Osnovne osobine

U suprotnosti je sa upravljanom demokratijom (što bi značilo demokratijom kojom se upravlja odnekud spolja). Često se kao autor ovog koncepta smatra Surkov. Moderni naučnici, koji poseduju sofisticirane instrumente za analizu bilo koje jezičke formule, i dalje ne mogu da razjasne njeno značenje.

Ako je to značenje opisno, onda bi to možda moglo da bude ovo: demokratija je u slučaju prisustva spoljnih pretnji dužna da se potčini u korist suvereniteta, a u kojoj meri treba da se potčini biće odlučeno isključivo demokratskim putem, ali samo takvim koji neće ugroziti suverenitet.

Pri svemu tome, niko nije znao gde počinje suverenitet, a gde se završava demokratija, i obrnuto. Na taj način, bilo koja demokratska inicijativa mogla je biti prepoznata od strane vlasti kao antisuverenistička, dok je bilo koja suverena akcija opozicije mogla biti proglašena antidemokratskom.

Naravno, ovaj koncept, koji je prvobitno zamišljen kao objedinjavajući, izazvao je u glavama onih kod kojih je i dalje prisutan strašno uznemirenje – sve je posvađao sa svima.

Zapravo, u ovom modelu saradnje između države i društva nije bilo ničeg novog. Kada izbije rat, nad zemlju se nadvije neka opasnost, tada vladari, generali, očevi-komandanti i sveštenici koji drže službe pred strojem pozivaju na jedinstvo i na jednakost pred smrću, nazivaju obične vojnike sinovima, braćom, čudesnim junacima, i sto to stvara atmosferu nesumnjivog demokratskog prijateljstva. Ali, čim se na kraju rata preživeli čudesni junaci vrate u svoje štale, tamo bivaju išibani za svaki prekršaj, jer suverenitet i demokratija stoje dobro, ali svi treba da znaju svoje mesto.

Energija

„Ako nema Boga, sve je dozvoljeno.“ (Dostojevski). Dvadeseti vek je odgovorio – da, sve je dozvoljeno, ako postoji energija. A ako nema energije? To je kraj.

Dva nerealizovana Ja

U svakom čoveku postoje dva nerealizovana Ja. Jedno je potisnuto, drugo je dominantno. Otuda je čovek uvek nesrećan.

Licemerje i kukavičluk

U sovjetskim vremenima dominantne osobine većine intelektualaca bili su licemerje i kukavičluk (i licemerje se često izdavalo za hrabrost!). Zatim su se probudile osnovne ljudske osobine – pohlepa, vlastoljubivost, hvalisavost. I sve je bilo sasvim iskreno. Činjenica da su se kukavičluk i licemerje sada ponovo našli među intelektualcima, dokazuje da su se u moralnom smislu vratila stara vremena.

Istina, kod mnogih među njima postoji tračak svesti da činimo nešto pogrešno… Kod onih koji imaju veru ili jednostavno imaju savest.

Prevod s ruskog: Dragan Bojović

Autor je poznati ruski romansijer, dramski pisac i filmski i TV scenarist čiji su romani „Ja nisam ja“, „Feniksov sindrom“ i „Prvi drugi dolazak“ objavljeni na srpskom jeziku u izdanju Arhipelaga.

_________________________________________________

(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs