"Konstrakta ima velike šanse za pobedu": Marko Kon u "Intervjuu na mreži" dao i savet srpskoj predstavnici na Evroviziji 1foto: Danas

Kompozitor i producent Marko Kon, koji je sa pesmom „Cipela“ predstavljao Srbiju na Evrovizije 2009. godine, ovogodišnoj predstavnici Konstrakti predviđa velike šanse za pobedu i pored, kako je istakao tokom emisije „Intervju na mreži“, politički situacije koja Srbiji ne ide u korist.

Sem što je kao izvođač predstavljao Srbiju 2009. godine, godinu dana ranije radio je pesmu „Zauvijek volim te“ crnogorskog predstavnika Stefana Fajdija, a 2010. godine „Thunder in lighting“ Vukašina Braića iz Bosne i Hercegovine.

Verujem u Konstraktinu pobedu

Ana Đurić Konstrakta sa numerom „In corpore sano“ predstavljaće Srbiju večeras u finalu Evrovizije, a kladionice su joj danas predviđale šesto mesto, dok se poslednjih dana nalazila u top 10.

Upitan koliko kladionice pogađaju Kon kaže da su „precizne u grubljem domenu, ali najtačnije i ne baš“. Teško se desi da predviđaju nekom 27. mesto, a da on pobedi, ali se nekoliko puta dešavalo da pobednik po kladionicama nije i pobednik na festivalu, ukazuje Kon i dodaje da se pobednik po kladionicama svakako nađe u prvih 10.

„Skoro sam siguran u top 5. Doduše, uvek sam naginjao optimizmu. Ali mislim da postoje i velike šanse za pobedu bez obzira na sve, na političku situaciju koja nam ne ide u prilog. Mislim da su šanse najveće u proteklih 15 godine, tačnije od Marije Šerifović“, smatra Kon.

Konstraktina autentičnost

Evrosong, kako se još takmičenje čiji je zvaničan naziv Pesma Evrovizije naziva, tokom svoje istorije obilovalo je i autentičnim, pa i bizarnim nastupima. Irsku je u Beogradu 2008. predstavljala lutka – ćuran Dastin, dok ove godine Norvešku predstavlja u žute vukove maskirani duo „Subwoolfers“ sa pesmom „Give that wolf a banana“ („Daj tom vuku bananu“).

Kon kao argument za svoje predviđanje Konstraktine pobede navodi autentičnost njene pesme i nastupa.

„Konstrakta se sa svojom „Zemljom gruva“ i „Mistejk mistejk“ još ranije, nikada nije bavila muzikom u konfekcijskom smislu. Uvek je bilo drugačije i zaista oslobođeno imperativa uspeha, komercijalnog uspeha pre svega. Uspela je da zadrži fantastičnu dozu autentičnosti i u startu je bila oslobođena toga, nikada nije išla na pobedu ni na domaćem izboru, a kamoli na Evroviziji. Ali joj je bilo važno da ispriča svoju priču“, navodi Kon i ističe Konstraktin značaj za muziku u Srbiji, ali i u regionu.

Konstraktinu pesmu i nastup opisuje kao „ozbiljan muzički izraz“, sa sjajnom porukom i dobrim konceptom, koji nije preterano produciran.

Moguć treći sudar Srbije i Ukrajine

Za uspeh na Evrovizije bitan je i hajp, ali se dešavalo da se taj hajp „izduva“ do finala. Salvador Sobral, predstavnik Porugala, do samog takmičenje nije bio neko na koga se pažnja javnosti najviše usmeravala, već je to bio predstavnik Italije Frančesko Gabani sa pesmom „Occidentalis Karma“ („Zapadna karma“), čiji je spot na zvaničnom kanalu Evrovizije do nekog momenta bio rekorder po broju pregleda.

Danas hajp postoji oko predstavnice Srbije, a njegovo „izduvavanje“ ne predstavlja problem u Konstraktinom slučaju, jer glavni hajp nije oko nje, već oko predstavnika ratom zahvaćene Ukrajine.

„Glavni hajp je oko Ukrajine zbog političke situacije, gde su ljudi iz ratom pogođene zemlje po kojima padaju bombe uspeli da izađu sa vrlo dobrom pesmom i predstave sa na Evroviziju. Hajp je oko njih najveći i ako neko bude žrtva prevelikog hajpovanja, biće upravo oni. Što se tiče njihove pesme lično mislim da je dobra pesma i mislim da bi bez obzira na političku situacija bila jedan od favorita. Pogotovo zato što je prošlogodišnja pobeda Maneskina ostavila kratkih rukava ukrajinsku predstavnicu koja je bila fantastična“, navodi Kon.

Fantastičnost prošlogodišnje ukrajinske predstavnice Go_a ogleda se u tome što je predstavila drugačiji koncept zabavne muzike, koji nije prozapadni, tačnije koji je drugačiji u odnosu na mejnstrim zapadne muzike „koji se nametnuo kao potpuni mejnstrim u muzici“, smatra ovaj kompozitor. Taj zadatak donošenja drugačijeg duha muzike ima Moldavija i evrovizijski povratnik Zdob si zdub.

„Ova godina može da bude treći veliki „beef“ (borba) Srbije i Ukrajine. Prvi put je Ruslana pobedila, a Željko Joksimović bio drugi. Drugi put je Marija Šerifović slavila, a Verka Serdučka bila druga, a sada izgleda da ćemo imati to treći put“, podseća Kon.

Stranci shvataju da je „In corpore sano“ o nečem važnom

Iako je i sam istakao značaj poruke koju „In corpore sano“ šalje, sklon je, kaže, mišljenju da tekst nije toliko važan za bilo koju pesmu, već da su važniji muzika, emocija i atmosfera.

„Dokaz za to su tekstovi pesama na jezicima koje ne razumemo, a ipak volimo. Ne znam portugalski, a strašno volim neke portugalske pesme i čujem svu silnu emociju u njima. Čak naučim da pevam fonetski ponekad, a ne znam šta tekst znači. Sećam se neposredno nakon Pesme za Evroviziju, kada je jedan medijski underdog kao što je Konstrakta pobedio reakcija fanova ESC koji prate sva nacionalna takmičenja moguća. Njima se Konstrakta sviđala bez obzira što ne razumeju nijednu reč osim možda „Megan Markl“. I kao šta ona radi – peva o Megan Markl, o čemu se radi? Ali ih je zanimilo, ispitivali su… Onda još malo latinskog koji isto ne razumeju“, govori Kon.

Podseća na reakciju jednog od fanova koji je u poslednjem stihu „I šta ćemo sad?“, prepoznao ime izraelske obaveštajne agencije „Mosad“, a za Kona to znači čak i oni koji je ne razumeju – shvataju da peva nešto važno.

Fenomen Konstrakte u domaćoj javnosti – mali Konstrakčići

O ovogodišnjoj predstavnici Srbije govorili su gotovo svi – od rok kritičara Pece Popovića, preko glumice Eve Ras, pa sve do turbofolkera Dragana Kojića Kebe. Njena pesma se mogla čuti u klubovima, između klubskih hitova Amara Gileta Jašarspahića i Džale Brata, a jedna ju je takmičerka izvodila i u takmičenju „Zvezde Granda“. U njoj su poruke pronalazili građani različitih ideoloških postavki, od onih kojih u njoj pronalaze kritiku skupog zdravstvenog sistema, do onih koji u stihovima „Kako da me prate?“ vide sublimiranu poruku usmerenu protiv zavere „svetske farmakomafije“.

Ovaj fenomen Konstrakte Konu je potpuno jasan i objašnjava  ulaskom u fazu hiperprodukcije u Srbiji, a usled tehničkog napretka muzika koja se na Balkanu proizvodi zvuči potpuno konkretno onoj koja se proizvodi na Zapadu. Zamka je „imperativ komercijalnosti“ – ako nemaš komercijalnu pesmu, nemaš je uopšte. Muzika na Zapadu je „žrtva“ toga, smatra Kon, jer se dešava da kada se pojavi jedan novi trend – sve ostalo prestane da postoji.

„Nemojte se začuditi ako se na Balkanu, a zatim šire u Evropi, krenu mali Konstrakčići. Pokušaće ljudi da budu Konstrakta, što je naravno potpuno pogrešna stvar. Nije stvar da je ona našla novi pravac koji treba da kopiramo, ona je samo pokazala da može da se bude drugačiji. Naravno, postojaće otpor u industriji jer industrija voli da igra na sigurno. Najsigurniji način za zaradu u ovom momentu je balkanska verzija nemačkog repa, konglomerat kurtske muzike, Turaka, Arapa, nemačke dijaspore. Ako to donosi sigurno „Sveti Trending“, naše najvažnije merilo, onda ćemo se svi slepo držati toga. A zapravo je fora se pomalo insistira na originalnosti. Ne tako davno 80-ih godina je najvažnija stvar bila da onaj ko se bavi muzikom ne bude isti kao neko drugi. Kao srednjoškolac, ako je neko svirao pank, ja nisam mogao da više budem panker. U današnje vreme se trudimo da budemo kao neko, a Konstrakta je pokazala da to može i drugačije. To je značajnije od njenog večerašnjeg plasmana“, navodi Kon.

Upitan za, kako ga je sam okarakterisao, uobičajeno laičko razmišljanje da neke pesme nisu za Evroviziju, odnosno da postoji samo određen koncept evrovizijskih pesama, koji u domaćoj javnosti nije zaobišao ni Konstraktu, kaže da je „sve za Evroviziju“.

Oni koji su pobornici tog razmišljanja, ne samo na Balkanu, upadaju u zamku da misle da postoje recepti za evrovizijske pesme, te tako dolazi do situacije kao ove godine, kada, nakon prošlogodišnje pobede italijanskog rok benda Maneskin Evrovizija obiluje rokenrolom i gitarama.

Tako je, ukazuje Kon, bilo i nakon pobede švedskih Lorda sa „Hard Rock Hallelujah“ 2007. godine, kada se sledeće godine na takmičenju našlo dosta rokenrol i hejvimetal pesama.

„Pomislili su da će prošlogodišnji trik upaliti i sledeće godine. E pa neće, to se na Evroviziji ne dešava. Ove godine imamo istu situaciju – videli su Maneskin, pa sad misle mogu i oni“, kaže i posebno ističe poljubac tokom nastupa San Marina između frontmena benda i basiste, nalik na poljubac Damijana Davida iz Maneskina i basiste benda.

Svi šire svoju meku moć

Govoreći o uplivu politike, kaže da se bez politike ne može na takmičenjima sa nacionalnim simbolima, te da je naivno očekivati da „politika staje, zato što mi pevamo i igramo“. Uspešne zemlje šire svoju meku moć i kulturni uticaj i kroz konzumenstku muziku, navodi Kon i kaže da je Zapad vrlo vešt u nametanju svojih kulturnih standarda.

I Kon i Konstrakta „underdogovi“ nacionalnih takmičenja

Na nacionalnom takmičenju 2008. godine, tada još Beoviziji, upravo su Marko Kon i harmonikaš Milan Nikolić sa „Cipelom“ bili „underdog“, odnosno takmičere sa malom medijskom pažnjom. Kao favoriti su se navodili bend Operacija trijumf, sačinjen od takmičara muzičkog rijaliti takmičenja Operacija trijumf, alijas Ognjena Amidžića – Oskar, kao i Ana Nikolić, koja nije nastupila u finalu jer njeno ime nije navedeno tokom polufinalne večeri kao nekog ko se u finale kvalifikovao. Kon i Nikolić su bili iznenađenje za mnoge.

„Ima određenih sličnosti između mog i Aninog evrovizijskog puta. U smislu da nisam planirao pobedu, da nisam želeo, da sam izgovorio stvar veoma sličnu njenom poslednjom stihu I šta ćemo sad?, ali ipak ima jedna razlika. Vrlo malo sam radio izlaske na scenu, ja sam pre svega čovek iz studija iza stakla, a Konstrakta ima dugogodišnje izvođačko iskustvo. Ne zaboravimo da je od svih izvođača u Srbiji ikad baš Konstrakta, odnosno Zemlja gruva, bila izabrana da bude predgrupa Ejmi Vajnhaus na njenom poslednjem nastupu u Beogradu. Nakon neočekivane pobede, sličnosti prestaju“, smatra Kon i šali se da se nada da će druga najbolja srpska pesma nakon „Cipele“ ispraviti nepravdu i pobediti.

Razlike postoje i u medijskom odnosu prema dvoje predstavnika Srbije, jer se u Konstraktin plasman više veruje, a to je tako, smatra Kon, jer smo kao društvo sazreli i dodaje da su simpatije prema njemu počele nakon lošeg plasmana. Takav plasman je, podseća, bio uslovljen i nakon te Evrovizije ukinutim sistemom glasanja, gde se glasovi za desetoplasiranog po glasovima žirija nisu računali, već je automatski, nevezano za glasove publike, odlazio desetoplasirani po glasovima žirija. Na desetom mestu po glasovima publike bio je Kon, a po glasovima žirija predstavnik Hrvatske, te je upravo to presudilo da Srbija te 2009. ostane bez predstavnika u finalu.

Savet Konstrakti

Sećajući se svojih evrovizijskih dana Marko Kon kaže da su bili vrlo intezivni i naporni, puni proba i pravila oblačenja, ali da traju dovoljno kratko da ne umaraju, već da se u njima uživa. Na njemu je veoma zahvalan i rado ga se seća.

„Imaš nestvarnu pažnju svih koja je usmerena direktno ka izvođaču, i to svakom normalnom prija. Zamišljamo da tako žive zvezde, ali ne žive ni one. Žive samo kad su u tako nekom trenutku – kad prave Evroviziju i SuperBowl. U Grin rumu napetost može da se seče u vazduhu. Mašemo zastavicama, svi smo nervozni, drmnuli bi neku domaću rakiju, ali to je tamo zabranjeno. Naporno i intezivno to su dve reči kojima se može opisati bilo koji detalj sa Evrovizije „, priseća se.

Govoreći da li velika očekivanja domaće javnosti predstavnicima Srbije predstavljaju pritisak, kaže da su ta očekivanja veliki pritisak, a da se taj pritisak mogao čuti u prvih par taktova Konstraktine pesme, koji ipak nisu umanjili veličinu njenog nastupa.

Kon, koji kaže da će teško doći do toga da se na Evrosongu pojavi kao izvođač, upitan šta bi Konstrakti rekao da ga pozove i pita za savet „Šta da radim večeras?“ odgovara da bi srpskoj predstavnici poručio – „Ništa, ženo, radiš to najbolje na svetu. Nemoj ništa da menjaš. Samo radi to tako kako si radila. Opusti se i uživaj, ta tri minuta ćeš pamtiti ceo život, oko toga nema razgovora“.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.