Priča o začaranom krugu strasti i pohlepe

Junake dramske verzije „tragikomedije o Kalistu i Malibeji“, kako stoji u podnaslovu romana (objavljen je krajem XV veka i ubraja se u sam vrh evropske klasične književnosti), oživeli su Nataša Ninković u ulozi Selestine, Marta Bjelica, Nikola Šurbanović, Nikola Rakočević, Emir Ćatović, LJubomir Bandović, Katarina Žutić, Maja Stojanović, i kao specijalna gošća, Lulu Aja Mini Pipi (Pipili).

Dočaravajući mediteranski duh i muziku, u dinamičnoj glumačkoj igri, oni su ispričali svevremenu priču o ljudskoj pohlepi, prevari, manipulaciji, licemerju, svetu u kojem treba „zatvoriti usta, a otvoriti kesu“, jer su novac i moć važniji od svega drugog, svetu u kojem iskrene emocije, ljubav, saosećanje, plemenitost, želja za pravdom…, od čoveka prave životnog gubitnika.

Kako je istakla Nataša Ninković, koja „nosi“ čitavu predstavu (ona tu, zapravo, igra glumicu koja igra Selestinu), nju je u ovom liku zanimao upravo taj fenomen vezan za njenu profesiju – šta sve jedna glumica koja igra ženu lošeg karaktera, koju zovu najvećom zlom i spletkašicom, može da pronađe u tom liku.

– Jer, postavlja se pitanje da li je ta žena zaista pokretač svakog zla. Selestina kaže: „Ko me ne traži, ni ja njega neću“, što govori o tome da mi u životu za ono što nam se loše događa uvek tražimo krivce u drugima, a ne u svojim postupcima i karakterima. A u stvari, sve je dvosmerna ulica – ono što tražimo u životu, to i dobijemo. Ono što me je još više zanimalo jeste kako na glumicu koja igra takvu ženu tokom predstave utiče taj njen karakter, što mi je omogućeno da vidim kroz monologe kojima se obraćam publici, kojima počinje i završava se „Selestina“. Tu govorim kao ja, glumica Nataša Ninković, a ne kao junakinja koju igram, i to mi je vrlo zanimljivo.

S druge strane, kako ističe, svet laži, mimikrije, korupcije, o kojem govori ova predstava je ono što mi danas živimo, što čini naše međusobne odnose, u kojima je lični interes, nažalost, iznad svih drugih moralnih i ljudskih vrednosti.

– Selestina se meni jako dopada, jer ne krije ko je ona, ne laže da je bolja od onoga što pričaju u njoj, i jedina stoji iza svojih postupaka. Radeći sve te loše stvari Selestina, zapravo, raskrinkava ljude oko sebe i pokazuje ko su oni u stvari. A oni, naravno, nisu mnogo bolji od nje – kaže Nataša Ninković.

Nikola Rakočević u liku Sempronia debitovao je na festivalu Grad teatar.

– „Selestina“ nije laka predstava – početak je jedna pomalo lepršava tragikomedija, kraj je prava tragedija, a moj lik možda najbolje oslikava današnje vreme u kojem su porušeni svi sistemi vrednosti. To nam, nažalost, samo svedoči o tome da se ljudski karakteri ne menjaju, da su zlo i pohlepa večni u čoveku, samo zavisi od istorijskog i društvenog trenutka kada će biti dominantni. A danas to jesu.

Emira Ćatovića videli smo u ulozi Parmena, koji je, uprkos okolnosti što ga je odgajala Selestina, jedini pozitivni lik u predstavi.

– I Parmeno je tragični junak, iako pokušava da bude plemenit, iskren, moralan, što je jako teško u okruženju koje ima druge postulate. Parmeno promišlja, svestan je svih slabosti ljudi oko njega i događaja koji iz toga proističu, lomi se u sebi, traži neki oslonac, i mislim da je on u ovoj priči otelotvorenje čoveka koji se bori sa samim sobom. Veliko mesto u predstavi dato je samoj individuizaciji čoveka, jer nisu nama ni lideri, ni režimi krivi za naše živote, nego mi sami – kaže Ćatović.

Posebno priznanje za uspeh „Selestine“ koju je publika ispratila ovacijama, mora se odati izuzetnoj scenografiji Jasmine Holbus. Maksimalno koristeći već postojeći ambijent između crkava, njena rotirajuća scenografija, puna simbola, takođe““igra“ jednu od glavnih uloga u „Selestini“.

– U predstavi imamo tri različite socijalne sfere, a sve te ljude spaja neka strast, ljubav ili pohlepa, i meni je u tom trojstvu bio izazov. S druge strane, De Rohas je bio polu Jevrejin, što je u Španiji tog doba bilo vrlo opasno, i on je morao da krije svoje poreklo. To skriveno jevrejstvo i duplirani trouglovi bili su mi inspiracija za Davidovu zvezdu koja je okrnjena, za centar scene koji se rotira i pokazuje koliko se vrtimo u začaranom krugu svojih strasti, i koliko smo zarobljeni sopstvenim slabostima – kaže Jasmina Holbus, koju publika Grada teatra pamti i po izuzetnoj scenografiji za balet „Don Žuan“.

U autorskoj ekipi „Selestine“ su i dramaturg Maja Todorović, kostimografkinja Biljana Grgur, koreograf Ista Stepanov, kompozitor Vladimir Pejković.

Ogledalo za publiku

Milan Nešković, kako je istakao, vrlo je zadovoljan kako je publika ispratila predstavu, a De Rohasovo delo, prema njegovim rečima, iako govori o srednjovekovnom svetu, potpuno je savremeno i aktuelno.

– Ključ ovog dela upravo je u tačnosti ljudskih karaktera koji tako snažno korespondiraju s našim vremenom. Stvar je u uvek u nama i našim postupcima, o tome nam De Rohas govori, i to je ono što sam fokusirao u predstavi. Na kraju „Selestine“ na sceni je veliko ogledalo da se publika ogleda, jer sve ono što živimo, ta naša korumpirana društva, ti neiskreni međusobni odnosi, laži, prevare, taj svet u kojem su samo novac i moć važni, sve smo to sami stvorili. Ili smo svojom slabošću dozvolili da se stvori, a to opet potvrđuje da je odgovornost na nama – rekao je Nešković.

Film „Sin“ bosanskohercegovačke rediteljke Ines Tanović otvara 25. Sarajevo film festival

Sarajevo – Jubilarno, 25. izdanje Sarajevo film festivala svečano će otvoriti svetska premijera filma „Sin“ bosanskohercegovačke rediteljke Ines Tanović, koji je deo glavnog takmičarskog programa. Film će se 16. avgusta istovremeno prikazivati u Narodnom pozorištu Sarajevo i u LJetnom kinu Raiffeisen.

„Sin“ je koprodukcija Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Rumunije, Slovenije i Crne Gore. Uloge u filmu ostvarili su: Dino Bajrović, Snežana Bogdanović, Uliks Fehmiu, Emir Hadžihafizbegović, Lidija Kordić, Lazar Dragojević, Kemal Rizvanović, Enes Kozličić, Ermin Bravo, Maja Izetbegović, Jernej Kogovšek, Izudin Bajrović, Admir Glamočak…