Foto: Igor ŽivkićU svojoj četvrtoj knjizi dokumentarne proze “Protivnarodni osmeh” Tibor Varadi ponovo nas uvodi u svoju stvaralačku radionicu. Iz advokatske arhive svojih predaka plete priče u kojima nas premešta iz prošlosti u sadašnjost i u kojima spaja nespojivo. Promocija ove knjige zakazana je za večeras u 19 časova na brodu „Cepelin“ u Novom Sadu.
Knjiga Protivnarodni osmeh objavljena je u izdanju Akademske knjige, a na večerašnjoj promociji će o njoj, pored autora, govoriti akademik Milivoj Nenin i urednik tribine Đorđe Randelj.
U svojim proznim knjigama, Varadi je komotan u svojoj slobodi da prividno piše o čemu hoće, dok je, s druge strane, odgovoran prema priči koju je započeo. I kada se seli iz dosijea u dosije, to nisu proizvoljna lutanja, već traženje paralela između različitih sudbina, ne bi li se naposletku došlo do onoga o čemu ne postoji pisani trag.
„Tragova i dokaza o okupatorima i okupiranosti ima mnogo i u naučnim publikacijama. Tu su i udžbenici istorije. Ali me i dalje ne ostavlja na miru pitanje šta se dešavalo sa susednim ulicama ili na drugoj obali Begeja, a što tada nisam video. Ovi spisi su u tome od pomoći. U njima vidim jednu nečovečnu vlast, ali i popodneva, susrete, kao i nervoze, uzbuđenja, nastale mimo ideologije. Vidim da su postojali i privatno životi, i da je bilo ljudi koji su ponajviše živeli ili oponašali svakodnevni život. Vidim i šta su radili Emil, Marija, Suzana (ili Susanna) – i još neki drugi“, ističe Tibor Varadi o ovoj knjizi.
Podsetimo, pričama iz advokatske arhive Spisi i ljudi i Put u juče, kao i dokumentarnim romanom Dogodilo se u Ečki, Varadi je pokazao da o istoriji bolje od svih naučnih knjiga govore priče o sudbinama malih ljudi. Kao pisac, izneo ih je na svetlost dana iz jedinstvene arhive advokatske kancelarije Varadi. Svojevremeno je izjavio da kada je otišao u penziju, tražio je neki skriveni put nazad u književnost i da je imao neizmerno sreće upravo s tom porodičnom arhivom.
„U njoj su nekim čudom od 1896. do 2014. sačuvani svi spisi. To je zaista besprimerno. Naravno, postoji još značajnih advokatskih kancelarija u Vojvodini, ali mislim da nema primera da je neka od njih više od 100 godina zadržala sve spise. Taj svet malih sporova gotovo se sam od sebe pretvorio u književnost. Inače, što se pristupa tiče, toga se gotovo religiozno držim, iako sam slabo religiozan, da ne menjam ništa kada su činjenice u pitanju. Ako na pojedinim mestima imam želju da saopštim nešto u vezi s tim, onda čitaocu naglašavam da to sada ja govorim “šta bi bilo da je bilo”. Dakle, čitaocu uvek dajem signal kad je nešto moja varijacija u vezi s temom, tj. “slučajem”. Ali, na činjenicama nikada ništa nisam menjao. Najčešće nisam ni imao iskušenje da to uradim jer su činjenice, ako se polože jedna kraj druge, same po sebi postajale književnost“, objašnjava Varadi kako je od „slučajeva“ stvarao „priče“.
O autoru
Tibor Varadi (Várady Tibor) je poznati pravnik. Studije prava završio je u Beogradu, a potom je na Harvardu stekao zvanje doktora pravnih nauka. Predavao je na mnogim poznatim univerzitetima u svetu, bio je učesnik u značajnim sporovima pred Međunarodnim sudom pravde i međunarodnim arbitražama. Karijeru je započeo kao advokatski pripravnik u porodičnoj advokatskoj kancelariji u Bečkereku (Zrenjaninu). Arhiva te kancelarije je temelj njegovih proznih knjiga. Prve radove iz oblasti lepe književnosti objavio je u novosadskom časopisu Új Symposion. Od pokretanja časopisa, 1965. bio je njegov urednik, od 1969. do 1971. godine odgovorni urednik. Do sada je objavio ukupno petnaest proznih knjiga na mađarskom, srpskom, engleskom i nemačkom jeziku. Objavljena prozna dela na srpskom jeziku: Mit i moda (eseji), 1978, (nagrada „Stražilovo“); Spisi i ljudi. Priče iz advokatske arhive, 2015; Put u juče. Priče iz advokatske arhive, 2017; Dogodilo se u Ečki. Dokumentarni roman, 2019; Tajna mišjesive sobe, 2020.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
