Priče o životinjama govore o ljudima

Davne 1621. godine u francuskom gradiću Šato-Tjeri, rođen je najveći francuski i svetski basnopisac, Žan de La Fonten.

U čast tog jubileja, mlada izdavačka kuća Vagnar priredila je izbor basni u prepevu Dragoslava Ilića čiji naslov su poznati La Fontenovi stihovi: „Životinje služe da poučim ljude’’.

Ovo luksuzno izdanje namenjeno je svim uzrastima, kako deci tako i njihovim roditeljima.

Knjigu posebnom čine ilustracije akademskog slikara Vuka Dabetića koje na apstraktan način prikazuju scene basni čime je izdavač želeo da zagolica maštu najmlađih čitalaca, nudeći im, pored izuzetnih stihova, kvalitetan estetski sadržaj.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Francuski institutu u Beogradu podržali su izdavanje ovog kapitalnog dela čime je popunjena velika praznina, jer novog izdanja La Fontenovih basni odavno nema.

– Žan de La Fonten je jedan od najznačajnijih fracuskih književnika, njegovi su stihovi do danas neprevaziđeni. Prevodilac Dragoslav Ilić smatra da La Fonten za francuski jezik i kulturu isto što je NJegoš za naš jezik i kulturu.

NJegovi se stihovi, nesvesno, koriste i danas u svakodnevnoj komunikaciji – kaže za Danas Milena Zukuć, glavna i odgovorna urednica izdavačke kuće Vagnar i upravo zato se u Francuskoj i širom sveta tokom cele godine obeležava četiri veka od njegovog rođenja.

Milena Zukić kaže da je u Francuskoj glavni organizator svih manifestacija koje slave La Fontena, Muzej Šato-Tjeri, koji se nalazi u La Fontenovoj rodnoj kući. Do sada je organizovano na stotine različitih događanja, od literarnih konkursa, predstava, promocije knjiga, izložbi i drugih događanja. Ona sa ponosom ističe da je izdavačka kuća na čijem je čelu, zahvaljujući odličnoj knjizi dobila etiketu i postala zvanični promoter La Fontenove godine u Srbiji “400 ans de La Fontaine” (400 godina La Fontena).

– Ugledni francuski dnevnici i nedeljnici “Figaro” i “ Le Poan” objavili su posebna izdanja posvećena samo ovom piscu. Najveći francuski izdavač Gallimar je objavio integralno La Fontenovo delo uz sve ilustracije koje su tokom vekova pratile njegove basne – nabraja Milena Zukić.

Naša sagovornica ukazuje na činjenicu da u našem regionu poslednjih 40 godina nije bilo prevoda u stihu La Fontenaovih dela. Ovom knjigom izdavač je želeo da podseti na značaj ovog genijalnog, duhovitog, satiričnog i neponovljivog pesnika.

– Svojim stihovima La Fonten je nadahnuo mnoge velike umetnike: Šagala, Pikasa,Dalija pa i našeg darovitog Vuka Dabetića. NJegova oštra kritika društva je aktuelna i danas. Želeo je da svojim basnama, od kojih je svaka remek-delo za sebe, podseti da ne treba biti dvoličan, lukav, gramziv, laskav, nadmen, koristoljubiv. NJegovi junaci, najčešće životinje, podsećaju, odnosno poučavaju nas da je izvor najveće sreće u vrednom radu, ljubavi, prijateljstvu, umerenosti i malim životnim radostima. La Fonten je bio veliki ljubitelj prirode i smatrao je da su životinje obdarene dušom i plemenitim osećanjima kao i da je u čitavu prirodu utkana „univerzalna duša“, kaže za Danas Milena Zukić.

Konj i magarac

Na ovom se svetu pomagati treba,
umre li ti sused – grom iz vedra neba – jer se ceo teret tad na tebe svali.
Magarac pratio neljubaznog hata, samo s amovima, uzdom oko vrata,
a siromah sivac pretovaren mali,
pa zamoli konja da pomogne malo, inače umreće još pre gradskih vrata: „Molba moja nije iz nekog inata;
pola mog tereta ne bi teško palo…”
Konj odbi, nastavi da švrlja i luta dok magarac nije crko na po puta.
Da je pogrešio – jasno ko na danu – konju bi tek sada drug kad mu se prući, magarčeva kola morao je vući
i još uz to kožu njegovu odranu.
Iz knjige “Životinje služe da poučim ljude”, prepev Dragoslava Ilića

Basne nisu samo za decu

Na kraju ove zanimljive i lepe knjige Miomir Milinković napisao je odličan pogovor pod naslovom “Dete i basna” gde objašnjava šta ovaj književni žanr jeste, a šta zapravo nije.

“Aristotel je isticao da umetničko delo opravdava svoju svrhu ako sadržinom poučava i zabavlja, a kako La Fontenove basne ispunjavaju ove kriterije, one do danas snažno utiču na profilisanje moralnog lika malog čitaoca i formiranje njegove buduće ličnosti. Žan Žak Ruso takođe je svojevremeno iskazao lični stav: on smatra da pisac basne nije stvarao za decu, već za odrasle, iskusne čitaoce, sposobne da razumeju njenu kompleksnu filozofsku dimenziju, te obrise društvenih i političkih tema; međutim, naklonost dece prema svetu animalnih junaka nadvladala je realne mogućnosti njihovog uzrasta, te ona rado čitaju i slušaju basne zbog humora, dinamike radnje, dramske napetosti i kratke forme. Tako je od La Fontena do Lesinga, Krilova i docnijih basnopisaca, basna postala omiljeno štivo svih uzrasta i svih čitalačkih afiniteta, stoga će i Isidora Sekulić reći da se one doimaju kao ironija i smeh nad glupostima celog sveta. Bogatstvom značenja i poruka – zaključujemo – basna približava detetu svet odraslih i prevodi ga u sferu zabavnog i poučnog. Poznato je: La Fontenove basne su prevedene na mnoge svetske jezike i osvojile su simpatije čitalaca širom sveta. Neke od njih odavno su iskoračile iz piščevog vremena i postale opšta vrednost svih kultura, jezika i naroda. I ako je Pero uveo autorsku bajku u književnost za decu, La Fonten je, moglo bi se reći, približio basnu svetu detinjstva i učinio je privlačnom za sve čitalačke i uzrasne nivoe, a umetnička vrednost njegovog dela i snaga univerzalnih poruka nadrastaju okvire vremena i društva u kome je živeo i radio”, piše Miomir Milinković.