Pre se može očekivati hapšenje nego pomaganje umetnika

Preko 800 radnika kulture solidarisalo se i pružilo podršku lekarima koji traže smenu članova republičkog Kriznog štaba za borbu protiv kovida 19, zato što sumnjaju u savesnost rada štaba.

Marko Vidojković, pisac, takođe je jedan od njih. Kako kaže, u pitanju je javna podrška medicinskim radnicima koji su se odvažili da imenom i prezimenom ustanu protiv režimskog kriznog štaba, koji po nalogu državnog vrha neprekidno obmanjuje javnost kada je reč o podacima vezanim za COVID 19.

Vidojković i Janković za Danas govore o tome zašto su podržali medicinare, ali i o stanju u kulturi u vreme korone.

– Krizni štab stavio se u službu mafije na vlasti, koja je smrtonosnoj bolesti hladnokrvno izložila svakoga, pa čak i svoje istaknute članove. U danima kada smo, zbog njihovih laži, prinuđeni da informacije o situaciji u bolnicama dobijamo od zaraženih i onih koji se o njima staraju, inicijativa lekara „Ujedinjeni protiv kovida“ dobrodošao je pokušaj da se javnost obavesti o istini – objašnjava  Vidojković.

Janković „Ujedinjene protiv kovida“ takođe doživljava kao glasnogovornike istine i veruje im, dok se u Krizni štab razočarao.

– Znam kakvu borbu vode i njima ne trebaju nikakva odlikovanja nego bolji uslovi i plate, a što se Kriznog štaba tiče, malo pre „takozvanih“ izbora shvatio sam da su postali lutkarsko pozorište. Znaš one lutke kojima neko upravlja odozgo… Zato sam dao podršku pobunjenim i hrabrim medicinarima. Verujem im – kaže Janković koji napominje da mu je majka medicinska sestra, a brat medicinski tehničar koji radi sa kovid bolesnicima, a dr Zlatko Papić, glavni infektolog u Zrenjaninskoj bolnici, prijatelj. Janković naglašava: „Samo jedno želimo – istinu!“

Znak koji potvrđuje da je pobuna lekara „Ujedinjeni protiv kovida“ bio pravi potez, prema mišljenju Vidojkovića, je to što su nadležni gotovo trenutno reagovali obraćanjem javnosti putem medija.

– Desant Psiha na drugi dnevnik RTS-a, u danu kad se inicijativa pojavila znak da je da je pobuna lekara i potpisivanje inicijative bio pravi potez – zapaža on.

Međutim, Vidojković je razočaran što među potpisnicima iz oblasti umetnosti i kulture nema novih imena.

– Čim je došlo do ideje da lekarima podršku pruže umetnici, moj potpis nije bio upitan. Upitno je to što među potpisnicima ne vidim i neka nova imena, što znači da se od višegodišnje strategije „Pobuniću se protiv ove vlasti kad više ne budu na vlasti“ – ne odustaje, čak ni u ovako jezivim okolnostima – zaključuje Vidojković.

Vidojkovića i Jankovića smo upitali i to da komentarišu pomoć države kulturnim radnicima i slobodnim umetnicima, a ono što obojica primećuju jeste da se ljudi iz ove branše, koji dosledno obavljaju svoju profesiju, češće oslanjaju na pomoć roditelja, nego države.

Pa tako, žaleći se na birokratiju i komplikovani proces dobijanja statusa slobodnog umetnika, Janković zapaža da državna pomoć ne postoji, sem za režimske umetnike ili „dupelisce“, kojih, kako primećuje, ima svuda pa i u umetnosti.

– Ja nemam status slobodnog umetnika, izgleda da nisam podoban, iako iza sebe imam 30 godina karijere, 10 albuma, stotine koncerata. Član sam Sokoja 20 godina i član Udruženja kompozitora. Ipak oni kažu: treba još 256 papira da popuniš, pa ćemo videti… Jednostavno nemam želudac i gadi mi se sve to… A kako živim? Pa vratio sam se kod mame na kašiku… – priča Janković.

Vidojković takođe primećuje da su određeni umetnici „privilegovani“ jer su politički podobni. Prema njegovim rečima, sve zavisi o kojoj grani umetnosti pričamo.

On kaže da u popularnoj muzici nema puno bendova zbog kojih će pustiti suzu, jer ih je otkazivanje svirki zbog korone izbacilo iz zone komfora u kojoj su navikli da politički ne talasaju, zauzvrat se napajajući parama iz budžeta namenjenim za nastupe na bezbrojnim seoskim festivalima i novogodišnjim dočecima.

– Pošto smo hibridna antidržava, kojom upravlja organizovani kriminal, pre se može očekivati hapšenje nego pomaganje umetnika. Kad je reč o slobodnim umetnicima piscima, ta kategorija se na društvenoj lestvici već decenijama nalazi odmah iznad prosjaka. Status slobodnog umetnika među piscima uglavnom imaju oni koji preživljavaju od roditeljske penzije, jer ostali, koji su se opekli o ovaj status, znaju da ih u decembru vreba godišnji obračun doprinosa, koje neće imati odakle da plate – zapaža Vidojković i dodaje – Tada shvatite da vam se više isplati da imate status nezaposlenog lica nego samostalnog umetnika. Kako kaže, novčanu pomoć koju je država namenila samostalcima u najnezavidnijem položaju, najbolje je ostaviti sa strane, za troškove klesanja nadgrobnog spomenika samostalnom umetniku.

– Od države nikada ništa nismo dobili, ni sa jednom strankom nikada nismo koketirali, verovali smo u sebe i u našu muziku, zato smo ponosni, besni i gladni, zato smo Instant karma – pojašnjava Janković zašto muzičari iz njegovog benda ne dobijaju državnu pomoć.

Komentarišući kako sve ovo što se dešava oko nas, od pošasti do onemogućenosti predstavljanja svoga rada, utiče na njihovo stvaralaštvo, Janković kaže da napiše po neku pesmu, i pokušava da završi knjigu koju piše već 10 godina, viđa se sa momcima iz benda koji još uvek imaju hiljade planova i želja.

Vidojković na isto pitanje, o kreativnosti u doba kovida, odgovara da ga je situacija posebno potresla, pošto ga je pandemija zatekla usred pisanja novog romana „Đubre“, u kom je opisana pandemija superkuge otporne na antibiotike, koja izbija 2018. u Beogradu.

– Kada se u stvarnosti pojavilo nešto nalik tome, inicijalna ideja postala je istog trenutka manje originalna. Tokom vanrednog stanja nisam napisao ni slovo, čekajući smrtni bilans. Zahvaljujući podlom manevru vlasti, zbog koga smo se tokom maja i juna svi opustili, kako bi se potom još grđe zarazili, opustio sam se i ja i završio knjigu. Sada čekamo septembar da objavimo roman, a usput strepimo od toga kako će novi naleti zaraze uticati na prodaju knjiga – ističe on i zaključuje da u teškim vremenima, u kojima vladaju zaraza, veliko siromaštvo ili rat, ljudi jasnije uviđaju šta su im prioriteti.

Vidojković dodaje i to da je odmah po završetku „Đubreta“ započeo pisanje novog romana, i jedva čeka da završi taj, kako bi se bacio na sledeći.

– Koliko je ovom literarnom entuzijazmu doprinela patnja zbog Vučićevog hendlovanja zarazom, a koliko završetak „Đubreta“, nisam siguran, rekao bih da je zasluga podjednaka – konstatuje Marko Vidojković.

Aleksandar Janković uviđa da je problem i to što ova situacija loše utiče na živce, pa kada je čuo da im je svirka na Exitu otkazana i da ni drugih festivala neće biti, sada je baš kao u pesmi „Buda sa krova“: „Gitarista bez rock’n’rolla, pesnik bez snova, čovek na pola.“