Kako je moguće uneti kečap u Narodni muzej: "Detaljan pregled svakog posetioca bio bi neprimeren" 1Zgrada Narodnog muzeja u Beogradu Foto: wikipedia

U jeku napada klimatkskih aktivista na najpoznatije svetske muzeje, tačnije na umetnička dela neprocenjivog značaja koja su izložena unutar njih, Danas je napravio eksperiment kako bi uvideo da li bi u Srbiji aktivisti, u cilju skretanja pažnje na ekološko zagađenje Planete, uspeli da unesu materijal koji može da ošteti umetnine.

U Narodni muzej u Beogradu uspeli smo da unesemo kečap, a njega smo odabrali kao najznačajnijeg domaćeg predstvanika sa neprocenjivom riznicom dela, od arheoloških iskopina do savremene umetnosti.

Predstavnici Narodnog muzeja u Beogradu odgovorili su na Danasova pitanja upućena povodom teksta „Kečap u obliasku Narodnog muzeja“.

Da li je zbog svetske situacije u kojoj klimatski aktivisti napadaju remek – dela velikih slikara, izloženih u najznačajnijim muzejima širom sveta, a kako bi skrenuli pažnju na zagađenje Planete, Narodni muzej u Beogradu razmišljao o uvođenju „strožijeg“ obezbeđenja prilikom ulaska?

– Savremeniji sistemi tehničke i fizičke zaštite omogućavaju potpuni monitoring svih delova Narodnog muzeja, odnosno svih kulturnih dobara, bilo da su izložena na stalnoj postavci, tematskoj izložbi ili se nalaze u depoima. Na samom ulazu u muzej kolege zadužene za fizičko obezbeđenje su tu da, u skladu sa protokolom, posetioce kratko upute u muzejski bonton, uz sugestiju da se u skladu sa propisanim procedurama na garderobi ostave veće torbe, jakne, kišobrani i dr, što iz bezbednosnih, što iz razloga komocije samih posetilaca.

U izložbenim galerijama se jednako nalaze kolege zadužene za obezbeđenje koje je tu kako zarad zaštite kulturnih dobara tako i zarad osiguravanja prijatne posete za sve posetioce. Imajući u vidi načine na koje eko aktivisti deluju i unose najčešće tečnosti kojima atakuju na kulturna dobra jedini vid „strožijeg“ obezbeđivanja koji bi imao smisla u datoj situaciji podrazumevao bi neprimereno detaljan pregled svakog muzejskog posetioca što bi se moglo okarakterisati kao krajnje neprimereno.

Kako komentarišete napade klimatskih aktivista na remek-dela?

Baš kao i pitanja ekologije, i umetnost je civilizacijska tekovina i kao takva izuzetno je važna za sagledavanje brojnih konteksta prošlosti, ali i sadašnjosti. Uništavanje kulturnih dobara je vandalski čin čija realizacija sa sobom nosi veoma oštre zakonske mere.

Međutim, pre svega toga, napad na kulturna dobra bi najpre trebalo posmatrati kao pokazatelj nedovoljno razvijene svesti o vrednosti kulturnog nasleđa koje pripada svima nama. Naša iskustva kažu da se muzejski posetioci prema kulturnim dobrima izloženim u Narodnom muzeju odnose sa poštovanjem i da se nadamo da će takav odnos i u budućnosti nastaviti da neguju. Kulturna dobra nisu individualno vlasništvo već kolektivna dobra pa je u skladu sa tim i briga o njima naša zajednička odgovornost.

Narodni muzej baštini neprocenjivu zbirku, kako biste opisali vaš fundus?

Narodni muzej Srbije je najstarija muzejska ustanova u Srbiji sa tradicijom dugom preko 178 godina, i baštinik kulturnih dobara od neprocenjive vrednosti za kulurni identitet ovih prostora. Kategorija vrednosti nije samo materijalna i ne možemo govoriti o najvrednijim delima ili arheološkim predmetima te tako jer svaki muzejski predmet u sebi nosi odgovarajući deo priče o prošlim epohama, umetničkim pravcima i dr.

Na stalnoj postavci Narodnog muzeja, koja obuhvata široki vremenski okvir – od paleolita pa sve do 20. veka nalaze se raznorodni predmeti i dela od kojih svako za sebe učestvuje u kreiranju integralne priče o kulturnom kontinuitetu, a među njima su oni po kojima je Narodni muzej Srbije postao prepoznatljiv, te se u tom smislu može reći da su neka od njih najreprezentativnija, i posetiocima najinteresantnija.

Zahvaljujući stalnoj postavici odabrani muzejski predmeti su nam svakodnevno dostupni dok jedan broj muzejsih predmeta imamo priliku da vidimo na tematskim postavkama koje realizujemo u Narodnom muzeju ili drugim muzejskim institucijama. Koliko je jedna muzejska zbirka dobra i vredna svedoči broj pripovesti koje uz njenu pomoć možemo da ispričamo. U tom smislu, zbirke Nardonog muzeja su izuzetne i neiscrpne.

Da podsetimo, na meti napada eko aktivista našli su se u prethodnom periodu Botičeli, Van Gog, Klimt, Munk…

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.