Posveta italijanskom velikanu Italu Kalvinu i slovenačka spisateljica Katarina Marinčič: Književnost bez kompromisa na 12. Beogradskom festivalu evropske književnosti

Učesnici panela „Kalvino: klasik za novi milenijum – 100 godina od rođenja Itala Kalvina“ su dr Snežana Milinković, profesorka na Filološkom fakultetu u Beogradu, Roberto Ćinkota, direktor Italijanskog kulturnog instituta u Beogradu, i Gojko Božović, pesnik, književni kritičar i direktor izdavačke kuće Arhipelag, koja je organizator festvala.

Oni će pokušati da iz različitih perspektiva ocrtaju nešto od književnog, poetičkog i intelektualnog profila velikog književnog inovatora kakav je bio Italo Kalvino.

Kalvino (1923 – 1985) je najprevođeniji italijanski pisac 20. veka, i jedan od potencijalnih dobitnika Nobelove nagrade, bio je esejista i novinar, a njegova dela „Ako jedne zimske noći neki putnik“, „Markovaldo“, „Nevidljivi gradovi“, „Zamak ukrštenih sudbina“, „Teške ljubavi“, „Naši preci“, „Kosmikomike“…, ubrajaju se u sam vrh svetske književnosti.

„Kalvino je bio genijalan i briljantan pisac. S njim je proza dospela do mesta gde nikada ranije nije bila, da bi je zatim vratio na fantastične i drevne izvore naracije. Uticaj njegovih fantastičnih romana i priča sezao je daleko van Mediterana“, govorio je o njemu veliki američki pisac Džon Apdajk.

Gošću 12. Beogradskog festivala evropske književnosti Katarinu Marinčič naša čitalačka publika dobro poznaje (dobitnica je vodećih slovenačkih nagrada za književnost: „Kresnik“, „Fabula“, nagrade Udruženja književnih kritičara Slovenije…).

Roman „Tereza“ Katarine Marinčič izabran je u antologijsku selekciju 100 slovenskih romana, a srpsko izdanje objavljeno je prošle godine u Arhipelagu, u prevodu Ane Ristović.

„Tereza“ je kompleksna porodična i ljubavna priča neodvojiva od društvenog konteksta, koja prati nekoliko generacija u okviru istog doma.
Građansku porodicu Petera Barde, koji se suočava s potresnim događajima: najpre ljubljanskim zemljotresom na Uskrs 1895. godine, odlaskom Angele, prve supruge i majke prvog sina, kao i s vlastitom bolešću.

Sila Erosa, za koju se može reći da dominira ovim junacima, a naročito privlačnom junakinjom po kojoj je roman i nazvan, Terezom, usložnjava sentimentalne okolnosti porodičnog i društvenog života, ali nikad ne prerastajući u tragediju.

Pored toga što je autorka pet romana i jedne knjige priča, Katarina Marinčič je književna istoričarka, univerzitetska profesorka francuske književnosti i prevoditeljka s francuskog jezika.

Knjige Katarine Marinčič prevedene su na nemački, francuski, rumunski i makedonski jezik.