Foto: Bane Karanovic Izložba „Od NOB-a do popularne kulture » vajara Vojina Stojića (1921-2001) i tvorca desetine javnih spomenika, otvorena je u subotu 10. maja u Galeriji B2 i trajaće do 20. juna, saopšteno je iz ovog izlagačkog prostora.
Izložba predstavlja umetnički opus Vojina Stojića od 1950-1998 i obuhvata 25 dela nastalih u različitim materijalima.
Iako je Stojić bio profesor na Fakultetu likovnih umetnosti i prevodilac značajnih izdanja koja su ušla u obaveznu literaturu likovne umetnosti u Srbiji, dosad je imao samo četiri samostalne izložbe, podsećaju iz Galerije B2.
Citat iz knjige Rudolfa Arnhajma Vizuelno mišljenje « Umetničko delo je uzajamna igra između viđenja i mišljenja », koju je kao i niz drugih Arnhajmovih knjiga i tekstova preveo upravo Vojin Stojić, sintagma je kroz koju se može upravo tumačiti njegovo delo.
Možda najpoznatije Stojićevo monumentalno delo – Spomenik kosmajskom partizanskom odredu iz 1971. godine, ostao je svojevrstan spomenik-simbol, spomenik-znak, kako o tome piše Stojan Ćelić. (…)
On vremenom dobija niz drugih svedočanstvenosti, prevazilazi nivo pamćenja postajući skulptorsko-arhitektonsko delo kao takvo. (…)
Spomenik postaje znak, postaje simbol i vizuelni reper jednog vremena i prostora kojim se lako može manipulisati u vizuelnom smislu, postajući deo popularne kulture – kao scenografija ili deo pejzaža u filmu (The Hunger Games: Mockingjay – Part 1, 2015), video igrama (Halo 3: ODST, 2009, Call of Duty: Warzone, 2020), muzičkim spotovima (ONE OK Rock Save Yourself, 2022, UTOPIA – Hybrid Live Set, 2024) ili transponovanje drugim sredstvima u nova umetnička dela poput rada Kosmaj Toy umetničkog kolektiva Los Carpinteros sastavljen od lego kockica.
U tom smislu spomenik na Kosmaju, kao i niz drugih spomenika iz ovog perioda, nastalih kao mesto sećanja i/ili slavljenja pojedinca, grupe ili društva, ideologije i države vremenom repozicionira svoje mesto u kolektivnom sećanju novim slojevima pamćenja ili zaboravljanja. (…)
U obrazloženju za nagradu „4. jul“ koju je Vojin Stojić dobio za Spomenik streljanim rodoljubima u Spomen-parku Jajinci februara 1989. godine, Stojan Ćelić definiše njegove skulpture kao intelektualno intimističke koje poseduju unutrašnju žudnju za monumentalnim.
Iz takve pozicije mogu se sagledati i radovi na izložbiu Galeriji B2
Poput svojevrsne skice ili beleške skulpture u različitim materijalima: drvetu ili metalu, često varenom mesingu sa kojim je dosta eksperimentisao, mogu biti predlozi za skulpture ili spomenike namenjene javnom i slobodnom prostoru, kao aktivni činioci društveno definisanog (urbanog) okruženja.
Umetničko delo svedeno je na prikaz osnovnih procesa.
Dinamične forme, izrazite vertikale, eksperimentisanje sa volumenom, prazninama, površinske abrazije i druga vizuelna sredstva kojima autor manipuliše, prisutni radovi na izložbi pružaju samo delimičan, ali vrlo jasan pogled na neveliki, ali vrlo značajan Stojićev opus.
Principi rada pri oblikovanju materijala u dinamične celine postavljaju Vojina Stojića na izrazito mesto pre svega u posleratnoj jugoslovenskoj skulpturi, ali i šire u istoriji srpske i jugoslovenske umetnosti.
Nakratko se možemo vratiti slojevima sećanja i zaboravljanja vezanim za spomeničku arhitekturu i postaviti ista pitanja o autorima i autorkama tih transvremenskih mesta sećanja“, navodi se u tekstu istoričara umetnosti Mirka Kokira, povodom ove izložbe.
O autoru:
Vojin Stojić je rođen 26. septembra 1921. u Vranju. Osnovnu školu i gimnaziju završio u Vranju. Pohađao Umetničku školu u Šumatnovačkoj ul. u Beogradu, 1948. Akademiju za likovne umetnosti, Bgd-Vajarski odsek-završio 1953. u klasi prof. vajara Ilije Kolarovića.
Od 1954. do 1986. radio kao nastavnik na Fakultetu likovnih umetnosti, Bgd. Penzionisan u zvanju redovnog profesora. U okviru Fakulteta, bio: član Uprave i Saveta, predsednik Saveta, predsednik Komisije za Statut, član Komisije za nostrifikaciju diploma, delegat Fakulteta na Međunarodnoj konferenciji za školovanje umetnika (London 65.) i dr. Bio prorektor Univerziteta umetnosti u Beogradu (dva mandata), od 1975. do 1979. i rektor od 1983. do 1985. Izlaže od 1949. kao student i od 1953. kao član ULUS. Dobitnik je više nagrada, izmedju ostalog I nagrade Oktobarksog salon 1964.
(Iz biografije koju umetnik sastavio 28.decembra 1989.)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
