Ovenčan je Američkom književnom nagradom, Arapsko-američkom nagradom, bio je u najužem izboru za Pulicera, proglašen je knjigom godine. To je prva knjiga Lejle Lalami prevedena na srpski jezik. Laguna je ovo delo, u prevodu Branislave Radević Stojiljković, objavila uoči prošlogodišnjeg Beogradskog sajma knjiga na kome je Maroko bio prva zemlja počasni gost iz arapskog sveta. O ovom istorijsko-avanturističkom romanu večeras će govoriti profesor i publicista Neda Todorović i novinar Dragana Kovačević.

Reč je o imaginarnim memoarima prvog crnog istraživača Amerike Mustafe el Zamorija – Estebanika, koji je u 1527. kao rob španskog plemića i konkistadora Andresa Dorantesa de Karanze, doplovio na današnju Floridu, da bi posle godinu dana bio među malobrojnim preživelim članovima ekspedicije koja je brojala 600 članova – oficira, vojnika, sveštenika, naseljenika.

„Mavrov izveštaj“ je priča o jednom od prvih susreta španskih konkistadora i američkih domorodaca. Jedan od četvorice preživelih – blagajnik ekspedicije Alvar Nunjez Kabeza de Vaka 1542. objavio je svoje zapise o ovom putovanju, koji se smatraju prvim pisanim svedočanstvom o Severnoj Americi i u njima se „Estebaniko, arapski crnac iz Azemura“, pominje samo u jednoj rečenici.

Ovaj trgovac sa severa Afrike – iz Maroka, koji je posle portugalske okupacije rodnog grada morao da proda sebe u ropstvo kako bi spasio porodicu da ne umre od gladi, postao je glavni junak Lejle Lalami. On o španskom osvajanju Amerike govori iz ugla čoveka druge kulture i vere, koji pokušava da očuva identitet uprkos statusu roba nasilno preobraćenog u rimokatoličanstvo, čak i u Novom svetu u kome se sreće sa civilizacijom tamošnjih starosedelaca. Književni kritičari ukazuju na ovu „neuobičajenu perspektivu priče o kolonijalizmu, koja je autorki omogućila da iskaže svoje političke, ideološke i etičke stavove na umetnički uverljiv način“.

– Kada sam radila na „Mavrovom izveštaju“, zasnovanom na istinitoj priči o prvom Afrikancu koji je istraživao Ameriku, čitala sam mnogo istorijskih romana, naučnih radova o šesnaestovekovnom Maroku, epska dela o španskom istraživanju obe Amerike i proučavala plemena starosedelaca Floride i američkog jugozapada – izjavila je u jednom od intervjua Lejla Lalami.

Od Rabata do Kalifornije

Lejla Lalami (1968) rođena je u Rabatu. Školovala se u Maroku, Velikoj Britaniji i SAD, gde sada i živi. Piše romane, eseje, predaje kreativno pisanje na Kalifornijskom univerzitetu Riversajd. Eseje i kritike objavljuje u Los Anđeles tajmsu, Vašington postu, Gardijanu, NJujork tajmsu… Autor je nagrađivanih romana „Nada i druge opasne potrage“, „Tajni sin“, „Drugi Amerikanci“. Kaže da je od detinjstva bila strasan čitalac jer je odrasla u porodici u kojoj se puno čitalo i čija je kuća bila puna knjiga. Prva čitalačka ljubav bili su joj stripovi, a njen omiljeni književni junak je Don Kihot. „Život je prekratak da bismo slušali razum, ponekad morate napasti vetrenjače“, smatra Lejla Lalami, koja često u javnosti otvoreno govori o sadašnjem položaju muslimana u SAD.

Povezani tekstovi