Ova svetska drama mora da posluži nečemu

Sve knjige objavio je u izdanju Einaudija: „Neka deca“ (nagrada Selezione Campiello), „Mimoilaženje“, „Bračna terapija za ljubavnike“ i uspešnu tetralogiju posvećenu neuspešnom advokatu Vinčencu Malinkoniku: „Ništa nisam shvatio“ (finalista nagrade Strega), „Moja svekrva pije“, „Protivim se osećanjima“, „Razvod sa stilom“.

Po romanu „Neka deca“ urađen je istoimeni film u režiji braće Frači, dobitnik brojnih domaćih i međunarodnih nagrada, među kojima je European Discovery Award, Karlovy Vary Film Festival i dva Donatelova Davida.

Po romanu „Bračna terapija za ljubavnike“ snimljen je istoimeni film u režiji Alesija Marije Federičija. De Silva je i autor scenarija za filmove, a piše i za dnevnik Il Mattino i za časopis L’Espresso. Knjige su mu prevedene na mnoge jezike. Na srpski jezik roman „Bračna terapija za ljubavnike“ prevela je Ana Marković.

* Kakva je situacija izazvana korona virusom u Italiji, u Rimu, u društvu?

– Postoji određeni strah, razumljiva uznemirenost zbog budućnosti koja nas čeka, a koju nismo u stanju da predvidimo; istovremeno, mesec dana posle mera koje su nas stavile u kućni pritvor, počinje da se oseća neka vrsta pomirljivosti sa sudbinom, kao da produženje vanredne situacije umanjuje iluzije o mogućnosti povratka na normalan život u nekom razumnom periodu. Neka vrsta suzdržane depresije, u kojoj se na neki način pretvaramo da život ide dalje, dok smo se u stvari zaglavili na neodređeno vreme.

* Ima li nečeg dobrog u ovom velikom zlu?

– Mora da postoji i konstruktivna strana, neophodno je da postoji. Ova svetska drama mora da posluži nečemu. Ne verujem da će nas pandemija učiniti boljim (sveukupno gledajući), ali ako iz ovog iskustva ne uspemo da izvučemo ništa korisno, to će značiti da nismo na visini nijedne tragedije.

* Kako organizuješ život i čime se baviš u ovim vremenima?

– Provodim vreme kod kuće, kao i svi. Radim, odnosno čitam i pišem (u tom smislu imam sreće), posvećujem se određenim kućnim poslovima (kao što je sređivanje moje biblioteke), za šta nisam verovao da ću ikada moći da uradim, odnosno da ću imati toliko vremena na raspolaganju, pomalo vozim sobni bicikl i pokušavam da smanjim na minimum praćenje vesti kako misao o virusu – koja nas i inače toliko pritiska – ne bi čak postala opsesivna.

* Šta sada čitaš?

– Dosta čitam novine (i jer me često kontaktiraju kako bih dao svoje viđenje ovog problema), kao i brojne knjige koje odavno čekaju na red da budu pročitane. Ovih dana završavam „Beli“ Breta Istona Elisa, koji sam svojevremeno ostavio na polovini, „Toliko plavetnila“ Persivala Evereta, „U vezi ni sa čim“(autobiografija Vudija Alena) i „Bol“ V.S. Naipaula, knjigu koja je tek izašla u ediciji „Mikrogrami“, koju je baš ovih dana lansirala izdavačka kuća Adelphi, u elektronskom formatu. Pre nekoliko dana sam pročitao za sat vremena „U zarazi“, instant knjigu mog prijatelja Paola Đordana, koji je u njoj okupio svoja zapažanja o virusu.

* Šta bi u ovom momentu savetovao građanima i svojim čitaocima u Srbiji?

– Ljudi, svi smo u istom čamcu. Treba biti oprezan.

Prevela s italijanskog Ana Marković