Film „Franc“, koji ovih dana stiže u domaće bioskope, našao se u fokusu javnosti i pre zvanične distribucije, nakon što je RTS 2 u okviru filmskog maratona uoči dodele Oskara umesto najavljenog ostvarenja Agnješke Holand emitovao drugi film – „Franc“ Fransoa Ozona iz 2016. godine, koji nema nikakve veze sa Kafkom.
Od renomirane i iskusne rediteljke Agnješke Holand ove nedelje u domaće bioskope stiže dinamična i pažnje vredna biografija posvećena jednom od najuticajnijih pisaca potonjeg veka, Francu Kafki.
Povodom početka prikazivanja kod nas, u beogradskoj mts Dvorani, u četvrtak 26. marta od 19:30h održaće se specijalna projekcija filma, uz poklon Kafkinih dela za najsrećnije dobitnike (Laguna).
Film je premijerno prikazan na filmskom festivalu u Torontu gde je privukao pažnju publike i kritike, a Holnadova ističe da je Kafkom bila očarana još u svojim srednjoškolskim danima, što je odredilo i njeno dalje studiranje u Pragu.
Od detinjstva, pa do same smrti, film „Franc“ prepliće događaje iz života češkog pisca donoseći njegov složen unutrašnji svet ispunjen preispitivanjima, nemirima i svakodnevnim strahovima.
Radnja obuhvata Kafkin život od najranijih dana u Pragu, preko odnosa sa autoritativnim ocem i nedovršenih emotivnih veza, pa sve do njegovih poslednjih dana, kada je u četrdesetoj godini 1924. godine preminuo.
Neproslavljen za vreme svoga života, autorka o Kafki donosi verodostojne biografske segmente prožimajući ih vešto sa čuvenim piščevim delima Proces, Metamorfoza, Amerika.
Svetski mediji navode da Holandova pristupa biografiji na nekonvencionalan način, tako Screen Daily piše da je reč o kombinovanju prepoznatljivih elemenata klasične biografije sa stilskim iskoracima koji razbijaju linearnu naraciju i približavaju film samoj prirodi Kafkinog pisanja.
The Hollywood Reporter takođe naglašava da film „nije konvencionalna biografija“, već da je postavljen kao podeljena celina koja odražava „rascepkani i enigmatični karakter Kafkinog života i proze“.
Prepoznatljiva po filmovima koji se bave složenim istorijskim temama, kao i ličnim pričama, za potrebe produkcije filma „Franc“, rediteljka je navela da se sa ovom filmskom pričom vratila jednoj od svojih dugogodišnjih fascinacija.
Kafka je postao poput brata kojem se divi.
„Njegov naizgled monoton život bez avantura, njegova introvertna vizija sveta puna crnog i bolnog humora, doslednost sa kojom je spajao književnost i život, kao i hrabrost u gotovo proročkom pogledu na svet, sve je to podsticalo moju neprestanu fascinacijum“.
Početkom devedesetih Agnješka Holand nominovana je za nagradu Oskar za za svoj film „Evropa Evropa“, a njen poslednji naslov „Zelena granica“ ovenčan je sa sedam nagarda na filmskom festivalu u Veneciji, od kojih i specijalnom nagradom žirija.
Na ostavrenju „Franc“ temeljno je rađeno godinama, a ovenčao ga je mladi glumac Idan Vajs.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
