Radonjić: Pozorišta bezbednija od restorana, najveći problem scena i glumci 1Foto: STEFANA SAVIC

Ona je, posle jučerašnje sednice Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva Republike Srbije od zarazne bolesti kovid 19, objasnila da će maksimalni broj posetilaca na kulturnim događajima biti do 500 ljudi, uz obavezno nošenje maski i razmak od 1,5 metara između osoba, objavljeno je na sajtu Vlade Srbije.

„Moramo se pridržavati svih preventivnih mera koje rizik infekcije svode na minimum, zbog čega je neophodan smanjen broj prodatih karata i fizička distanca između posetilaca kulturnih događaja“, prenose se u saopštenju reči Darije Kisić Tepavčević, koja je odluku Kriznog štaba o ponovnom otvaranju pozorišta i bioskopa najpre saopštila preko RTS.

Ona je na nacionalnoj televiziji najavila da će bioskopi i pozorišta do ponedeljka biti očišćeni i da će svakoj ustanovi postojati redari, ali da se „polazi od činjenice da je svako odgovoran za sopstveno zdravlje“.

Iz Vlade Srbije kasnije je juče saopšteno i da „organizatori treba da se pridržavaju svih preventivnih mera pri organizovanju događaja, koje su dogovorene na sastanku premijerke Ane Brnabić i predstavnika pozorišta, bioskopa i manifestacija“.

U pozorištima širom Srbije juče se očekivalo zvanično obaveštenje Republičkog Kriznog štaba o merama koje su institucije kulture dužne da spovedu pre i kad ponovo počnu da rade.

– Ništa još zvanično nismo dobili. Nemaju svi teatri iste uslove za sprovođenje mera, tako da je potrebno da se svako prilagodi novim uslovima rada. Pozorišta su bezbednija od restorana i tržnih centara, ali najveći problem su scena i glumci – kaže za Danas Predrag Radonjić, direktor Narodnog pozorišta Priština, sa sedištem izmeštenim u Gračanicu.

Otvaranje pozorišta i bioskopa bilo je top tema među poslenicima kulture poslednjih dvadesetak dana.

Nakon što je Ana Brnabić sredinom ove nedelje izjavila da je vlada, u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije i predstavnicima radnika i institucija u kulturi, predložila mere zdravstvene zaštite i preporuke za organizovanje rada ustanova kulture, 24. avgust je nezvanično bio označen kao dan „D“ za oživljavanje pozorišnih scena i bioskopskih projekcija.

Ana Brnabić je 19. avgusta na sastanku samo sa predstavnicima beogradskih pozorišta, bioskopa i manifestacija najavila da će mere i preporuke biti upućene na razmatranje Republičkom kriznom štabu za suzbijanje epidemije, kako bi se u što kraćem periodu donela najbolja i najodgovornija odluka o načinima rada ovih ustanova.

Ona je ukazala da „institucije i poslenici kulture trpe ozbiljne posledice tokom epidemije korona virusa, zbog čega su učinjeni veliki napori kako ne bi bio ugrožen status zaposlenih u ustanovama kulture i honorarno angažovanih umetnika i saradnika tokom epidemije“.

Dan kasnije, 20. avgusta, u niškom Narodnom pozorištu, okupili su se predstavnici svih pozorišta u Srbiji, bez Beograda, da bi razgovarali o istoj temi.

Kako Danas nezvanično saznaje, oni su, nezadovoljni što se sa beogradskim institucijama kulture razgovara na republičkom nivou, a ostala pozorišta u Srbiji ignorišu, iako van prestonice radi 80 odsto srpskih pozorišnih kuća i održava se 90 posto festivala.

Sa tog niškog sastanka Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije i Zajednice profesionalnih pozorišta Vojvodine upućeno je pismo Kabinetu premijera Srbije i Republičkom Kriznom štabu, koje je sa saopštenjem sa sastanka juče dostavljeno i medijima.

U pismu se ističe da je „prvi put u istoriji pozorišnog života Srbije održan sastanak Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije i Zajednice profesionalnih pozorišta Vojvodine, koje okupljaju 29 teatara Srbije i organizatore 42 pozorišna festivala van Beograda“ i da je na njemu „diskutovano je o predlozima preventivnih mera pod kojima bi se nastavio kulturni i pozorišni život u našoj zemlji“.

„Uz žaljenje što i predstavnici pozorišta koja su okupljena u ove dve zajednice, a čine ih dve trećine pozorišnih institucija i devet desetina festivalske stvarnosti Srbije, nisu bila ranije u prilici da daju svoje predloge i preporuke, konstatovali smo da je većina mera koje su prezentovane javnosti dobra i primenljiva. Reč je o saopštenjima i intervjuima predsednice Vlade Srbije, preporukama Sekretarijata za kulturu Beograda, predlozima reditelja Nebojše Bradića i tog direktora NP pozorišta Niš, koji će omogućiti bezbedne okolnosti za nastavak pozorišnog života… Takođe je konstatovano da su izvesne mere problematične i teško ostvarljive, tako da ćemo se radi operativnosti ovog puta u nakraćem usresrediti na njih, kako bi konačne preporuke koje dobijemo bile što uspešnije i prilagođene uslovima pozorišnog života“, navodi se u pismu koje je u ime učesnika skupa u niškom NP uputio dirketor ovo pozorišta Spasoje Ž. Milovanović na adrese premijera Srbije i Republičkog kriznog štapa.

Njima je predočeno niz konkretnih problema, koje treba rešiti, kao i neophodnih mera koje treba uvesti da bi se obnovio pozorišni život u Srbiji.

„Od krucijalne je važnosti da osnivači pozorišta obezbede neophodna sredstva za dezinfekciju i različite beskontaktne aparate“, kao i da se „donesu realne i ostvarljive preporuke koje se tiču rada glumaca i drugih radnika pozorišta tokom proba i igranja predstava“, navodi se, između ostalog u „niškom pismu“.

U njemu se predlaže i davanje dozvola za igranje predstava na otvorenom, upošljavanje neophodnog osoblja za održavanje i čišćenje pozorišnih zgrada, uz donošenje jasnog zaključka o održavanju ili neodržavanju festivala kako domaćih, tako i međunarodnih.

„Predloženo evidentiranje gledalaca je problematično kako sa pravnog aspekta, tako i u smislu kreiranja negativnog osećaja kod publike u prostoru koji bi trebalo da neguje prevashodno duh slobode… Pojedinačna pratnja svakog gledaoca u toalete i dezinfekcija toaleta nakon svakog pojedinačnog korišćenja, nije ostvarljiva zbog nedostatka radnika, a takođe se ne primenjuje ni u drugim mestima javnih okupljanja. Takođe upućujemo molbu osnivačima pozorišta i Vladi Srbije da sagledaju mogućnost opremanja zgrada pozorišta adekvatnim sistemima provetravanja i klimatizacije. Na sastanku je jasno izneto da osim Srpskog narodnog pozorišta, Narodnog pozorišta Leskovac i Pozorišta „Bora Stanković“, koja su u prethodne četiri godine renovirana, niti jedno drugo pozorište nema funkcionalni sistem provetravanja i klimatizacije. Ovo smatramo jako bitnim jer su zgrade pozorišta najznačajnije sale, a često i jedine u svakom od gradova. Nadamo se da će Vam ovo pomoći da, u koordinaciji sa Kriznim štabom, Ministarstvom kulture i informisanja i rukovodstvima lokalnih samouprava donesete opšte preporuke koje će poslužiti svim pozorištima da, prema svojim specifičnim uslovima, donesu pojedinačne pravilnike rada u vreme pandemije korona virusa i na taj način se omogući bezbedan rad pozorišta, njegovih uposlenika i sigurnost publika“, poručeno je iz Niša.

Planovi niškog NP

Direktor NP Niš Spasoje Ž. Milovanović najavio je da će niški glumci odmah krenuti da pripremaju novu predstavu „Šesti oktobar“, koja treba da odgovori šta se dogodilo dve decenije posle oktobarskih promena u Srbiji 2000. godine. On je rekao da ovo pozorište planira još tri premijere, ali da ne može da garantuje da će se sve i realizovati.

close
Radonjić: Pozorišta bezbednija od restorana, najveći problem scena i glumci 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.