Prikazan film “Beograd 2041: Povratak u budućnost”

Beograđani se sada suočavaju sa velikim brojem urbanih, građevinskih, ekoloških,  saobraćajnih i infrastrukturnih problema, koji zahtevaju hitno rešavanje, jer će u suprotnom, Beograd umesto prijatnog postati nepodnošljivo mesto za život. Šta su ključni problemi, kako ih treba rešavati i da li će se takva ili slična rešenja naći u budućem GUP-u, tema su filma “Beograd 2041: Povratak u budućnost”, koji su priredili stručnjaci i aktivisti kolektiva “Ministarstvo prostora”, a koji je premijerno prikazan prošle nedelje u KC Grad.

– Odluka o novom urbanističkom planu Beograda doneta je još u avgustu 2019, i do sada je on trebalo već da bude na javnom uvidu, kako bi se građani upoznali sa njegovim sadržajem. Generalni urbanistički plan (GUP) je vrlo ozbiljan dokument, praktično je zakon koji strateški  dugoročno prati razvoj grada. Međutim, od te odluke, pa do skorašnje najave gradskog urbaniste da će rani javni uvid biti “uskoro”, nisu održane nikakve konsultacije sa građanima niti mi znamo šta se tačno sa tim planom dešava. Ne znamo na osnovu kojih podataka i dokumenata se radi, koji tim je iza njega, osim što je u pitanju Urbanistički zavod, dakle potpuno je ostalo u magli nešto što praktično određuje naše živote, objašnjava za Danas arhitekta Iva Čukić, aktivistkinja Ministarstva prostora.

Od zvaničnih informacija poznato je da je na planu radilo 250 stručnjaka, kako je gradska uprava navela, kao i da se plan “posvetio kapitalnim investicijama”.

– Mi ne znamo šta to tačno podrazumeva, osim toga ništa drugo o samom sadržaju plana nismo mogli da dobijemo. Sam gradski urbanista se pritom poziva na plan iz 1972, koji zapravo i jeste najtemeljniji GUP ikada urađen, a rađen je punih šest godina, dok su u njegovom pisanju učestvovale sve bitne domaće institucije uz pomoć međunarodnih. Pored toga, paralelno su organizovani zborovi građana, grupe koje su participirale u izradi dokumenta pre nego je on izašao na svetlost dana, a praćen je i emisijama koje su javnosti objašnjavale kako teče izrada i šta je njegov sadržaj. Prema tome, upoređivati taj plan sa ovim sada je dovođenje ljudi u zabludu, jasna je Čukić.

Ona naglašava da trenutno Beogradu fale i sveži podaci koji bi trebalo da se koriste u izradi plana.

– Popis stanovništva koji je trebalo da bude urađen ove godine će se raditi tek sledeće, a mi baratamo demografskim podacima iz 2011. Stambena strategija za Beograd nije usvojena, i mi zapravo nemamo osnovne ulazne podatke kojima se radi plan. Urbanistički zavod je pokušao da nekom inicijalnom anketom u aprilu skupi mišljenja građana, ali ona niti je promovisana na način da dođe do većeg broja ljudi i da se zaista skupi neki reprezentativni uzorak. niti je u sadržaju bila precizna u smislu strateških ciljeva, vrednosti, pravaca. U vezi s tim, mi smo radili istraživanje javnog mnjenja u junu i julu, i došli do zaključaka , najpre da svaki drugi građanin Beograda smatra da se grad razvija u skladu sa interesima moćnika, da je teritorijalno neujednačen, da su ključni problemi saobraćaj i životne sredine, što je istakla polovina ispitanika, Takođe, više od 60 odsto smatra da uopšte nije uključeno u planiranje i odlučivanje o razvoju grada, kaže Čukić.

Istraživanje je uključilo i pitanja o odnosu građana prema “kapitalnim investicijama”, kako ih aktuelna vlast naziva, kao što su gradnja na teritoriji Košutnjaka i Makiša ili gondola na Kalemegdanu.

– Vro brzo podrška počinje da pada kada građani počnu da dobijaju prave informacije. Primera radi, kada građani saznaju da se izgradnjom gondole narušava kulturno-istorijsko nasleđe i da postoji mogućnost da se kalemegdan trajno udalji od Unesko-ove liste svetske baštine, oni brzo promene mišljenje. Kada im se objasni da će se zbog gradnje, seći šuma na Košutnjaku, podrška pada na tri procenta. dakle, ljudi su mnogo jasnije opredeljeni kada su dobro informisani, kada su im važni podaci dostupni i kada su upoznati sa potencijalnim rizicima koje ti projekti nose, navodi Čukić.

Izrada GUP-a za narednih 20 godina je i bila povod za snimanje filma “Povratak u budućnost”, a ideja iza cele kampanje je u kakvom gradu želimo da živimo, kako se odnosimo spram problema koji rastu i šta radimo da ih sprečimo i unapredimo grad da bude adekvatno mesto za život. O zagađenju vazduha, saobraćajnim rešenjima, stanovanju i drugim urbanim pitanjima, u filmu govori desetak aktivista i eksperata iz oblasti klimatskih promena, arhitekture, urbanističkog planiranja. 

– U prvom delu filma mapirali smo probleme i pokazali gde oni vode u budućnosti ukoliko se njima ne bavimo, dok se u drugom delu govori o setu vrlo konkretnih predloga kako oni mogu da se isprave i spreče a život u gradu unapredi, dodaje Iva Čukić.

Autor filma “Beograd 2041: Povratak u budućnost” je Vladimir Milovanović, a u njemu govore Mirjana Jovanović, Mirko Popović, Ana Džokić, Dušan Čavić, Jasmina Đokić, Vladimir Đurđević, Slavica Čepić, Nikoleta Petković, Zoran Rubinjoni, Zoran Bukvić i Iva Čukić. U filmu su korišćeni i arhivski snimci iz dokumentarnog filma RTS-a „Beograd u 21. veku“ i emisije Marka žvaka.