Foto: Danas

Na početku ove sezone, večeras će biti predstavljena knjiga Lasla Vegela “Novosadski dnevnik 1991-2016”, kao i Zbornik radova sa Međunarodne naučne konferencije o njegovom književnom delu „Drugost Lasla Vegela“, obe u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada. Pored autora i izdavača Bore Babić, na promociji će govoriti Vladislava Gordić Petković, Gordana Nonin i domaćin Festivala Đorđe Randelj.

Ovaj Festival je pravi kulturni događaj u gradu, a za protekle četiri godine organizovano je ukupno 155 promocija, koje su uvek bile izuzetno posećene, u mnogo većem broju nego što je to u današnje vreme uobičajeno kada su promocije knjiga u pitanju. Tvorac Festivala, Đorđe Randelj, kaže za list “Danas” da je takav Festival mogao da napravi samo neko ko dugo pamti.

-Znao sam kakva je publika u Novom Sadu, dišem sa njima… Oni su znali dočekivati goste sa cvećem ispred Srpskog narodnog pozorišta kada je Sterijino pozorje. Rešio sam tada, pre četiri godine, da im dovedem goste sa kojima mogu da uživaju u kulturi. Dovedem tada Vladimira Pištala, uz gromoglasnu najavu. Gde ćeš bolje za početak: profesor američke istorije na univerzitetu Vuster u Masačusetsu. On Sarajlija, Bosanac, predaje američku istoriju – Amerikancima. “Dođe” s njim i Nikola Tesla, niko drugi nego baš najgenijalniji Srbin Nikola Tesla, ali dođe ogrnut koricama Pištalove knjige “Tesla, portret među maskama”. Dođe i Nenad Šaponja, izdavač, čovek koji je ukoričio Teslu. Umalo nismo potonuli, silna vojska pritisla nam lađu. A Pištalo ne zaklapa. Svi se u uši pretvorili. Dva i po sata trajao je razgovor s publikom. Od tada, iz nedelje u nedelju… četiri godine. Filmski reditelj i pripovedač Goran Marković mi je rekao posle gostovanja na brodu da se ovako osećao samo u Kanu i Veneciji, priseća se, sa ponosom, Randelj prve večeri na brodu.

Zaista, impozantan je broj stvaralaca koji su se predstavljali u okviru ovog Festivala i bilo bi nepravedno bilo koga izdvajati. Po rečima spisateljice Vide Ognjenović, predsednice PEN centra Srbije, “neverovatno je ono što svojom energijom uspeva da uradi Đorđe Randelj, energijom i verom u to da građani još postoje i imaju ovakvu žeđ za kulturom”.

“Uvek sam želeo da budem kapetan lađe, da imam belu šapku sa plavim širitom… možda i brkove u visini gornje usne. I sve što sam u životu sanjao, sve mi se ostvarilo, samo drugačije i – lepše. Nisam kapetan lađe, ali zbog mene na jednu belu lađu na Dunavu, u centru Novog Sada, svake srede dođu stotine ljubitelja knjige i lepe književnosti. Sav gospodski Novi Sad, ako to još postoji, a ja hoću da verujem da postoji. I navijam, iz sve snage…”, izjavljuje Randelj koji će večeras, kao pravi kapetan, dočekati publiku na brodu.

Povezani tekstovi