Romčević: Treba oformiti etičku komisiju

S druge strane, nakon analize sličnosti između dva dela koju je na društvenim mrežama objavila dramska autorka Biljana Srbljanović, umetnici i kulturni radnici smatraju da treba sprovesti detaljnu ekspertizu oba scenarija, a scenarista i profesor FDU Nebojša Romčević predlaže da se oformi i etička komisija pri udruženju scenarista koja bi to razmatrala.

Podsetimo, Srbljanović je navela brojne sličnosti između filmskog projekta „Dara“, koji je u potpunosti finansiran iz budžeta Republike Srbije i koji je, kako kažu autori, nastao zahvaljujući podršci predsednika Aleksandra Vučića, i filma Lordana Zafranovića „Djeca Kozare“, koji se takođe bavi temom logora Jasenovac i decom u vihoru rata. Zafranovićev projekat tri puta je odbijan na konkursima FCS-a pre nego što je u julu 2020. podržan u iznosu od 30 miliona dinara, a kuriozitet je i da je na čelu poslednje komisije koja je odbila scenario Arsena Diklića bio reditelj Predrag Antonijević.

Na čelu komisije za sufinansiranje proizvodnje domaćeg dugometražnog filma sa nacionalnom temom koja je u novembru 2018. godine Antonijevićevom projektu „Dara“ dodelila sredstava u iznosu od 61 milion dinara, ali i odbila Zafranovićevu „Djecu Kozare“, nalazio se pisac i urednik Kulturno-umetničkog programa RTS-a Vladimir Kecmanović. On za Danas kaže da su sličnosti koje se navode između dva scenarija opšta mesta vezana za Jasenovac ili Holokaust.

– Da bi bila izbegnuta sličnost sa Diklićevim scenarijom, Dara Nataše Drakulić i Predraga Antonijevića je u Jasenovac, umesto teretnim vozom, pretpostavljam, trebalo da stigne ne trotinetu. U Jasenovcu je trebalo da bude vode i hrane u izobilju. Časne sestre su imale da za logorske sužnje organizuju karaoka žurke. Dara je trebalo da se zove Lela, ili, možda, Lella. A Sveti Vukašin iz Klepaca, sa rečima kojima je porazio dželata, ne bi smeo da bude istorijska ličnost, nego plod Diklićeve mašte, ne bi li teze mudraca na društvenim mrežama bile manje nedotupavne – smatra Vladimir Kecmanović.

Upitan zbog čega je komisija FCS-a 2018. godine prednost dala Antonijevićevom a ne Zafranovićevom projektu, odgovara da je „Dara iz Jasenovca“ mnogo modernija. – Projekat „Dara“ je moderniji, i nije star 40 godina, što i oni sa druge strane uviđaju. Realno je izvodljiviji. Projekat Lordana Zafranovića je naknadno takođe dobio podršku, pa ćemo videti da li će biti snimljen – kaže Kecmanović, koji je bio u istoj komisiji za sufinansiranje domaćih filmova sa nacionalnom temom i naredne, 2019. godine. I ova komisija, koja je radila u gotovo istovetnom sastavku – Dragan Jeličić, Vladimir Kecmanović, Radoslav Mihajlović, Božidar Marjanović (i Aleksandar Gatalica koji je došao umesto Stevana Marića) odbila je film „Djeca Kozare“ Lordana Zafranovića.

– Projekat „Dara iz Jasenovca“ scenaristkinje Nataše Drakulić i reditelja Predraga Antonijevića dobio je sredstva na drugom konkursu FCS za sufinansiranje filmova sa nacionalnom tematikom u novembru 2018. Na istom konkursu projekat „Djeca Kozare“ scenariste Arsena Diklića i reditelja Lordana Zafranovića bio je drugopreporučeni, odmah iza projekta „Hadžijino zvono“, scenarista Vojislava Nanovića i Milene Marković i reditelja Milutina Petrovića. Nažalost, u tom trenutku komisija je raspolagala sredstvima samo za jedan igrani film. Da je komisija, međutim, imala „dobar nos“ svedoči i to što su i „Hadžijino zvono“ (2019) i „Djeca Kozare“ (2020) dobili sredstva na istom konkursu kada je finansijska situacija bila povoljnija i stimulisana su po dva igrana filma – kaže za Danas Dragan Jeličić, filmski kritičar i urednik filmskog programa TV Pink.

On naglašava da se u ovom slučaju ne može govoriti o plagiranju scenarija.

– Scenario „Dare iz Jasenovca“ svakako nije plagijat scenarija „Djece Kozare“ ako pod plagijatom ne podrazumevamo opšta mesta, poznata i iz istorijskih čitanki. Ovde moram da se ogradim, jer nisam gledao sam film, tako da je moguće da je naknadno, ukoliko je bilo druge i treće ruke scenarija (kako su autori komisiji obećali na razgovoru, jer po sopstvenom priznanju zbog vremenskih rokova na konkurs je predata prva ruka), dodato nešto i iz Diklićevog scenarija, ali mala je verovatnoća da bi se čak i tada moglo govoriti o plagijatu – napominje Jeličić.

On dodaje da je Antonijevićev projekat pre dve i po godine dobio prednost u odnosu na Zafranovićev iz barem tri razloga, te da se svi nalaze u odluci Komisije i zapisnicima sa sastanaka Komisije.

– Scenario, mada nedovršen (ili upravo zbog toga) nije iscrpljivao temu, odnosno projekat je otvarao vrata za druge autore sa ličnim preokupacijama, što će, nadam se, Lordanov film i potvrditi. Zatim, projekat, mada uz srazmerno veliki budžet (2.400.000 evra tada), bio je mnogo bliži realizaciji nego „Djeca Kozare“, koji je tek započeo sa prikupljanjem sredstava. Najzad, bez obzira što je Diklićev scenario zanatski kvalitetniji od tadašnje prve ruke Nataše Drakulić, „Djeca Kozare“ je patio od nekih ideološko-političkih predrasuda, razumljivih za vreme u kome je nastao (1986), pa je autorima preporučeno da ga modernizuju i prilagode savremenom filmskom izrazu – objašnjava Dragan Jeličić.

On pak problem vezan za „Daru iz Jasenovca“ vidi u tome što je film premijerno prikazan na televiziji, čime su bioskopi u potpunosti zanemareni ali i čime je, kako kaže, prekršen zakon.

– Ono što je, međutim, najveći problem čitave halabuke koja se digla u vezi sa istorijski, pa i kinematografski, nesumnjivo značajnim projektom, jeste činjenica da je prikazivanjem filma na javnom servisu pre nego što je on viđen u bioskopima grubo prekršen Zakon o kinematografiji (član 24) koji nedvosmisleno ukazuje da se film finansiran ili sufinansiran sredstvima iz budžeta Republike Srbije mora prvo prikazati u bioskopima, pa tek posle šest meseci na televiziji ili drugim vidovima distribucije. Bez obzira ko je doneo ovu odluku, izvršni producenti ili neko iz vrha države, Filmski centar je morao odreagovati, jer kakav je to nacionalni projekat koji ignoriše nacionalnu bioskopsku mrežu, podržanu od te iste države? – zaključuje Dragan Jeličić.

Nebojša Romčević, scenarista i profesor na FDU, kaže za Danas da je njegov predlog da se oformi etička komisija koju bi inače trebalo da ima svaka gilda autora i da nije mudro da se o tome da li je nešto plagijat ili ne presuđuje u medijima.

– Evo, upravo sam napisao pisamce članovima udruženja scenarista s predlogom da se oformi etička komisija. Ovo bi bio samo povod. Prosto, svaka gilda autora ima takve etičke komisije koje rešavaju slične probleme. Naravno, to nije sudska odluka ali jeste određivanje svih kolega prema određenoj temi – kaže Romčević dodajući da nije mudro da svako pojedinačno iznosi stav o sličnostima i razlikama dva scenarija. Na opasku Danasa da se pitanje našeg lista odnosi isključivo na sličnosti između scenarija „Djeca Kozare“ i „Dara iz Jasenovca“, na koje je skrenula pažnju dramaturškinja i profesorka FDU Biljana Srbljanović, Romčević kaže da bi voleo da ona nije u pravu.

– Ukoliko je Biljana u pravu, oplešće se toliko ružnih stvari da je to zastrašujuće. Mislim da je najbolje da se oformi etička komisija jer onda se presude ne bi donosile u medijima – ističe Romčević, dodajući da makar tako radi američka gilda čija je komisija veoma moćna.

– Ljudi bi onda mogli da pročitaju, da kažu odavde do ovde jeste ili nije, zamolili bi Lordana Zafranovića da pošalje scenario, Biljanu Srbljanović da šeruje to što ima. Odredili bi se članovi komisije koji se obično biraju, nasumice, rendom, odnosno makar tako radi američka gilda. Ljudi onda to mogu da pročitaju, niko na njih ne može da vrši uticaj i donesu odluku. Ta odluka nije obavezujuća, ali je etički neporeciva – ističe Romčević, dodajući da niti je Biljana Srbljanović neozbiljna niti su to autori. – Ne možemo mi da sudimo po afinitetima ali mislim da je ovo savršena prilika da se udruženje scenarista regrupiše na etičkim, a ne samo na profesionalnim stvarima – zaključuje Nebojša Romčević.

Filmski reditelj Stevan Filipović napominje da nije gledao film niti čitao pomenuti scenario.

– Nisam čitao Zafranovićev scenario, niti sam gledao „Daru“, tako da možemo da pričamo samo o nakaradnosti sistema u kome Lordanu Zafranoviću, čoveku koji ima najviše umetničkog i moralnog kapitala na svim ovim prostorima da snimi film o Jasenovcu, razne komisije FCS prvo odbijaju scenario nekoliko puta (sa izgovorima da je film preskup), zatim dodeljuju rekordnu sumu novca Antonijeviću, a onda Antonijević sledeće godine predsedava komisiji koja opet odbija Zafranovićevu „Djecu Kozare“, da bi se, pošto je Antonijevićevom projektu već planirana premijera, Lordanu Zafranoviću tek 2020. dodelila značajno manja sredstva, posle skoro decenije mrcvarenja. I šta sad Zafranović da radi, sa temom koja je već realizovana, i sa budžetom kojim je nemoguće realizovati film? Ne samo da je ovo sažet primer svih problema sa načinom rada komisija FCS, nego i živa ilustracija nedostatka minimuma morala i ljudskosti onih koji nam se lažno predstavljaju kao „prvi“ koji su o ovoj temi rešili da progovore. Temi o kojoj je, inače, već 1945. snimljen prvi jugoslovenski dokumentarni film – „Jasenovac“ Gustava Gavrina, a zatim još 12 različitih filmova u periodu 1945-1987 – kaže Stevan Filipović za Danas.

Srđan Vučinić, filmski kritičar i esejista, smatra da treba uraditi detaljnu ekspertizu sličnosti dva dela.

– Sigurno bi trebalo uraditi detaljniju ekspertizu sličnosti o kojima govori Biljana Srbljanović, u kojoj bi učestvovalo više kompetentnih ljudi. I pored toga, nesumnjivo je jedno: Lordanu Zafranoviću, autoru koji je čitavim svojim opusom bio najpozvaniji da snimi daleko slojevitiji i značajniji film na temu genocida u Jasenovcu (a prema predlošku jednog od naših najboljih scenarista, Arsena Diklića) – praktično je oduzeta prilika da uradi tako nešto. To je prava slika naše današnje kulture, i nedoraslih pojedinaca koji o njoj odlučuju – naglašava Vučinić.

I Tatjana Mandic Rigonat, pozorišna rediteljka, ističe da je neophodna stručna analiza dva dela, koja bi se, pre suda, mogla uraditi i na katedri za film FDU.

– Biljana Srbljanović je napravila uporednu analizu filma „Dara iz Jasenovca“ i scenarija „Djeca Kozare“. Ona je apsolutno stručna, profesorka je na katedri za dramaturgiju FDU. Pratila sam golgotu Lordana Zafranovića, nesumnjivog velikana jugoslovenskog filma, da snimi „Djecu Kozare“ po scenariju Arsena Diklića i šta je Lordan govorio. Analizu pre suda mogu da izvrše i na katedri za film na FDU. Nepojamna je sramota, kriminal, ako se višestruko utvrdi da su delovi scenarija Arsena Diklića završili u filmu Antonijevića i scenariju Nataše Drakulić. Onda moraju da odgovaraju za nedelo i članovi komisija FCS koji su čitali oba scenarija. Nije ovo postmoderna priča da jedno umetničko delo inspiriše drugo ili da se služi citatom. Ovo je zaista tema za filmske znalce, časne i obrazovane a ne za najširu javnost – zaključuje Mandić Rigonat.

Antonijević: Tužio sam Zafranovića i zbog optužbi za plagijat

Reditelj „Dare iz Jasenovca“ Predrag Gaga Antonijević izjavio je za portal NovaS da je scenario Nataše Drakulić autentičan, te da je kolegu Lordana Zafranovića, između ostalog, tužio i zbog optužbi za plagiranje.

– Lordana Zafranovića smo u junu prošle godine tužili sudu zbog kleveta raznih vrsta, uključujući i to. Teška srca, nije mi to bio cilj, ali morali smo. Vređao me je i lično i rekao da je to plagijat. To je jako ružno, nekolegijalno i neprofesionalno. Samo govorimo o istim istorijskim temama. Scenario nema nikakve veze, jednostavno su to isti istorijski događaji. Sve je to čisto kao suza – navodi Antonijević.

On dodaje i da nije pročitao post Biljane Srbljanović, da je samo čuo za te paralele, ali da je „siguran da to nema veze jedno s drugim“.

– To su sve opšta mesta mnogih logorskih filmova. Imate svađu oko hrane u 10 filmova. Nije to palo s neba. Nisam čitao to što je Biljana pisala detaljno. Mogu samo da kažem da je Lordan tužen, idemo na sud, gde ćemo imati šansu da to raspravimo, a ko god hoće neka izvoli, neka pogleda scenarija. To je jedino što imam da kažem, drugo ne – kaže Antonijević i dodaje da je scenario „Djeca Kozare“ pročitao tek pred kraj snimanja svog filma, kada je bio u komisiji FCS-a, te da oba dela samo govore o istorijskim događajima koji su svima dostupni.

Zavet ćutanja bivšeg predsednika komisije

Reditelj Žarko Dragojević, koji je u julu 2018. istupio iz Komisije Filmskog centra Srbije koja dodeljuje novac za filmove sa nacionalnom temom gde je bio na poziciji predsednika ovog tela, kaže za Danas da od tada ne istupa u javnosti jer ga je FCS tužio. Taj konkurs je tim povodom i poništen, a Dragojević je to učinio, kako je tada izjavio, jer projekat Lordana Zafranovića o stradanju srpske dece na Kozari nije u preliminarnom izjašnjavanju dobio većinsku podršku petočlane komisije, dok je on smatrao da je u pitanju vanserijski scenario, koji bi zasenio gotovo sve ono što je do sada viđeno na temu Drugog svetskog rata.

– Otkako sam napustio komisiju, ja javno nisam istupao sem one rečenice u medijima da sam to učinio iz ličnih i profesionalnih razloga i tako dalje. Izbegavam još uvek javno da nastupam zato što me je Filmski centar Srbije posle toga tužio i taj proces još uvek traje. Tužili su me zbog toga što sam time navodno naneo štetu FCS-u u visini od 380.000 dinara, da to treba da im vratim jer su to bili njihovi troškovi žiriranja. Delom zbog sudskog procesa a delom i iz prinicipijalnih razloga jer je sve veoma kompleksno i ima više elemenata zašto sam ja reagovao tako kako sam reagovao ja sam još uvek u nekoj vrsti zaveta ćutanja u vezi sa svim tim dok još malo vreme ne odmakne – kazao je Žarko Dragojević za Danas.