foto Birgit HupfeldPrima facie je latinska izreka koja znači ”na prvi pogled”. Koristi se u engleskom govornom području kako bi se signalizovalo prvobitno istraživanje nečega, odnosno prvi utisak o nečemu.
U pravnoj terminologiji „prima facie-evidence“ (dokaz na prvi pogled) označava dokaz koji bi – ukoliko se ne ospori – bio dovoljan da se dokaže nečije tvrđenje ili činjenica.
Jedan ”po svemu kako izgleda” dokaz (prima-facie dokaz) je na snazi, ako predmet saobrazno životnom iskustvu ukazuje na jedan (tipičan) tok razvoja.
Onda se može iz jednog ustanovljenog toka stvari zaključiti tvrđenje o dokazanom uzroku.
Ovaj fenomen jurisprudencije sada ispisuje istoriju pozorišta: jedan komad sa latinskim naslovom još nepoznate autorke u formi monodrame sa jasnom porukom i izvanrednom ulogom jedne mlade glumice.
Komad se, kurioziteta radi valja reći, igra na 16 bina nemačkog govornog područja, između ostalih u Bernu, Beču, Berlinu, Hanoveru, Diseldorfu i sada Minhenu.
Protagonistkinja se zove Tesa, što može značiti ”lovac”, a prezime joj je Ensler.
Na tragu „Vagininih monologa“
Autorka ove monodrame Suzi Miler napisala je literarni monument, koji se nadovezuje na „vaginine monologe“, tekst 1990-ih godina nastao na osnovu 200 intervjua sa ženama, koji je bio realistični odraz ženske seksualnosti.
U njemu se bez tabua opisuje ženski polni nagon i želja, ali i zloupotreba i nasilje.
Ev Ensler je još aktivna kao inicijatorka pokreta One Billion Rising i na Valentin day organizuje protestne akcije da skrene pažnju na svestrano seksualno nasilje nad ženama.
Komad Suzi Miler koji je praizveden 2019. je takođe realističan i zasniva se na iskustvu koje je australijsko-britanska autorka u svom životu kao advokatica stekla i koji je esencija stotine sudskih procesa u koje je i sama bila uključena.
Njena misija se sastoji u tome da ukaže da pravni sistemi u svim delovima sveta nedovoljno štite žrtve seksualnog nasilja.
U engleskom postoji poseban pojam koji to opisuje Rape Culture.
Pod ovim se podrazumeva seksualni delikt nasilja koje je rašireno, ali kao takvo od strane ljudi nije viđeno.
Žrtvama se generalno manje veruje ili im se pripisuje krivica, ili se počinioci štite i slučajevi bagatelizuju.
Ko, recimo, na socijalnim mrežama traži pod pojmom ”mitovi o silovanju”, može se uveriti u ukorenjenost mišljenja ove vrste.
Advokatica sa instinktom lovca
„Prima Facie“ nije dokumentarni teatar, već fikcija mudro dramaturški konstruisana.
Suzi Miler ne opisuje protagonistkinju kao žrtvu od samog početka.
Mi postepeno saznajemo o Tesi Ensler kao ambicioznoj mladoj advokatici, koja je premazana svim bojama i sa pravom nosi u svom imenu instinkt lovca: zasluge za to stekla je braneći muškarce optužene za seksualno nasilje i ona je majstor u otkrivanju slabosti na protivničkoj strani, zbog čega nam nije simpatična.
Ono što nam se kod nje čini simpatičnim sastoji se u činjenici da ona ne potiče iz privilegovanih familija i ne potiče, kao većina njenih kolega, iz slavnih pravnih kancelarija, već zbog svoje inteligencije i volje, koje je akademskom titulom na elitnom univerzitetu stekla i svojim rukama zaradila lep stan u Londonu.
Ali preko noći će se njen život okrenuti za 180 stepeni.
U komadu je advokatica Tesa Ensler predstavljena kao vrlo efikasna i uspešna, koja sa elokvencijom i briljantnošću primenjuje ”igru zakona”.
Ona razume da je pravni proces jedna vrsta sportske borbe i da je tu odlučujuće pitanje pobede ili poraza a da odluka ne leži u njenim rukama, već kod porote i sudije.
”Na kraju odlučuje u šta veruju porota i sudija. Oni preuzimaju odgovornost.”
Autorka sa izvesnim cinizmom veli: ”Ne postoji stvarna istina, već samo juristička istina. Nije neophodno dokazivati da li je ona bila saglasna ili ne, potrebno je samo da se dokaže da on nije znao da do saglasnosti nije došlo.”
Osećanje bespomoćnosti
Jedna trećina svih žena ili devojaka, dakle jedna milijarda na svetu je dosad bila fizički zlostavljana ili silovana – bez šanse na pravnu odbranu, bez zaštite zakona.
Svaka četvrta žena doživi najmanje jednom u životu nasilje u braku ili partnerskom odnosu.
Osećanje bespomoćnosti je pri tome dominantno.
Na sreću, diskurs o ovoj temi je sve glasniji.
Pravnica Aša Hedijati naziva svoju knjigu o tom fenomenu ”Tiho nasilje”. Feministička filozofkinja Manon Garsija propagira u svojoj knjizi ”Razgovori polova” filozofiju saglasnosti.
Katalonska autorka Laja Abril je posvetila opsežnu dokumentaciju „On Rape – And Institutional Failure“ temi strukturalno omogućenog seksualnog nasilja.
Suzi Miler prenosi u svom komadu „Prima Facie“ takvu diskusiju u ophođenju sa žrtvama seksualnog nasilja na binu.
Ona je i autorka istoimenog romana.
Protagonistkinja ove monodrame je Lea Rukpaul koja je grandiozno igrala ulogu satkanu iz virtuoznih emocionalnih kaskada u ”igri zakona”.
Režiserka postavke je Nora Šloker, a dramaturškinja Almut Vagner.
Dugi aplauz emfatične i empatične minhenske publike je bio nagrada za ovu izvanrednu produkciju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
