Pozorište se voli i u svetu bez milosti, nade…

Njegovu misiju – umetničku posvećenost, uključivanje u evropski i globalni kontekst, prepoznao je međunarodni žiri, 11 eksperata iz umetničkog sveta, koji definišu pomenute kriterijume za nagradu EFFE.

– Za Grad teatar je od velike važnosti svako prisustvo na međunarodnoj sceni, kao i upućenost verzirane publike u festivalska dešavanja. Način na koji mi pristupamo odnosu lokalnog i globalnog je takav da se na lokalnim potencijalima, na ambijentu i temama koje su zajedničke svim ljudima Mediterana grade sadržaji koji mogu trčati međunarodne trke – kaže direktorka Milena Lubarda Marojević, koja je za samo tri godine mandata uspela da budvanski festival bude prepoznat i u evropskim okvirima.

Ovogodišnjim programom, Grad teatar sugeriše ne samo svoje najduže izdanje (trajaće do 30. avgusta), nego i jedno od najambicioznijih, a odvijaće se pod motom „LJečiti srce zabavljajući razum“, koji je preuzet iz romana „Selestina“ Fernanda de Rohasa. Premijera dramske verzije ovog kultnog dela iz XV veka, koje se smatra jednim od najvećih ostvarenja španske književnosti, zakazana je 18. jula. Predstavu „Selestina“, u režiji Milana Neškovića, Grad teatar radi u koprodukciji sa Jugoslovenskim dramskim pozorištem, i ona je najavljena kao centralni događaj 33. festivala.

– Kao i sva klasična dela, i roman „Selestina“ nudi niz savremenih i svevremenih tema. Tu je opisan svet u kom je novac glavni vladar i vrhovni bog, prepun lažnih moralista, koristoljubivaca, svet bez ljubavi i empatije… A kao i uvek, pozorišne produkcije koje se premijerno izvode u Budvi tokom festivala, za nas su nešto što se čeka i čemu se radujemo. Saradnja između Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Grada teatra je već i stvar istorije i nekog dobrog kontinuiteta. Probe u JDP-u traju još od kraja maja, a Nešković priprema praktično dve verzije ove inscenacije. Jednu koja je prilagođena izvođenju na i oko scene Između crkava u Starom gradu, i drugu koja odgovara sceni „kutiji“, kada „Selestina“ dođe na redovni repertoar JDP-a – kaže Marojević.

Ono što ovog leta ne bi trebalo propustiti, kako ističe, jesu predstave „Hinkeman“ Igora Vuka Torbice, i njegovo najnovije ostvarenje „Bakhe – kratak pregled raspadanja“. Tu su i „Blue Moon“ Borisa Liješevića, bugarska predstava „Luda trava“ Margarite Mladenove, „Djevojčica sa Žicama“ Marjana Nećaka, „Mister Bufo“ Daria Šivaka, „Kapital“ Andraša Urbana, „Sjećaš li se Doli Bel“ Kokana Mladenovića…, a to je, kako kaže, samo deo dramske ponude.

– Književni program, Trg pjesnika, već tradicionalno ostaje polemičan, aktuelan, i bez lažne skromnosti, mjesto prestiža u oblasti predstavljanja pisaca i literature. Neki od autora sa kojima ćemo se družiti ovog leta su Damir Karakaš, DŽevad Karahasan, Dragan Prole, Dejan Atanacković, Marko Tomaš, Zoran Predin, Milo Lompar… a književni program će zatvoriti Drago Jančar, ovogodišnji dobitnk nagrade „S.M.LJubiša“.

Tu je još jedan uzbudljiv program – debata „Pozorište u vremenu grubosti – kako voleti teatar u svetu bez milosti, ljubavi, nade…“.

– Mi smo se ovog leta poželeli baviti ovom temom zato što se čini da se tokom poslednjih godina, možda i čitavu deceniju, pozorište dominantno bavi temom grubosti, otuđenja, beznađa, sveta bez empatije… A ne može se reći da su to odlike samo našeg vremena, jer je svako vreme grubo na svoj način. Ili možda ipak jesu, a pozorište, kao živa stvar, spontano na to reaguje. To su pitanja koja nas zanimaju, jer treba videti gde ćemo dalje sa tim, šta nam novo ti izazovi donose. Ti razgovori o pozorištu su zaista nešto čemu se svi radujemo, jer su pre svega živi, vrlo polemički, vrlo intenzivni, praćeni aktivnim učešćem publike. Baš kao što priliči trgu kao fenomenu – kaže Milena Lubarda Marojević.

Misija angažman

Dramski program, prema rečima direktorke Grada teatra, ove godine tematski ima dva „smera“ – u jednom su najznačajnije predstave koje direktno i potresno prikazuju strašne pošasti koje živimo, a u drugom su ostvarenja koja tragaju za pronalaženjem nove osećajnosti.

– Iz ličnog iskustva, i iskustva mnogih ljudi koji o tome govore, znam pouzdano da je taj angažman koji ima naš festival od ogromne važnosti. Jer ostavlja jake i trajne utiske, jer nas tera da gledamo šire, da anticipiramo stvari koje nas interesuju i uzbuđuju, da budemo aktivni i spremni na nove impulse i načine. Ostale su mi urezane u sećanje reči kojima je reditelj Jagoš Marković, pre devet godina, otvorio tadašnji, 24. Grad teatar: „Zahvaljujući ovom festivalu mi smo postali pametniji, naše su duše bogatije, naša su sećanja lepša…“ I danas smo na istoj misiji.

Tri predstave Igora Vuka Torbice

Lorkine „Krvave svadbe“, u režiji Igora Vuka Torbice (prošlogodišnja koprodukcija sa SNP iz Novog Sada), osvajale su nagrade na brojnim festivalima u regionu, a ove godine Torbica je prisutan sa tri predstave.

– Voleli bismo da u budućnosti ponovo režira u Budvi. „Krvave svadbe“ jesu donele na našu scenu jednu novu vrstu emocije i estetike, i publika to pokazuje i nagrađuje svuda gde se igraju. „Hinkemana“ smo želeli na svom programu još ranije, ali tek ove godine smo pronašli prostor koji ispunjava tehničke uslove za njeno izvođenje, a to je rt Zavala. Predstava „Bakhe – kratak pregled raspadanja“ bavi se mitom na jedan nov, a opet svima jasan način. Sama priča Euripidovih „Bahantkinja“ vrlo direktno komunicira sa pričom o mitskoj Budvi, i sadrži mnoge elemente koji je čine atraktivnom baš za nas, i baš za ovo leto.

Izložba Dimitrija Popovića

Likovni program obeležavaju dve značajne izložbe – „Corpus Aeternum“ Dimitrija Popovića, a drugu čine dela iz fundusa Narodnog muzeja Crne Gore pod naslovom „Mediteran u djelima crnogorskih slikara II“. Muzički program realizuje se u saradnji sa festivalom Espressivo, i on objedinjuje neke izvanredne izvođače poput Moskovskog simfonijskog orkestra, slavne soliste kao što su pijanista Ivan Rudin, vilončelista Nikolas Šmit…