Početak diskusije o ruskom prevratu 1

Prema rečima direktora i glavnog urednika Clia Zorana Hamovića, razgovorom o ovoj knjizi otvora se i kod nas diskusija o događajima od pre jednog veka, koji su važni ne samo za Rusiju, nego i za ceo svet.

Kao jedan od vodećih ruskih stručnjaka za Prvi svetski rat i istoriju spoljne politike Carske Rusije Oleg Ajrapetov u knjizi „Rusija 1917“ analizira proces raspada i degradacije ruske vojne i ekonomske elite tokom Velikog rata i pokušava da rekonstruiše događaje od pre 100 godina bez ideoloških predrasuda. O događajima u Carskoj Rusiji 1917. na danasrašnjem skupu govorili su: Jaroslav Višnjakov, profesor Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose, i domaći istoričari: Milan Ristović, Goran Miloradović, Aleksej Timofejev i Nebojša Damnjanović. Uz pomoć moderatora novinara Vremena Filipa Švarma otvorene su teme o značaju februarske i oktobarske revolucije, razlozima zbog kojih je broj pripadnika boljševičkog pokreta između te dve pobune porastao sa 30 hiljada na 300 hiljada, kakva je bila uloga Vladimira Iljiča Lenjina i da li je on bio „igrač“ stranih obaveštajnih službi, neuspelim ruskim političkim i ekonomskim reformama, stanju ruske elite, promoterima krize, problematičnoj carevoj abdikaciji, uticaju iscrpljenosti ruske vojske u Prvom svetskom ratu na državni prevrat…

Kako se, između ostalog čulo, prvi signal kako bi mogla da se završi nesposobnost ruske elite da sprovede neophodne reforme bila je revolucija iz 1905, dok je Prvi svetski rat je samo produbio krizu u ruskom društvu, što je iskorišćeno da se usred ratnog sukoba krene u promene i relativizaciju svake vrste državne odgovornosti, kao što je bilo uvođenje političkih sloboda i osnivanje komiteta u desetkovanu i iscrpljenu vojsku, jer se znalo da bi ratna pobeda Rusije učvrstila carsku vlast. Ukazano je i da su boljševici zarad ostanka na vlasti žrtvovali veliki deo državne teritorije i da se sa Sovjetskom Rusijom posle Prvog svetskog rata promenila i političko-ideološka karta Evrope.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.