Osam odličnih ratnih trilera o kojima skoro niko ne priča

Ratni trileri, s druge strane, obično su znatno suptilniji. Umesto na herojski spektakl, oslanjaju se na napetost i paranoju, a radnju usredsređuju na manji broj likova kako bi istražili užas i neizvesnost sukoba, prenosi Index.hr.

Collider donosi spisak upravo takvih, pomalo zanemarenih ratnih trilera koji zaslužuju mnogo više pažnje. Radnje ovih filmova vode nas od šuma Drugog svetskog rata i pustinja Avganistana do mračnog sveta špijunaže. Iako nisu svi potpuno nepoznati, reč je o naslovima koje su mnogi ljubitelji filma verovatno propustili.

When Trumpets Fade

Radnja ovog HBO-ovog TV filma smeštena je u brutalnu Bitku u Hirtgenskoj šumi tokom Drugog svetskog rata i prati traumatizovanog vojnika Dejvida Meninga (Ron Eldard).

On preživljava uništenje svoje jedinice i protiv svoje volje biva primoran da preuzme komandu, uprkos očajničkoj želji da pobegne s bojišta. Film od početka do kraja održava gotovo zagušujuću napetost, a prožet je iscrpljenošću, strahom i blatom.

Sama šuma postaje lavirint iz noćne more koji guta vojnike i svodi borbu na haos i instinkt za preživljavanjem. Scene borbe zastrašujuće su i intenzivne. Pucnjava izbija iznenada, bacači plamena pale bunkere, planovi se raspadaju u trenu, a vojnici umiru nasumično. Relativno skroman budžet filma ovde mu verovatno pomaže jer akcija deluje prizemljeno.

The Siege of Jadotville

Ovaj film dramatizuje opsadu Žadotvila iz 1961. tokom Kongoanske krize. U središtu je mali kontingent irskih mirovnjaka UN-a koji se nađu okruženi hiljadama neprijateljskih vojnika.

Predvođeni komandantom Petom Kvinlanom (Džejmi Dornan), vojnici su izolovani, brojčano nadjačani i politički napušteni te moraju da se oslone na disciplinu i taktičku domišljatost kako bi preživeli.

Reč je o čvrstom filmu sa snažnim glumačkim izvedbama i dobro postavljenim scenama borbe. Osim toga, za razliku od većine ratnih drama sa jasnom podelom na dobro i zlo, „Opsada Žadotvila“ prihvata političku složenost.

Posebno naglašava zbrku i licemerje hladnoratovskih intervencija. Likovi su uhvaćeni u situaciji koja ih prevazilazi, što filmu daje prizvuk gorčine i tragedije.

Anthropoid

Dornan glumi i u ovom mračnom filmu o Drugom svetskom ratu zasnovanom na istinitoj priči. On i Kilijan Marfi tumače dvojicu čeških boraca iz pokreta otpora koji su padobranom spušteni u okupirani Prag kako bi izveli operaciju za koju znaju da će ih gotovo sigurno koštati života. Njihov cilj je atentat na visokopozicioniranog nacistu Rajnharda Hajdriha (Detlef Bote), jednog od arhitekata Konačnog rešenja.

Film od tog trenutka izbegava blještavi ritam akcionih filmova i umesto toga gradi rastući osećaj straha. Svaki sastanak, svaki pokret kroz grad, svaki šapat deluje opasno. Napetost ne proizlazi iz pitanja da li će stvari poći po zlu, već kada.

Takav pristup upečatljivo dolazi do izražaja u majstorskoj sceni opsade u kojoj se likovi kriju u crkvi. Te scene su klaustrofobične i brutalne, ali ih nose sjajne izvedbe, posebno ona uvek izvrsnog Marfija.

Attack

U režiji Roberta Oldriča, reditelja „Dvanaestorice žigosanih“, „Napad“ je ogoljen, žestok film o Drugom svetskom ratu snimljen nešto više od decenije nakon završetka sukoba, zbog čega je neobično gorak. Radnja prati grupu američkih vojnika pod komandom nesposobnog oficira (Edi Albert) čiji propusti koštaju ljude života.

Najveća pretnja likovima ovde je sam komandni lanac, gde su političke veze jednako važne kao i kompetencija. Zbog toga dijalog sve vreme pršti napetošću, posebno zahvaljujući Džeku Palansu u ulozi poručnika Džoa Koste, prekaljenog oficira kojeg postepeno obuzima mržnja prema nadređenima. Taj cinizam filmu daje iznenađujuće moderan prizvuk, pogotovo za film iz 1956. godine.

Eye in the Sky

„Pogled s neba“ je hladan i analitičan ratni film koji je godinama bio ispred svog vremena u suočavanju s ratovanjem dronovima i teškim pitanjima odgovornosti. U njemu vojna operacija hvatanja terorista u Keniji eskalira u mučnu moralnu krizu nakon što zvaničnici otkriju da se osumnjičeni pripremaju za samoubilački napad.

Rešenje deluje jednostavno: pokrenuti napad dronom pre nego što stradaju nevini ljudi. Međutim, kada devojčica uđe u radijus eksplozije jer prodaje hleb ispred ciljane zgrade, film se pretvara u moralnu dilemu.

Svaka odluka mora da prođe kroz slojeve vojnih, političkih i pravnih vlasti, a zvaničnici raspravljaju šta učiniti. Glumačke izvedbe su izuzetne u svakom pogledu, posebno one Helen Miren, Alana Rikmana i Arona Pola.

The Beast

Smešten u vreme sovjetsko-avganistanskog rata, „Zver rata“ prati posadu sovjetskog tenka koja ostaje zarobljena iza neprijateljskih linija nakon brutalnog napada na avganistansko selo. Dok ih mudžahedinski borci love kroz pustinju, posada počinje da se raspada iznutra, što povlači određene sličnosti s filmom „Napad“. Sam tenk postaje svojevrsni pokretni zatvor.

Atmosfera je imerzivna. Zahvaljujući efektnoj kameri, pustinja postaje neprijateljska noćna mora, beskrajno prostranstvo stena i vreline gde je voda retka, a nada još ređa. Film je prilično mračan, u suštini spoj trilera o preživljavanju i turobne studije karaktera, što bi moglo objasniti zašto je doživeo neuspeh na bioskopskim blagajnama, ali je kasnije stekao svojevrsni kultni status.

The Train

Bert Lankaster predvodi ovaj film kao Pol Labiš, nevoljni francuski železnički inspektor koji se postepeno uključuje u pokret otpora. Dok se nacisti pripremaju za povlačenje iz Francuske tokom Drugog svetskog rata, Pol pokušava da zaustavi nemačkog pukovnika (Pol Skofild) da vozom punim ukradene francuske umetnosti stigne nazad u Nemačku.

Oba lika su iznenađujuće slojevita. Labiš je skeptičan i oprezan prema ulozi heroja, dok ni nacistički pukovnik nije karikaturalni zlikovac. On iskreno poštuje veliku umetnost, a ipak je slep za ljudsku patnju oko sebe. Ipak, najveća privlačnost leži u akcionim sekvencama. One su fizičke i impresivno taktilne, s pravim vozovima koji iskaču iz šina i sudaraju se na zadovoljavajući način koji CGI jednostavno ne može da replicira.

Army of Shadows

Tih, hladan i potpuno razoran, film „Vojska u senci“ briljantan je portret francuskog otpora u režiji Žan-Pjera Melvila. Pratimo nekoliko članova otpora tokom nacističke okupacije dok izvršavaju misije, izbegavaju zarobljavanje i polako gledaju kako paranoja i smrt proždiru njihov svet.

Umesto glamurozne pobune, film otpor prikazuje kao iscrpljujući, usamljeni posao koji obavljaju ljudi svesni da će verovatno umreti; izdaja i razotkrivanje vrebaju na svakom koraku.

Drugim rečima, film je moralno ozbiljan, neprestano terajući svoje likove u nemoguće situacije. Uostalom, i sam reditelj služio je u pokretu otpora. Estetski, Melvilov stil savršeno nadopunjuje tu tematiku. Njegova režija je ogoljena, elegantna i gotovo ritualna. Prigušene boje i precizno kadriranje stvaraju svet lišen topline i optimizma. Rezultat deluje duboko autentično.