Revolucionarni duh avangardne muzike u ranom 20. veku 1foto Astrid Ackermann

Gost dirigent iz Francuske Fransua-Ksavije Rot i rusko-američki pijanist Kiril Gerštajn izveli su početkom novembra sa Simfonijskim orkestrom Bavarskog radija u Herkules sali minhenske dvorske rezidencije dela Debisija, Šenberga i Stravinskog.

Debisijevu partituru za „Jeux“, poslednje završeno orkestarsko delo ovog kompozitora koje je nastalo 1912/1913. kao baletska muzika, koreografisao je Vaclav Nižinski po nalogu Sergeja Đagiljeva za pariski ”Ballets Russes”.

Premijera baleta je bila 15.maja 1913. sa dirigentom Pjer Monteom u pariskom Théâtre des Champs-Élysées, tačno dve nedelje pre praizvođenja dela Stravinskog „Posvećenje proleća“, koje je kreirala ista baletska trupa.

Koreografija predstave potiče takođe od Nižinskog, koji je i sam u toj predstavi igrao zajedno sa Tamarom Karsavinom.

Šenbergov koncert za klavir i orkestar je nastao između juna i decembra 1943, a bio je praizveden 6. februara 1944. u Njujorku sa NBC Symphony Orchestra sa dirigentom Leopoldom Stokovskim i pijanistom Eduardom Štojermanom.

Ovaj koncert neshvaćenog revolucionara u muzici je komponovan u duhu romantičnog žanra 19. veka sa lapidarnim naslovom Concerto for Piano and Orchestra.

Već prvi tonovi klavira deluju strano u svom kontrapunktu u odnosu na borbeni kredo.

Već prvim tonovima slušalac oseća kao da je prenet u zvučni kosmos poznih klavirskih dela Johanesa Bramsa: direktno u decentnom taktu koji podseća na bečku muzičku tradiciju sa arabesknim melodijskim linijama.

Šenberg je ovaj klavirski koncert, kome se pridaju revolucionarne odlike, komponovao u maniru dodekafonije – dvanaestotonskom (Zwölftonmusik) muzikom.

Solo klarinet i klavir su u dramatičnom i dijalogu i alternirajućim „dolce“ replikama, dok najzad violine ne preuzmu osnovnu temu koncerta u cantabile stilu.

Praizvođenje „Posvećenja proleća“ Igora Stravinskog 1913. sa Đagiljevim Ballets russes bio je jedan od najvećih skandala u istoriji muzike.

Varvarski ritual mnogobožačke prolećne žrtve u radikalnom stilu moderne muzike u ono vreme bilo je neviđena provokacija za parisku publiku.

Gost dirigent iz Francuske Fransua-Ksavije Rot je ovo veče koncipirao u duhu avangarde u ranom 20. veku sa dve baletske kompozicije i izvrsnim pijanistom Kirilom Gerštajnom sa koncertom Arnolda Šenberga sa revolucionarnom dvanaestotonskom muzikom.

Publika je sa oduševljenjem prihvatila ovakav izuzetan program i sa ovacijama klicala pijanisti, dirigentu i orkestru.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.