Sa izložbe "Daleko u nama"/Foto: N. Kovačević Dvadesetak velikih panoa sa fotografijama, rukopisima, crtežima i stihovima čine postavku „Daleko u nama“, koja je posvećena Vasku Popi i koja se može pogledati u Narodnoj biblioteci Užice.
Marjan Marinković i Bojan Kundačina su autori postavke koju je Biblioteka grada Beograda priredila prošle godine, povodom stogodišnjice rođenja jednog od naših najznačajnijih i najprevođenijih modernih pesnika.
Nakon istraživanja bogate arhivske građe, zaostavštine Vaska Pope koja se čuva u Arhivu SANU, autori su odabrali fotografije i rukopise, a među njima i građu koja nije bila dostupna široj javnosti.
U fokusu postavke je poezija velikog pesnika, ali ona jednim svojim delom upućuje i na pesnikov život.
Izložba, koja može da se pogleda narednih tridesetak dana, nazvana je po ciklusu kojim se zatvara prva zbirka pesama Vaska Pope „Kora“, a koja je objavljena pre sedamdeset godina i u to vreme je predstavljala avangardu.
S druge strane, kako je objasnio Marjan Marinković, naziv izložbe je i „priziv arhetipova koji se nalaze u nama, a kojima se Popa sve vreme okretao u svojoj poeziji“.
Podsetio je na to da je Popa isključivo pisao poeziju i posvetio joj ceo život, izbegavajući da govori i piše o sopstvenom stvaralaštvu.
„Govorio je: „Čitajte moje pesme, nemojte da vam ja pričam o njima, šta one znače“. Jedan od njegovih retkih osvrta na sopstvenu poeziju bio je: „Svojom poezijom želim da izrazim tačno ono što sam napisao. Kad bih to umeo da izrazim na drugi način, verovatno se ne bih bavio pisanjem”, ispričao je Marinković.
Uz isticanje da bi trebalo da budemo ponosni na to što je „Popa pesnik sa našeg prostora, koji je značajan i u svetskim okvirima“, Bojan Kundačina je naveo da je Popa „pokazao da su vrednosti koje potiču sa ovog podneblja i koje je opevao, univerzalne vrednosti, koje se mogu dopasti svima, bez obzira na to u kojoj zemlji žive“.
Postavka je hronološki koncipirana. Nudi pregled o tome kako se, protokom godina, pesnik menjao, a kako je istakao Kundačina, aktuelan je i danas, što potvrđuju i prevodi njegove poezije.
„Postavkom smo želeli da pokažemo i to koliko je Vasko Popa važan i u svetskim okvirima“, naveo je Kundačina o podsetio na to da je Popa bio predložen za Nobelovu nagradu.
Panoi su u obliku trougla, kruga i kvadrata. Na njima pesme Vaska Pope, crteži i delovi tekstova o njegovom stvaralaštvu koje su, između ostalih, napisali Čarls Simić, Bernard Džonson, Ivan V. Lalić, Radovan Popović, Aleksandar Petrov…
„Krug je“, objasnio je Kundačina, „za Popu predstavljao savršenstvo, simbol vremena koje neprestano teče i menja se, kao što se i njegovo stvaralaštvo menjalo od njegove prve do poslednje zbirke poezije“.
Dušica Murić, direktorka užičke Narodne biblioteke, objasnila je da je izložba o Vasku Popi nastavak saradnje te ustanove sa Bibliotekom grada Beograda, podsetivši na to da je prošle godine u Užicu gostovala izložba o Miloradu Paviću, a publika u Beogradu je mogla da pogleda užičku postavku o Stojanu Stivu Tešiću.
Obamin omiljeni pesnik
Vasko Popa je jedan od omiljenih pesnika Baraka Obame, a to se, kazao je Kundačina, desilo tako što mu je Čarls Simić, omiljeni Obamin pesnik, koji je intenzivno prevodio poeziju Vaska Pope, predložio da čita Popine pesme.
„Sazvežđa Vaska Pope“
Osim izložbe, Biblioteka grada Beograda je priredila i zbornik „Sazvežđa Vaska Pope“, autora profesora i književnika Mihaila Pantića, u kome su, između ostalog, štampane i pesme iz poslednjeg ciklusa „Mala kutija“ i knjige koja nikada nije objavljena.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
