Savremena muzika ima preteranu potrebu da bude poslednja reč avangarde 1Foto Luka Funduk

U ovoj prestižnoj koncertnoj dvorani predstavio je svoj prvi autorski album „Bogunović svira Bogunovića“, čija je svetska premijera održana prošle godine na beogradskom „Kolarcu“. Bogunovića je u Karnegiju pratio gudački kvintet sačinjen od muzičara koji žive i rade u NJujorku, a specijalni gost na koncertu bila je primadona Beogradske opere Snežana Savičić Sekulić.

– Snežana Savičić Sekulić svojim učešćem dala je veliki doprinos ovom koncertu. Posle uspešnog zajedničkog nastupa u Karnegi holu, rešili smo da našu saradnju ovekovečimo i snimanjem zajedničkog albuma, tako da ćemo se u tom sastavu i sa tim programom najverovatnije i predstaviti beogradskoj publici krajem ove ili početkom sledeće godine – najavljuje u razgovoru za Danas Nemanja Bogunović.

* Koliko je njujorškoj publici bila bliska muzika u kojoj se čuju različiti uticaji Mediterana, Latinske Amerike, Orijenta, srpskog folklora…?

– Odziv publike bio je neverovatan, na moju veliku radost, a sudeći i prema njenom reagovanju, može se zaključiti da joj se program veoma dopao. Posebno mi je drago što sam publici mogao da predstavim i elemente našeg folklora, kojima odiše i moja kompozicija „Uranak& Kolo“, kojom sam završio koncert. U tom momentu bio je neverovatan osećaj biti na toj sceni pred takvim auditorijumom. Takođe, i kritike koncerta bile su odlične, tako da mogu sa sigurnošću da kažem da je ovo bio jedan veoma uspešan koncert koji će mi dugo ostati u veoma lepom sećanju.

* Zbog čega je Karnegi hol san gotovo svakog muzičara i šta je za Vas značio ovaj nastup na kome ste bili u dvostrukoj ulozi izvođača i kompozitora?

– Za mene lično je svaki koncert na kom mogu da predstavim svoju autorsku muziku dragoceno iskustvo, jer mi je cilj da moja muzika dopre do što više slušalaca. Što se tiče samog Karnegi hola, verujem da tu ima malo i marketinga jer, realno, postoje širom sveta i druge fenomenalne sale koje, isto tako, svakom umetniku mogu da služe na čast. Ipak, ono što u umetniku svakako budi jednu dozu strahopoštovanja je činjenica da su na toj sceni nastupali najveći umetnici svog vremena.

* Šta su trenutno aktuelni svetski trendovi u klasičnoj muzici, posebno kad je reč o klasičnoj gitari?

– Verovatno sam po prirodi čovek kog su uvek privlačile staze kojima se ređe ide. Takvo je stanje stvari i po pitanju savremene klasične muzike koja se danas piše, između ostalog, i za gitaru. Imam utisak da se muzici pristupa suviše filozofski, sa preteranom potrebom da se bude poslednja reč avangarde, što često dovodi do toga da ta muzika bude gotovo neslušljiva. Meni je ideal oduvek bila lepota jednostavnosti. Uvek sam težio da emocije koje nosim u sebi na što neposredniji način pretočim u svoje kompozicije i mislim da je upravo to razlog što moja muzika nailazi na dobar prijem kod publike. Publika to jednostavno ume da oseti i da prepozna.

* Koliko su naši umetnici koji rade u SAD povezani i da li su uključeni u aktivnosti srpske dijaspore?

– Siguran sam da su naši umetnici koji žive u inostranstvu u određenom smislu usmereni jedni na druge. To je nekako i prirodno. I na ovom koncertu su određeni deo publike činili naši ljudi, a razlog tome je upravo taj što su se u organizaciju koncerta uključile i određene organizacije koje se bave promocijom naših umetnika u dijaspori, tako da mogu da primetim da ta veza između naših umetnika i dijaspore dobro funkcioniše. Ovo veče u Karnegi holu bilo je koncipirano kao dva jednodelna koncerta. U prvom delu večeri nastupio je sastav Composers Concordance sa delima savremenih kompozitora iz Andore, Italije, Izraela, Estonije, a sa njima nekoliko kompozicija izvela je i naša pijanistkinja Jasna Popović.

* Da li način na koji danas funkcioniše klasična muzička scena kod nas može da se poredi sa bilo kojim primerom u svetu kad je reč ne samo o kvalitetu nego i uslovima školovanja, usavršavanja, rada, afirmacije?

– Mišljenja sam da kod nas deca i kasnije studenti dobijaju dosta dobro muzičko obrazovanje. Problem nastaje što, kada završe studije, nemaju mogućnosti da se iskažu i da dođu do izražaja. Zato često, oni koji zaista imaju nešto da kažu ili pokažu, odlaze iz Srbije i svoje mesto pod suncem nalaze na nekim drugim meridijanima. Osnovni problem nije taj što naš sistem obrazovanja u kulturi nije dobar, već to što za kulturom nema neke prevelike potrebe.

* Poznato je da deo godine provodite u Srbiji i da pratite domaća zbivanja. Šta biste, da ste u prilici, menjali u ovdašnjoj kulturnoj politici?

– Mislim da je nedovoljno prisustvo kulture kao društvene grane u našoj svakodnevici jedan ozbiljan problem. Vreme u kojem kultura nije dovoljno zastupljena rađa nekulturne ljude, a nekulturnom čoveku padaju na pamet razne ideje koje kulturnom nikada ne bi i to je početak degradacije društva. To nema nikakve veze sa obrazovanjem. Neretko sam sretao ljude koji su bili izuzetno obrazovani, a ne baš kulturni. Zato bih nastojao da umetnost vratim u pore ovog društva, a samim tim bih umetnicima vratio dostojanstvo koje zaslužuju.

Ko su „estradni umetnici“?

* Da li je brisanje granice između umetnosti i estrade šira, a ne samo domaća srpska pojava?

– Na veliku žalost jeste i toga moramo biti svesni. Ono dolazi kao posledica pojave takozvane „pop-kulture“. Da me neko ne razume pogrešno, nemam ništa protiv estrade i cenim činjenicu da svako ima pravo da se bori za sebe kako najbolje zna i ume, ali mislim da je suštinski važno da čovek ume da prepozna šta je zabava, a šta umetnost. Koliko je ta granica kod nas izbledela, možete videti i iz termina koji imamo u srpskom jeziku, a koji glasi – „estradni umetnik“.

Galerija na Gardošu

– Početkom aprila planiram otvaranje Galerije žičanih instrumenata u okviru moje kuće na Gardošu. To doživljavam kao mali predah od pisanja, nastupanja i putovanja, ali već na leto me čekaju novi koncerti, kao i snimanje novog albuma na jesen – kaže Nemanja Bogunović, koji svira širom sveta. Objavio je više solistička albuma i nekoliko zbirki transkripcija za gitaru. Svirao je za članove srpske i španske kraljevske porodice, predsednicima država, filmskim zvezdama kalibra Rodžera Mura, Barbre Strajsend, Šona Pena, Kevina Kostnera, Mela Gibsona… Osnivač je Beogradskog kvarteta gitare.

close
Savremena muzika ima preteranu potrebu da bude poslednja reč avangarde 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.