„Odiseja“: Zašto priča stara skoro 3.000 godina i dalje fascinira svet

Iza borbi sa Kiklopom, sirenama i morskim čudovištima krije se slojevita priča o iskušenju, moći, manipulaciji i ljudskim slabostima, a žene oblikuju gotovo svaki ključni trenutak Odisejevog desetogodišnjeg putovanja, prenosi Tportal.hr.

Na prvi pogled, Odiseja govori o kralju Itake koji se posle pobede u Trojanskom ratu pokušava vratiti svojoj supruzi Penelopi. Međutim, tokom celog putovanja njegovu sudbinu određuju žene – boginje, nimfe, čarobnice i smrtnice. One ga zavode, spasavaju, usmeravaju ili usporavaju. Zbog njih Odiseja nije samo priča o herojstvu, već i o odnosima moći, inteligenciji, prevari i samokontroli, piše BBC.

Već na početku epa Odisej se nalazi na ostrvu nimfe Kalipso, sa kojom živi već sedam godina. Iako ga bogovi na kraju oslobađaju, nije sasvim jasno da li ga zatočenim drži Kalipso ili sopstvene psihološke rane nakon dugog rata. Neki savremeni autori u tome vide i moguće simptome posttraumatskog stresnog poremećaja.

U isto vreme, na Itaki Odisejeva supruga Penelopa vodi sopstvenu bitku.

Penelopa nije pasivna supruga

Dok Odisej luta morem, Penelopa se godinama uspešno odupire pritisku čak 108 prosaca koji žele da preuzmu presto i ožene je. Kako bi dobila na vremenu, obećava da će izabrati novog muža kada završi pogrebni pokrov za svekra Laerta. Danju ga marljivo tka, a svake noći ga potajno para, odlažući odluku godinama.

Zahvaljujući njenoj domišljatosti, Odisej uopšte ima priliku da se vrati i ponovo preuzme vlast.

Najveći Odisejev saveznik nije neko moćno božanstvo rata, već boginja mudrosti Atena. Ona pokreće njegov povratak, spasava ga posle brodoloma i neprestano usmerava njegove odluke.

Zanimljivo je da se u mnogim scenama pojavljuje prerušena u muškarca, što odražava antičku stvarnost u kojoj muškarci formalno imaju političku moć, dok žene često deluju iz senke i oblikuju tok događaja.

Sirene i Kirka nisu samo čudovišta

Najpoznatiji ženski likovi u Odiseji često se pogrešno svode na opasne zavodnice.

Sirene nisu pretnja zbog svog izgleda, već zbog pesme kojoj gotovo nijedan čovek ne može da odoli. Svestan rizika, Odisej naređuje posadi da ga priveže za jarbol kako bi mogao da čuje njihov peva, ali da ne skoči u smrt.

Slično je i sa čarobnicom Kirkom. Ona Odisejeve ljude pretvara u svinje, ali kasnije postaje njegova saveznica i pomaže mu da siđe u podzemni svet, gde od proroka Tiresije dobija ključna uputstva za povratak kući.

U Homerovom svetu opasnost i pomoć često dolaze iz istog izvora.

Prava borba vodi se u Odisejevoj glavi

Brojni književni istoričari smatraju da čudovišta, sirene i čarobnice nisu samo doslovni likovi, već simboli unutrašnjih iskušenja. Odisej ne pobeđuje zato što je najjači ratnik, već zato što uspeva da pronađe ravnotežu između radoznalosti, želje i samokontrole. Mora da prihvati iskušenja sa kojima se susreće, ali ne sme potpuno da im podlegne.

Zbog toga ga mnogi smatraju jednim od psihološki najsloženijih junaka antičke književnosti.

Odisej nije nepogrešivi heroj. Laže, menja identitet, manipuliše, greši i često popušta sopstvenim slabostima. Upravo ga te mane čine uverljivim i bliskim savremenom čitaocu. Kako ističe prevoditeljka Emili Vilson, Odisej je „komplikovan čovek“. Njegova snaga nije u tome što nikada ne posrne, već u tome što posle svakog iskušenja ponovo uspe da se uspravi.