Potraga za ljubavlju

Traganje za ljubavlju u ovom koreografskom delu, uz živu muziku estonskih kompozitora, bilo je prethodno veoma dobro praćeno (kao retko koji pozorišni događaj) u našim sredstvima informisanja, pa su čitaoci već iscrpno – a to je za svaku pohvalu – bili upoznati sa htenjima i usmerenjima njegovih autora.

U žestokoj borbi za otkrivanje tajni onoga što se naziva ljubavlju autori „Mirisa cimeta“ su pod ovim lirskim i romantičnim naslovom ponudili veoma agresivne zvučne i plesne asocijacije kojima su tumačili mudre Solomonove stihove. Posle dosta dugog uvodnog dela na sceni Bitef teatara se odvijala zahuktala, opora, agresivna, i prema izvođačima lično i prema njihovim suigračicama i suigračima, igra čija je neprestana potreba i potraga za ljubavlju bila veoma malo satkana od nežnosti.

Koreografski jezik u solo deonicama, duetima i povremenim grupnim igrama, veoma osmišljen u plesnom pogledu, imao je gotovo uzbuđujuće negativan naboj. Iz obilja neočekivanih igračkih obrta, na tlu i u vazduhu, strujala je izvesna surovost kao iz nekog tamnog vrtloga neke daleke nepoznate planete, stvorene naučnom fantastikom, što je, ipak, želeli mi to ili ne, izranjalo kao odraz ovog našeg vremena sadašnjeg.

Oaze izvesne gotovo humorne liričnosti bile su zahvaljujući svom humanom odsjaju upravo potvrda suštinskog poimanja predstave Vajcman-Haver. Tako ostaje u sećanju ples trija – dve igračice i igrač – u kojem se na izuzetno domišljat način iskazuje gotovo svakodnevna situacija u ljudskim odnosima – mladić voli jednu, a druga uzajamnu ljubav stalno remeti. I u nekoliko solističkih delova postavke, bez obzira na oštrinu igračkih kompozicija, osećao se dah izvesne blagosti u slikanju pojedinih situacija, čime se podvlačila određena individualna osobenost, koja je u duhovnom smislu plenila mirisima cimeta u njihovoj igri. No, to je bilo veoma retko.

Izvođači – Sanja Ninković i Milica Jević, solistkinje baletskog ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu, i Milica Pisić, Nevena Jovanović, Nikola Tomašević, Nemanja Naumovski i Luka Lukić iz Bitef Dance kompany. Svi oni, odabrani na posebnoj strogoj audiciji koreografa, svojim plesom punim strasti, snažnom profesionalnom angažovanošću, znanjem i iscizeliranim obdarenostima uspeli da izvedu besprekorno veoma složene zamisli koreografa do tančina, a da, ipak, ostave prostora za iskazivanje svojih ličnih osobenosti. Bili su ne samo složni izvođački tim, već i veliko ohrabrenje i zadovoljstvo. Jer, oni su pokazali i dokazali da imamo fizički i duhovno veoma sposobne igračice i igrače, koji, izgleda, nisu do sada imali priliku da pokažu svoje stvarne umetničke potencijale i postignu zavidnu plesnu i umetničku disciplinu, koja bi i u evropskim, pa i svetskim razmerama, zasluživala visoke ocene.

Komplementarne komponente predstave

Iz dugačke liste autora i izvođača ove predstave, koja služi na čast svim njenim stvaraocima, pored maštovitih koreografa, treba izdvojiti vrsne muzičare M. Dimić, D. Egerić, B. Stošić i I. Marjanović, koji su interpretirali dela Parta, Sumera, Matislila i Tuura, čineći ravnopravnim zvučni korpus ovog plesnog koncerta. Kostimi Slavne Martinović skladne slikarske palete i nešto više tkanina no što smo navikli u savremenim plesnim delima bili su komplementarna komponenta predstave, a veoma osobena scenografija sa rotacijom „nebeskih ploča“ Ascona de Nijsa uz raznovrstan i precizan dizajn svetla Vila Frikena doprinosili su stvaranju željenje scenske atmosfere.

Asistent koreografa Dunja Jocić

Za izvanredno sadržajan utisak koji se nosi sa predstave „Mirisi cimeta“ zaslužne su i pedagog trupe Marija Janković, a naročito asistentkinja koreografa, naša zemljakinja, Dunja Jocić. Mediji su zaboravili da podsete da je Jocićeva na XI festivalu koreografskih minijatura 2007. u Beogradu, kao učesnica iz Roterdama, osvojila prvu nagradu žirija, nagradu publike i plaketu „Aleksandar Izrailovski“ za svoju brižljivo koncipiranu i odigranu minijaturu „Bez cveća, molim“.