Preminula akademkinja Nada Milošević Đorđević 1Foto: FoNet/ SANU

Prof. dr Nada Milošević Đorđević, redovna članica Odeljenja jezika i književnosti SANU, preminula je 27. jula u Beogradu, u 87. godini, saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti.

Bila je jedan od najuglednijih savremenih srpskih folklorista u svetu i istaknuti proučavalac srpske narodne književnosti.

Život Nade Milošević Đorđević (Beograd, 2. 12. 1934) je u velikoj meri bio vezan za Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, na kojem je diplomirala, magistrirala i doktorirala, a potom i radila kao redovna profesorka na Katedri za srpsku književnost, sve do odlaska u penziju.

Bila je gostujuća profesorka na mnogim stranim univerzitetima. Autorka je velikog broja radova i knjiga iz oblasti narodne književnosti.

Za dopisnu članicu Srpske akademije nauka i umetnosti izabrana je 2003. godine, a za redovnu 2012. godine. Kao predsednica Odbora za narodnu književnost SANU organizovala je naučni skup o Vuku Karadžiću. Bila je članica više stručnih udruženja, među kojima su: Odeljenje za književnost i jezik Matice srpske, Evropsko društvo kulture (SEC), Društvo za srpski jezik i književnost Srbije, Folklore Fellows pri Finskoj akademiji nauka, Međunarodno društvo za proučavanje narodne proze (International Society for Folk Narrative Research), Udruženje književnika Srbije… Poseban doprinos dala je radu Vukove zadužbine. Bila je jedna od osnivača i upravnica Međunarodnog slavističkog centra Srbije.

Pored toga bila je članica uređivačkih odbora za izradu „Srpske enciklopedije“, edicije „Studije o Srbima“, „Priloga za književnost, istoriju i folklor“, „Anala Filološkog fakulteta“ i „Oral tradition“, te urednica „Danice“ i Biblioteke Vukov sabor. Dobitnica je više nagrada, među kojima su: Vukova Povelja za istraživanje nacionalne kulture i pedagoške baštine, Povelja počasnog člana Slavističkog društva Srbije, Povelja za životno delo „Mile Nedeljković“, Nagrada „Mladen Leskovac“ Matice srpske, Nagrada „Zlatna srpska književnost“ – za izuzetan doprinos izučavanju književne srpske nauke – Fonda Aleksandra Arnautovića i druge.

Velika želja joj je bila da završi četvoroknjižje o članicama Srpske akademije nauka i umetnosti od njenog osnivanja do danas. Nažalost, umrla je pre nego što je uspela da vidi prvi tom koji upravo izlazi iz štampe.

Njen odlazak veliki je gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti i sveukupnu srpsku nauku i kulturu, navodi se u saopštenju SANU.