Prozna dela srpskih naučnika

U ukupno deset tomova pred publikom su sada književna dela naših najvećih i najboljih naučnika na svetskom glasu, koji su pored talenta za nauku imali i izuzetni literarni dar.

O ediciji su na Sajmu knjiga govorili ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, Jelena Trivan – direktorka i glavna i odgovorna urednica JP Službeni glasnik, Aleksandar Jerkov – direktor Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković i Aleksandar Gatalica – operativni urednik edicije i član Redakcionog odbora.

Ovaj izdavački poduhvat objavljen je u saizdavaštvu sa Univerzitetskom bibliotekom Svetozar Marković, a njegovi pokrovitelji su, kao što je to bio slučaj i prošle godine sa edicijom Prvi svetski rat u srpskoj književnosti, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Pokrajinska vlada AP Vojvodine. Veliku vrednost ovog poduhvata potvrđuje i činjenica da je čitaocima preporučuje Odeljenje jezika i književnosti SANU.

U uvodnoj reči, Vukosavljević je ocenio da je ova edicija, kao i prošlogodišnja, kapitalno izdanje i da je JP Službeni glasnik obema napravio veliki iskorak na putu dobrog glasa.

Knjige srpskih velikana nauke naići će, ne sumnja ministar, na interesovanje ne samo stručne javnosti već i čitalaca koji cene pravu književnost, bez obzira na to što neki francuski mislioci, kako je napomenuo, govore da je ovo epoha u kojoj ima više pisaca nego čitalaca.

I ne znajući da će, nešto kasnije, ova edicija biti nagrađena kao izdavački poduhvat ovogodišnjeg Sajma knjiga, Vukosavljević je, ogradivši se da nije upoznat sa poduhvatima drugih izdavača, rekao da je ona prema njegovom mišljenju u samom vrhu ovogodišnje književne produkcije kojom Službeni glasnik potvrđuje svoju važnu kulturološku misiju.

Ministar kulture i informisanja juče je, kako je kazao uz rizik, najavio i novu ediciju kojoj će iste institucije kao i prošle godine biti pokrovitelji – reč je o sabranim delima Stanislava Krakova koji je prethodnih decenija slučajno, ali uglavnom namerno zapostavljan iako je velika zvezda kulture 20. veka.

Igor Mirović podvukao je da Srbi iz Vojvodine baštine tradiciju Nikole Tesle, Milutina Milankovića i Mihajla Pupina, koji su sa srpskim narodom živeli u granicama Austro-Ugarske, i zbog toga se u Vojvodini i oseća posebna odgovornost u odnosu na njihovo delo koje treba predstaviti mladim generacijama. Uostalom, o tome svedoči i nedavno ustanovljena nagrada Mihajlo Pupin za trajan doprinos razvoju Vojvodine u oblasti stvaralaštva.

Jelena Trivan iznela je svoje dve impresije: prva je da se ovim dvema edicijama pobija opšti stav javnosti da u državnim institucijama ne postoji interes za kulturu, jer su se i prošle godine, i ove za pet minuta svi dogovorili o objavljivanju edicija i, štaviše, o novoj koja treba da iduće godine predstavi delo Stanislava Krakova.

Druga impresija je više žal što je prošlogodišnja edicija, iako veličanstvena kao i ova, prošla bez nagrade.

No, Službeni glasnik nastavlja da srpskoj javnosti pokazuje šta je naša prošlost: u knjigama naučnika, koje su sada pred nama, čitaoci će otkriti niz nepoznatih detalja – za jedan se, recimo, nije mnogo znalo, a odnosi se na to da je Milutin Milanković bio i književnik, i da je dobio Pulicerovu nagradu. Knjige naučnika u ovoj ediciji vode na putovanje kroz istoriju i književnost, a njihovi su autori bili renesansni duhovi, rekla je Trivan.

Aleksandar Jerkov izrazio je želju da knjige u kojima su se našla prozna dela srpskih naučnika budu u svakoj kući, i da im se treba posvetiti, dok se Aleksandar Gatalica, kao operativni urednik, zahvalio priređivačima, lektorima, i Goranu Ratkoviću na opremi knjige, dodajući da rad na ediciji nije bio nimalo lak – počeo je u martu ove godine, ali – kako je objasnio, „nije bilo lako ni prošle godine, ali kad je lako, onda ništa ne napravite“.

I naučnici i pisci

U ediciji Prozna dela srpskih naučnika, u deset tomova, zastupljeno je devet autora, a u knjigama su objavljeni njihovi romani, autobiografije, popularna nauka i eseji. Razmak od najstarijeg do najmlađeg rukopisa je 205 godina: od Atanasija Stojkovića do Gorana Milašinovića. Sadržaj tomova je sledeći: Atanasije Stojković Kondor ili otkrovenje egipatskih tajni i Aristid i Natalija; Stojan Novaković Kaluđer i hajduk; Mihajlo Pupin Sa pašnjaka do naučenjaka; Mihailo Petrović Alas Roman jegulje; Laza Lazarević Pripovetke; Goran Milašinović Apsint (jedan tom); Milutin Milanković Kroz Vasionu i vekove; Vladan Đorđević Golgota, roman iz balkanskog života; Radovan Samardžić Sulejman i Rokselana. U dva toma zasebno su dati Ogledi srpskih naučnika i Autobiografska proza srpskih naučnika.

Edicija ima ukupno 5.000 stranica, i donosi retke fotografije pisaca, nacrte, proračune, diplome, nagrade…