Ove pesme su se pevale za Prvi maj u Jugoslaviji

U atmosferi „boljeg juče“, kako je danas rado prizivaju jugonostalgičari, ovaj dan je bio prilika da se radnička klasa odmori, spoji neradne dane sa vikendom i preda se dugom prazničnom predahu.

„Dok smo bili drugovi – živeli smo kao gospoda“, često se kaže u tim sećanjima, uz neizbežnu dozu romantizacije epohe u kojoj je Prvi maj imao gotovo ritualni karakter.

Uz svako prvomajsko okupljanje išla je i prigodna muzika, pa su se vremenom formirali i svojevrsni „hitovi“ koji su pratili uranke, roštilje i nezaobilazno okretanje vola na ražnju. Nijedna zvanična proslava nije mogla da prođe bez „drugarske pesme koja slavi rad“, čiji se autor danas više i ne može precizno utvrditi, ali je njen status gotovo bio ravnopravan himni praznika.

U isto vreme, omladina je svoje „radne raspuste“ provodila na omladinskim radnim akcijama, gde se infrastruktura gradila lopatom i krampom, u duhu entuzijazma koji se danas uglavnom vezuje za tender, kredit ili konsultantski izveštaj međunarodnih finansijskih institucija. A gde je omladina, tu je i pesma – pa su upravo tada nastajale i brojne brigadirske pesme, među njima i one koje se vezuju za Korni grupu, koje su postale deo tog muzičkog pejzaža.

I nakon Titove smrti, kult rada i radničke simbolike ostao je prisutan u popularnoj muzici, pa su i kasnije generacije bendova, poput Zabranjeno pušenje, kroz pesme poput  ili „Srce, ruke i lopata“ nastavljale da komentarišu i parodiraju taj duh epohe.

Centralna figura tog muzičko-političkog univerzuma bio je Josip Broz Tito, kome je posvećen veći broj pesama nego mnogim drugim istorijskim ličnostima, a među njima i numere koje je izvodio i Zdravko Čolić, tada jedna od najvećih muzičkih zvezda Jugoslavije.

Ipak, nije sve u tom muzičko-prazničnom narativu bilo idealizovano. Druga strana „radničkog samoupravljanja“ i mita o radu provlačila se i kroz popularnu muziku, pa je možda najpoznatiji kritički ton tog perioda dao Haustor u pesmi „Radnička klasa odlazi u raj“, koja je kasnije dobila gotovo kultni status.

I tako, između roštilja, brigadira, pesama o radu i današnjeg ironičnog pogleda na prošlost, Prvi maj i dalje ostaje praznik koji više govori o društvu nego o kalendaru.