencija u odnosu na kulturno nasleđe“, kaže Atanacković povodom nove krize oko Generalštaba.
„Zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika, koji imaju integritet i dostojanstvo da stanu iza sopstvenog imena, moraju da prekinu farsu odbijanjem da u njoj učestvuju, pa i da ukažu, bez rezerve i beskompromisno, na celokupno nasilje nad gradom i državom koje je ta institucija tokom decenije vlasti naprednjaka legalizovala“, dodaje sagovornik Danasa.
Prema njegovim rečima jedino politička racionalnost i političko jedinstvo mogu doneti rešenje.
„Odbrana Generalštaba već odavno nije pitanje aktivizma, niti može da zavisi od toga da li će građani imati ili neće imati volje da postavljaju barikade ispred nekog mesta pod napadom organizovane kriminalne grupe. Ovaj režim u celosti mora da se ruši, jer tu nije ostalo ništa drugo sem sile i monstruoznog prostakluka. Za to je potrebna politička racionalnost i političko jedinstvo — studenata, stranaka, građana — jedinstvo koje se još uvek nije artikulisalo
Potrebno je stati uz Evropu koja nam je pružila i nastavlja da pruža konkretnu podršku. Potrebno je artikulisati i osnažiti evropsku Srbiju koja, uostalom, jedina zna šta je i čemu služi kulturno nasleđe. Potrebno je ukloniti iz retorike protesta svaku iracionalnost, populističke i nacionalističke poruke i povesti konačnu bitku za pobedu razuma“, poručuje Dejan Atanacković.
Višeslojna strategija
Prema rečima Slobodana Maldijija obrana kulturnog dobra, poput kompleksa Generalštaba u Beogradu, zahteva višeslojnu strategiju koja kombinuje pravne, političke i društvene mehanizme.
“ Pravni timovi mogu koristiti domaće i međunarodne propise, uključujući Unesko‑vu Konvenciju o zaštiti svetske kulturne baštine, kako bi osporili zakon koji omogućava predaju zgrade privatnom investitoru. Paralelno, potrebno je izvršiti snažan politički pritisak, posebno kroz javne debate, transparentne medijske nastupe i međunarodne kontakte sa porukom da je svaka jednostrana odluka nelegitimna.
Konačno, u odbranu Generalštaba treba uvrstiti i različite društvene i medijske inicijative – masovne kampanje, izložbe, tribine i uključivanje lokalnih zajednica, čime se podiže svest građana i omogućava formiranje široke mreže podrške za očuvanje ovog simbola državnog i kulturnog identiteta. Samo kombinacijom ovih mehanizama može se sačuvati autonomija kulturnog dobra pred komercijalnim i političkim pritiscima”
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
