Foto: Privatna arhiva Nagrađivani dizajner i profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, Slaviša Savić, poznat javnosti i po neobičnim umetničkim instalacijama, na svoj način pruža podršku studentima u blokadi — dizajniranjem i prodajom bedževa, čiji prihodi idu u vidu donacija akademcima.
Ima i svoj štand, koji je prisutan na svakom većem studentskom protestnom skupu, a sam čin prodaje, kako kaže za Danas, za njega predstavlja potpuno novo i dragoceno iskustvo.
Slavišu, podsetimo i na to, šira publika pamti i po instalaciji u obliku ogromnog balona- Beograd je svet, koji se, tokom manifestacije Dani Beograda pre više od decenije, otkačio sa Trga Slavija i sleteo čak kod Kovina, nedaleko od psihijatrijske bolnice — što su mnogi doživeli kao jednu od najpoetičnijih metafora bega.
U intervjuu za Danas govorio je o dizajnu kao alatu otpora, kako je došao na ideju da pravi bedževe, ali i, za početak, o tome kako mu je bilo u Kraljevu, odakle se vratio neposredno pre uskršnjih praznika.
Kako vam je bilo u Kraljevu?
– Reći ću samo da mi je bio rođendan i uz svaki bedž se dobijala bombona. Nisam imao vremena ni da dignem glavu od prodaje. Samo slušam i osećam atmosferu, ali kada me neko pita: „Kako je bilo?“, ja kažem: „Ne znam.“ Samo sam gledao da prodam bedževe, jer ljudi neprestano prilaze, pitaju, stoje u redovima… Nema vremena ni za pauzu za cigaretu. Zahvalio bih mojoj devojci, bez koje bi prodaja sa takvim tempom bila gotovo nemoguća.
Kada i kako je došlo do ideje da pravite bedževe?
– Ideja da napravim bedževe čijom će se prodajom prikupljati donacije za studente nastala je pre nešto više od mesec dana. Te scene sa gomilom hrane i raznih donacija u holu fakulteta, su me inspirisale da participiram. Pre svega je nastala grafika, indeks u obliku srca, kao profilna slika na mojim društvenim mrežama a kasnije je preraslo u bedž. Prva uspešna akcija prodaje je bila na samom fakultetu uz veliku podršku instagram stranice @blokada_fpu. Kasnije sam shvatio da je za prodaju ipak najidealnije mesto sam protestni skup, gde ima puno ljudi. Tako sam napravio svoj štand, jasno obeležen.
Kako ljudi reaguju?
– Neodlučni su oko toga koji bedž da izaberu, jer su stilski ujednačeni, a izbor se proširio u odnosu na onaj osnovni, u obliku srca, koji simbolizuje studentsku knjižicu. Taj bedž je unikatan, ekološki, i kao ideja – veoma jasan. Svako ko ga nosi zapravo pokazuje da je donirao i podržao ono što studenti rade. Samim tim ovo svemu je dalo dodatnu vrednost bedžu, koji je dizajniran tako da se razlikuje od svih ostalih.Još na početku studentskih blokada svi su se pitali kako da pomognu. I ja sam sebi postavio to pitanje. Em sam im profesor, em želim da ih podržim. Mogu da im aplaudiram, lajkujem objave, idem na proteste, puštam suze, ali uvek je falilo nešto konkretno. I tako se rodila ova akcija koja podržava najveću pokretačku snagu u Srbiji.
Da li vam je ovo iskustvo otkrilo šta ljudi misle o bedževima?
– Kad kažete „bedž“, većina ljudi pomisli na „Laki štrajk“ iz protesta 1996. koji je sad opet aktuelan. Svi nose taj bedž a niko da se štrajka lati. Sva postojeća ponuda je veoma oskudnog dizajna, te sam se zato odlučio da pored originalne poruke koju bedž nosi, da se stavi akcenat na estetiku, i time izdvojim od konkurencije. Prosto mi je žao ljudi koji nose kič bedževe, ipak je u ovim vremenima bedž važan i obavezni modni detalj.Među kupcima se nekad nađu i sami studenti. Iako sve ovo radim zbog njih, oni insistiraju da plate, jer su svesni da ne primam platu. To mi je baš dirljivo. Značilo mi je i kada je jedna žena prišla štandu i rekla: „Hoću da kupim baš kod vas, a ne kod ovih preprodavaca.“
Na umetničkim fakultetima postoji bliskiji odnos između studenata i profesora. Kako gledate na insistiranje studenata na nezavisnosti u njihovoj aktuelnoj borbi?
– Mislim da je to ispravno. Ovo mora da bude njihova borba, a mi tu da pomognemo, onoliko koliko oni smatraju da je potrebno. Konkretno nekoliko mojih studenata su veoma aktivni u plenumima, marševima, bukvalno žive na fakultetu. Što se mene tiče, a preporučio bih to svima, da ih pratimo, slušamo i iznad svega cenimo, jer su svojim dosadašnjim delovanjima privukli pažnju čitavog sveta.
Šta je po vašem mišljenju ključno za ovu borbu?
– Masovnost i vidljivost, pogotovo za starije građane i one koji ne koriste društvene mreže već tradicionalne medije. Znamo svi da ljudi uglavnom glasaju za ono što je najbrojnije, pa ako se podrška studentima vidi i oseti u vazduhu, i oni koji nisu razumeli možda će se zamisliti i posumnjati u ono što čuju iz tradicionalnih izvora. Možda bedž deluje kao nešto beznačajno ali on može mnogo postići, samo toga mnogi nisu svesni. Tim obeležjem pokazujemo koliko nas ima. I, mislim, da bi bila velika nepravda da studenti ne dobiju Nobelovu nagradu za mir. Od mene su već sad dobili sve desetke.
Da li imate nekih problema u vezi sa bedževima?
– Ideja ima sve više i s te strane problema nema. Ali ima sa proizvođačima — prebukirani su i verovatno su trenutno najzaposlenija branša u Srbiji. Nema ih mnogo i izlaze mi u susret kad čuju da je za studente, pa daju i popuste. Zadovoljan sam i započeo sam i onlajn prodaju, gde će biti proširen asortiman na cegere, balone, majice. U Rektoratu na Kosančićevom vencu jedan student se ponudio da prodaje bedževe jer je tamo svakog dana, pa se mogu nabaviti i tu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
